Употреба речи слабашно у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Мати је детенце посматрала, кад би га дојила, забринуто. Петар, сиромах, није видео, колико је слабашно, жуто, ситно, збрчкано.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Оно је у неким бајкама сиромашно, у неким слабашно, трапаво, ружно, и често толико добродушно да делује као будала. Као младић, ово најмлађе дете суочава се са

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Они сами лакше прихватају и боље разумеју оно што је декларативно, површно и уметнички слабашно, па им дечја моћ запажања и доживљавања служи само као згодан изговор.

Милићевић, Вук - Беспуће

кад он ступи на црквена врата, скинувши шешир с главе, и његови кораци одјекиваху по каменитим плочама, угушујући слабашно појање које допираше из пијевнице. Он стаде недалеко од улаза, и сви се погледи управише на њега.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Некада свима у варошици познати Костица шнајдер био је мало, слабашно, мирно створење. Као прави и рођени шнајдер није ни могао друкчији бити.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дечак је само својој мајци био паметан и леп. Остали су у њему видели мало, слабашно, готово наказно створење. Али, жена је веровала у свог сина.

Зар је могуће? Је ли тај осмехнути момак заиста оно исто слабашно и вечно забринуто дете? Мајка претворена у облак спусти се још ниже: био је то њен син!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности