Употреба речи скренуше у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело. А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Према двогубој свјетлости све три живо скренуше очи на извањца, који, стасит, спретан, бјелолик, њежног, али и мушког израза бјеше упро поглед у пламен.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Бог вас благословио! Око подне угледасмо варошицу Уб. Предахнусмо, када предње батерије скренуше у неко орање. Како се зове ово место? — запитах у пролазу једнога старца.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Према звезданом небу угледасмо силуету онога ћувика, и као по команди војници скренуше на десну страну, узбрдо. На врху застадосмо. Наредио сам им да прилегну.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Кад, у Добрњском Пољу, скренуше с главног друма према селу, мјесец бијаше на заходу, а скромачна свјетлост звијезда једва се распознаваше на не

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности