Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ја не знам зашто само тугу снијем, А нит што жалим, нити желим друго; И не знам зашто тражим да се скријем, И негде плачем дуго, дуго, дуго...
И колико мира у речи где грца Цела једна душа и сан од свег дражи! Сва је моја радост знати бол да скријем; Сва мудрост, љубави дати изглед злобе; Врлина, да презрем сузе које лијем, И покажем срце као празне собе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Нека пљуска, нека воде, Нека грома и ветрине, Гора има красне згоде, Има стене и пећине, Ту ћу, мила, да се скријем, Па олуји да се смијем.
Ја опазим црна калуђера Што ме јутрос у јаму сатера, Па се брже до носа завијем, И за ступац некакви се скријем. Чудо ми је да ме није чуо, Кад сам тамо кô луд домунуо, Ваљда га је збунило пециво Што ће скоро на сто се донети,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Из очију сјај одиђе, Љубовиђо Љубовиђе. Крстећи се рузмарином, пред просјалим руменилом, тек трагове скријем крином и узмахнем црвен-крилом: уз крилате крајолике лети Месец у каруци у бојама журе слике и размичу међе звуци.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Појурио сам да се скријем у моју собицу, црвен до ушију. Страховао сам да чак и служинчад није очула тупи, мукли звук његовог брончаног пада.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Одузимам свету име да га у предстварност скријем Кад ништа не почиње јер нема места више Кад ноћ од успаваних сила и смртоносне кише Звери шумом уклете и мене сном
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
'' XXИ Сву тугу своју у те бих да скријем И да, друкчији но што сви ме знају, На твоме недру, кô у родном крају, Кришом од људи сузе своје лијем.