Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Уједанпут чујем како ми тетка усправљено врисну. Ја скочим, уплашена, истрчим напоље... Ох, господине! Грозна је то слика што сам је у томе часу видела.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Утом ти зовну... — А он те једнако кињи због мене, а? — Вала, Страхиња, дошло ми је да скочим у воду или да зажмурим, па да бежим и ја куд... Више се не може дурати. — Па хајде, Радојка, ми баш и дођосмо...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Осетих да сав горим и да она тешко дише. Прибрах се. Несрећниче, шта радиш? Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове. Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор. Ја извадим духанкесу.
Ја се нагох њојзи. У исти пар сину ми као муња кроз главу: Швабица, сирота, моја мати, Србија. Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај, одем у своју собу. Било је већ 1 по поноћи.
Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој: Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. Скочим као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова. Ана ме гледаше поплашено. Туманов ме је разумео.
После дуге муке скочим са кревета, докопам писмо. — Ко зна?... мислио сам се. Обучем се и изиђем у варош. Све је било тихо.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Да се обесиш, је л’...? — Не — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт. — Ти да скочиш у воду! Гле га само како лаже!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Тек што хтједох да скочим, кад истог трена ноге излетјеше испод мене, а ја, колико сам дуг, прућих се по земљи и главом бубнух о брвна.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Коначно је и Рашиди досадило, па је извела један од својих жабљих скокова, и отпливала низ реку. Желео сам да и ја скочим, али сам био превише гладан и почео да размишљам о цревима, желудачним соковима и сличном чуду.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ — а он, пажи шта му одговара: „Мајке ми, госн судија, каже, чисто зезање! На часну реч! Скочим ја тако с Локрума и зароним из зезања, ради друштва. Роним, роним, роним, изроним — кад оно Италија!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Девојчица је била непрестано у бунилу и врућици. Треће вече жена се развика: умире, умире! Скочим из постеље, видим: мала стисла зубе, преврнула очи, поплавила; умреће сигурно.
— То је била строга жена, твоја мати. — Строга? Страшна. Када је сањам само, скочим. Нисам никада разумео зашто је била таква. И колико сам је поштовао! — Можда је волела да има најпре кћер?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Готово посрамљен што сам и толико чекао, скочим до митраљеза и, не размишљајући много, одмакнем циглу И готово промолих главу. — Назад!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
узвикнем му ја, а Љубица дрхће, дрхће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«... И Гојко се опет мало прибере од гнева.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У кући сједи, сједи; чекај, нема ништа! ни Влаа ни Влаиње; нит се шта пече ни вари. Онда ја скочим, па изиђем на поље, а то мој коњ стоји, ђе сам га и сјао, а Вла једнако теше и ђеља држалицу.
У кући сједи, сједи; чекај, нема ништа! ни Влаха ни Влахиње; нит' се шта пече ни вари. Онда ја скочим, па изиђем на поље, а то мој коњ стоји, ђе сам га и сјао, а Влах једнако теше и ђеља држалицу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Па зар нису ти Буковичани змајеви? Е, јесу брате! Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!...“ Бакоња се устави крај суда, па гледа себе како трчи упоредо с коњем, па
— За менека је умра — одговори Бакоња, строваливши се на клупу. — Ја с њим не могу више. Боље би ми било да скочим у воду. Прије но што кувар дознаде истину, дође Срдарина и одмах поче љубазно: — Ајде, Иве, ајд врати се, моје дите!.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дакле скочим нагло, појурим у другу собу и кажем девојци: — Слушајте, Марија, спремите ме за пут... пет дана, вечерас, молим вас.
И одједном дође ми да је уверим колико је волим па јој рекох: Хоћеш ли да скочим доле? Али молим те реци, климни само главом. (Говорио сам брзо.
нешто, ако сам знао приближно да изразим, и све страшније, понавља се, понавља се непрестано, док се нагло не пренем и скочим, јер глава не може да издржи у оним мукама, те устајем и седим у кревету до зоре.
не дишући и, уверивши се да је оно тамо заиста женски створ небески леп, умало не вриснух, умало што не полетех да скочим, да се сурвам кад се прсти моје уздрхтале руке некако сами и механички подигоше до самих мојих усана које су гореле.
Али већ после пола часа тргоше ме из тврдог сна ужурбани и збуњени гласови мојих војника. Скочим што сам пре могао и угледам војнике око мог одличног каплара Белића, који се бацакао и ногама и рукама и који је
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
мене !... Да бежим !... Сад сам откован, слободан ... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим !...« и он се полако окрете и погледа иза себе ... двојица држе конопац чврсто.... — Ђуро, хајде, силази!...
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
После тога једино је требало да бацим комадић картона да бих привукао њену пажњу, скочим на ноге и шчепам је пре него што она успе да се ишчупа из грмља.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Зар је већ устао ђенерал? — Сасвим је готов; сви су поустајали, сад ће се некуд кренути. Брзо скочим: лежао сам обучен, није ми ништа друго требало до да протрљам очи, па сам већ био готов.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Обузе ме неки луди страх да ме граната не разнесе па, и не мислећи више на куршуме, скочим и као без душе стигнем у подножје онога брега. Овде смо у мртвом углу. Војници се пузају уз онај камењар.
Е, не могадох више. — Напред! — довикнуо сам војницима и скочим. Као да се саплетох, а у глави ми нешто писну. Хтео бих да устанем, али неки терет ми пао на ноге.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
“ Опет грми. Галама тог побеснелог клипана пара ми уши и ја једва издржавам да не скочим и побегнем напоље. Доротеј га гледа мирно, безизразно.
Дадара Изјутра, на Митровдан, Андрија поново оде Јелени. Скочим, оседлам коња и журно изјашем напоље. Сјурим се низ падину и притајим се у јовику крај Мораве.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
како ћу пазити! — Кода зајеца, Сока је загрли, а Јана приплакује од срца — ја, ја, хтела сам да скочим у бунар, и боље би било да сам...