Ћипико, Иво - Приповетке
му се да је свечево лице млађе и умиљатије, и жао му је што одсле бар сваке недјеље неће моћи поклонити му се, и још скрушеније приступи и, учинивши прије језиком криж на плочи пред олтаром, пољуби га у обје руке и ноге.
Ћипико, Иво - Пауци
„Света Маријо, моли за нас!” чули се гласови све то скрушеније. Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.