Употреба речи скојевци у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Нек изгину. Нико их није по ушима тукао да бјеже и чету нам срамоте. Па још и та брука, и десетар и митраљезац, оба скојевци. — Опалац, рођаче, зато се они тако и туку тамо на цести! — цокну језиком оно говорљиво спадало.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Зар те није, стоко, срам! — Кундак, шака - дједов крик. - Кроз копрену тамину крену даље скојевци. - А из гуња убога шушка дједу сличица Краља Петра Другога.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности