Теодосије - ЖИТИЈА
њен, обоје у скрби и жалости због овога, јер им је душа веома жудела да добију још једно чедо, ноћу ставши на молитву свемогућем Богу, за
А богомудри Сава архимандрит тада стојаше јавно пред Богом као Мојсије и други Самуило, и у скрби брата срцем је саосећао.
Састрадаше и душом за отачаство, и био је у скрби за народ свога племена, јер помишљаше како је у сукобу многога оружја немогуће да прође без смрти многих, а нарочито
Овако или онако, тек — задржа се и не потече. Пошто је самодржац Стефан био у скрби, и то врло великој, сматрајући то за гнев Божји, говораше да се од њих окренуо његов свети отац Симеон, и очекиваше
добра, молитвама пречисте своје Матере и твојега угодника Симеона, оца мојега, не остави ме да се због овога у скрби потапам и у неизвесности. И тако сетан цео дан тугујући иђаше.
одмах прибеже светоме архиепископу као својему оцу, а свети га прими радосне душе и довољно га утеши слатким речима од скрби, која му се догоди од брата и од лукаве жене.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Одише зраком прах од душице.) Прилазе руке - сљезно, с титрицом тјелесној муци, душевној скрби. Губа се краде друмом, живицом. (Круне се красте - падају зуби.) Отроче мију монаси врачи.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
ти чеда ихже сирих оставил јеси прешаствијем твојим, тебе бо упразнившу се ва небеснаја веселија вечна, многи скрби и болезни објеше вазљубљенаја ти чеда и ва мнозех скрбех житије проваждајут, обладајеми бо сут Измаиљћени.
Н аште и прешал јеси от житија сего, скрби и болезни чед твојих веси и јако мученик дрзновеније имаши ка Господу. Преклони колене ка венчавшому те Владице, проси
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А све из оне луде бојазни да субесједник у себи не рекне: „Види! Увијек је остао исти!“: из оне инфантилне скрби за озбиљност, из оног пубертетског страха пред неозбиљношћу, који већини људи остаје једно птичје страшило за читав