Употреба речи скочимо у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Нађу један дубок бунар. Онда млада жаба |рекне старој: „О, прекрасне воуе! 'Ајде да скочимо унутра.” — „Можемо ласно скочиши доле”, — одговори стара — „али ако се и ова вода осуши, хоћемо ли моћи напоље

”— „Видимо”— викну сви. —„'Ајде, дакле, да и ми једанпут у животу учинимо што да ваља. Сви ви напред, а ја за вами, да скочимо ту и да се удавимо, шат се когод нађе те нам рекне: „А ф е р и м, З е ц о в и!

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(Вук, бр. 2953) — Већа глава више главобоље. (Вук, бр. 539) — Млада крв вели „скочимо“ стара „седимо“. (А. Ш., НП, 1976) — У стара глава, у млада снага. (Л. Ш.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Гледали смо ту воду закрвављених очију. Поднаредник прихвати чутурицу, држећи је грчевито. Били смо готови да скочимо на њега. Он као да разумеде, погледа упитно све редом, па онда у Рајка. — Њему! — повикасмо готово углас.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо... Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ми, деца, употребљавали смо је само за пресвлачионицу да са њеног сплава или са њеног крова скочимо у таласе Дунава. За ручак се седало око један.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности