Павловић, Миодраг - Србија до краја века
пуцкета његово стопало у шуми преко грања Хвала му ако ће да се врати хвала свакоме ко наше говоре прекине или скрати и ко нас у лепим пределима око срца помилује и позлати хвала глаголу који нас значењем проникне и потомству што
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Па није хтео да скрати: Кр. срп., како се то понекад ради, него баш отегао целом ширином. Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Видјеше гдје човек трчи упоредо с коњем! — Пушти га! Пушти! — довикују сви. Букар не пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заостане, те се није могло знати ко је бржи. — Може ли се ово очима вировати?!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Цели тај дан, ипак, пазио је да не слаже, да никога не удари, али увече замоли мајку да му скрати ногавице, јер су му предугачке. — До јуче су ти биле добре! — мајка брижно заврте главом. — Шта је то сада? — Ништа!
Погнуте главе, дечак се врати кући и замоли мајку да му скрати ногавице. Затим су се дани, као таласи, сустизали, пролећа се претапала у лета, лета у јесени, и зиме.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
слика појаве већ да реално постоје, да постоји нешто слично мишићној напетости дуж линија сила што покушава да их скрати, а притисак управан на те силе покушава да их раздвоји.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А да ствар буде још гора, сазнало се да је Станковић био приморан да текст у самој штампарији при крају скрати за, отприлике, два табака.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад је погледиш, кап од бистре росице видиш, Саму т’ чистоту око, саму милину пије. Разговор пут нам скрати, и сам сам чудио с’ себи Откуд ми речи сила, мисли множина откуд. Струје речи к’о река, а мисли с’ роје к’о пчеле.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једаред, кад му је отац мало надугачко поповао о стрпљењу, Риста га прекину: „Немој да се љутиш, али скрати то. Једаред си у животу говорио јасно и кратко, онда кад си треснуо утијом у огледало.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Само њих су им вештице оставиле. Мислиш ли да си једини који је извору пошао? — Не мислим! — одсече Варалица. — Скрати причу. Знам да на гозбу не идем. Шта да радим када их сан превари? — Не жури, јуначе!