Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наскоро скретосмо десно, затим кроз неку шуму, преко ровова, па узбрдо, обичним сеоским путем, да су коњи бректали. Потом смо дуго
Шабац се још димио. Ми скретосмо поред вароши налево и загазисмо средином Мачве, све до Липолиста, где стигосмо при заласку сунца.
Зачу се најзад клопарање и, по ноћи, читава река људи крете у једноме правцу. Од раскрснице скретосмо десно... Види се силуета неке грађевине, сигурно школе, а мало затим застадосмо. Чују се гласови: „Пешадија напред!
А тек људи... Војници се најежили и намрштили, па се притајили и прибили уз топове. Скретосмо лево од места где је вршен прелаз и заустависмо се испред једног шљивара.
А готово су свима из торбе вирили клипови кукуруза. Сунце је већ зашло, када и ми кретосмо, и мало затим скретосмо у једну ливаду између кућа, где постависмо топове.
У свануће скретосмо поред пута, онда уз неко брдо и испесмо се на један ћувик. Иако су војници били преморени, наређено је да се батерија
Ми несвесно окретосмо коње пред овом навалом челика. Једна граната удари негде лево од нас, и као муњом ошинути, скретосмо нагло надесно, појурисмо кроз неку врзину, и једва се заустависмо у једном кукурузишту. Ушли смо већ у опасну зону.
— Дринска... Бежите! Један официр виче љутито из заклона, али ми пролетесмо као ветар, скретосмо низбрдо... Згрчисмо се од ужаса. Пред нама сукну пламен, један, два,...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ама где ћеш, несрећниче? — Где? То не знам. Али одох, знај од-ох... Прођосмо цркву и скретосмо у његову улицу коју сам познавао. Велике, црне сенке липа покретале се на земљи потајно као утваре.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сретосмо наше сеизе са коњима. Пред нама сукну пламен из земље, затутња, ми се повисмо по коњима. Скретосмо у један шљивик. Шрапнел нас сустиже, цикну над главом језиво. Један се сломата са коња. Прескочисмо неке ограде.
Крећемо се падином неке косе и оштар ветар као да пара наше лице, натерујући нам снежну прашину у очи... Скретосмо потом у шуму И окретосмо леђа ветру, који је хучао кроз иглице борова.
Али, појавише се наједном црни облаци, а море постаде тмурно и наборано. Ветар дуну и маслине зашумеше. Ми скретосмо лево, уз стрми брег, и мало затим застадосмо. Командант рече да ће овде бити наш логор, између маслина.