Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Милостив удес! Сад могу да свирам колико је довољно за скромније претензије: за добротворне сврхе, за провинцију, из које је таква врста умјетности и потекла и у којој је она код
А можда и нешто скромније: мјестанце инспектора опћинских насада, с огуљеним брезовим прутићем у руци. — Али, оставимо те тугаљиве мисли!
провинцији је важило готово као утврђено педагошко начело да почетке клавира треба учити, ако је икако могуће, код што скромније учитељице, и на што лошијем инструменту.
А још касније, било је још скромније, но у суштини опет исто. Провео сам, дакле, године и године у некаквом контакту с јавношћу, с „театром”, у разним
или једно осјећање: да умјетност није оно чудо у које сам некад вјеровао; да је она уистину нешто много мање, много скромније, нешто много испод оне тачке на коју ју је зажареност младеначке егзалтације некад била испела учинивши од ње истину
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Поред њега стоји други један, такође у црно, али много скромније одевен, млађи, мршавији човек који нам је окренуо леђа. Он држи под пазухом велику мапу, превучену зеленом кадивом.