Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Венцел, смијући се пристане. Одмах укрстише штапове. Јанић, након неколико јаловијех махова, попусти скрози, само што одбијаше — и то немарно — братове ударце, не би ли га онај малко брцнуо. Не мога.