Ћипико, Иво - Приповетке
у кући газде Вељка и из своје собице, освитком свакога дана, слуша чврсте корачаје војничке страже и глас њиове трубе; скрушава се и богу моли, и сређива свакидашњи посао; у тим старим навикама умирила се њена душа.
Монотоно и једнолико дување јужине и завијање и цвиљење нападнутих, чврсто увезаних бродова у луци скрушава га и заноси у побожне, покајничке мисли...