Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
пламти, пуши, Из ока му суза кану, Чињаше се тужној души Кô да цели свет пропану, Ка небу је тужан гленô, Шта ти скривих? кâ да пита, Али небо намрштено У срце му огањ ита, И у срце он сад глену, И ту нађе слику њену.
Ћипико, Иво - Пауци
— рече му благо господарица. — Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих... Радио сам што сам могао...