Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ја ту дођох у време великог вашара, гди се момци ускакују. А кад ти им ја скочих, — стадоше сви као изван себе, нит се нађе ко би се усудио са мном ускакивати!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Хвала богу! Али какав је то сан? Сад сам будан, а? Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави. Ја скочих и исправих се у кревету: — Мамо! — Шта, брате? — Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича...
Сад ми чисто нешто лакше. Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице. Сутра ће, мислим. Ја скочих: — Шта? Сутра већ! — Сутра, богу хвала!
Он скопа оне новце и управо истрча из собе. Моја мати клону крај ковчега и обнесвести се. Сестра врисну. Ја скочих из постеље. И Ђокица скочи. Седосмо доле на патос крај ње; љубисмо је у руку: „Нано, нано!
— Остани код деце! — прошапута мајка, па изиђе напоље. Ја скочих па и сам пођох на врата. Сеша ме ухвати за руку, али ја се отргох и рекох јој: — Остани код деце!
Теодосије - ЖИТИЈА
Устани и брзо сиђи!“ А ја, од његове светлости побојавши се и по његовој речи скочих без икакве сметње од гроба. И када је сан са страхом ОД мене отишао, одмах се осетих да прав стојим код гроба светога.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Одлежао сам два-три дана, блијед и замукао, а једног јутра пробуди ме гласан шум споља и ја истог тренутка скочих из кревета здрав, лаган и радостан.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља. — Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам! Будала! Што патим, мучим и сатирем себе?!...
— Та не љути се одмах. Ти се од неко време баш... — И застаде. Знао сам куда је циљала. То ме жацну, планух и скочих љутито. — Зар сам ја крив што смо ми сиротиња? Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.
Век ти шарен, пут далек, незнан и таман. Ако преживиш...“ Тргох руку. — Иди и набери. — Па чисто бежећи скочих. Нешто оне речи, а нешто задах од дувана помешан с тешким мирисом њена зноја и неопраности толико ме поплаши да је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Хладан ме зној проби... Али глупо је лежати на отвореној ледини. Подигох главу да осмотрим, затим нагло скочих и дотрчах до једног дебелога храста. Скинуо сам шајкачу и брисао зној са чела...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он одједном покупи дизгине и стаде да мува коња ногама у трбух. А ја, тек онако одједном, као из какве заседе, скочих пред коња и дохватих за дизгине. Коњ стаде. — Доле с коња! — викнух и тргнух коња у страну.
Је ли могуће! ?... Живота, живота хоћу!... Скочих с постеље, обукох се и одох лекару... И ево ме. Ко је мислио да ћу се после оноликих јучерашњих мука данас овако
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СА СВОЈИМА „О, куку! куку!“ певали су петли. Скочих у страху. Поноћ. И из таме Ноћи и бола видим где светлуца Очију безброј управљених на ме; Очију безброј злокобно се
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сви поспали, а ја га вирим испод бијеља. Скочих, легох га и покрих, а он се не пробуди. Ћаше, ја мним, тога пута љоснути у сред огња.
Обрнух плећи. Студен те студен!... Одједном, пригрија ми па и догорје, богме. Скочих, и гле, збиља Цеклињанин наложио големи огањ, ама на Његушима... Збиља, ја мним, до јутрос се нијеси овако огријао?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Обузет изненађењем, скочих са свог седишта. „Та шта говорите“ Карлова школа која је постојала кратко време...“ „Двадесет и четири године“. „...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја скочих и хитро пођох да видим у чему је ствар, али нове прилике које придолажаху из споредних улица, откуд их беше привукао,
Био сам се већ сасвим повратио кад угледах два лептира што су полетела из цвећа. Ја скочих. Мој округли шеширић од сламе лежао је на трави. Ја га хитро подигох и појурих за њима.
Ја скочих и упитах ко је, али у исти мах онај неко паде на моје груди. „Слободна сам, слободна сам, твоја сам, спашћу те“, говори
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тада ми паде поглед на мој ручни кофер који је лежао, претурен, поред врата. Једна мисао кресну ми кроз главу. Скочих на ноге, отворих кофер и извукох са његова дна један жути портфеј.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А ја потрчах у правцу куда побеже магационер. Угледах заклон и са осталима скочих у рупу... У нашој близини проломише се експлозије. Учини нам се као да чујемо јаукање, неку вику...