Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
чему се ради и може ли се, можда, незгодно протумачити изненадни боравак једне тако истакнуте равне личности у њиховој скромној средини, познатој одувек но томе што у њој никада није било никаквих »случајева«, јер су увек остајали будни.
Лечили су га бесплатно у градској болници, поново позивали на свечаности и недељне ручкове, а у скромној хотелској соби појави се опет стидљиво стручак пољског цвећа у чаши.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЧЕЖЊА Данас ћу Ти дати, када вече падне, У светлости скромној кандила и свећа, У чистоти душе моје, некад јадне, Читаву бујицу пролетњега цвећа.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема. Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
бескрајне пустоши, и панични страх пред старошћу и самоћом; и можда сан о времешном мужу, ћелавом чиновнику-удовцу, о скромној кућици с повртњаком, негдје на крајњој периферији, и о залијевању рајчица у расквашеним мужевим ципелама; и можда опет
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али, уколико сам се више дружио са овим људима који су живели у скромној Принс стрит улици, недалеко од Бауериа, утолико сам више увиђао своје недостатке које бих, у недостатку пригоднијег
И сама помисао да један Идворанин чита Лагранжа у својој скромној сељачкој кућици, била је крајње невероватна. Мештани Идвора су приметили да сам, боравећи по други пут у Идвору, био
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема. Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Овако је остала незапажена. С времена на време размишљао је Кеплер, и у својој новој скромној средини, о проблемима васионе, са којима се некад бавио и решио их.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Напунила се соба. Доктор Мирко седи на коферу и плаче. Госпа Нола, на скромној постељи, уосталом као сваки мртвац, изгледа убоги сиромашак ... „Је ли се мучила?” — пита неко доктора.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Стајали су тако на ивици шуме, уплакани, озбиљни и тихи, одавали су посмртну почаст својој скромној сеоској школи, док је по њима падао гар и прашина од бомбардовања, горки прах рата, разарања и смрти.