Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно. После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.
Узе мотику и стаде преда ме: — Миле, да идем? — Иди, Станојо, али лепо да скупиш кости. — Хоћу, хоћу! — А знаш ли чији ћеш гроб да раскопаш. — Не. — Стринин. — Нећу!
Ја му пружих торбицу. — Ту да скупиш — рекох, а и мени глас дрхташе. — Ако, сад! ... — поче он покорно. Па узе торбицу, саже се полако, прекрсти се, и као
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Никуд. (Отвори врата и виче.) Вучко! Вучко! 8. ВУЧКО, ПРЕЂАШЊИ ВУЧКО: Ево Вучко. СТАНИЈА: Да ми скупиш хаљине, па да те пратим код Нешу. ВУЧКО: А што, мајка? СТАНИЈА: Ништа. Иди, синко, те скупи хаљине.