Јакшић, Ђура - ПРОЗА
побратиме“, рече Живко, „можемо и донде отист; а право да ти кажем, зато сам ти и дошао да као и ја видим каква ви је слава, да ли је у чему надмашила нашу у Мутници, што је у Светој Петци проводимо“.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А и расуди, молим те, каква би слава лаву била да утуче миша?“ Лав се осмехне и пусти га без вреда. На неколико дана ухвати се тај исти лав у дебелу мрежу
зло или благо; Многоцјено ли или зјело драго, Всја дјела наша, добра и лукава, Всјем будут јавна, не молчит бо слава.| 32 Лисица лакома Лисица упази у колиби чобанској сир, млеко и месо.
Мени је само о том старост како ћу ја мој трдух напунити.” Наравоученије Мудрост, наука, слава и добродјетељ, — све је то онима за ништа који све своје блаженство траже и находе у чанку и бокалу.
Пролазе и пропадају она времена мрака и варварства кад се је сва слава и величество у коњи и у интови држала и находила.
И тако цели ће се народ чрез вас просветити и прославити, и тада биће вами „чест и слава и поклоњеније во вјеки вјеков, амин.”| 109 Храст и трске Храст силним ветром искорењен и оборен, падне у реку.
Добродјетељ је теби природна; поштење, слава, великодушије, мужество — то су твоје прародитељске добродјетељи. Ово су драгоцени дијаманти, но потребују да их рука
” „А како то бива,” — приложе друге — „да се теби овде у иностраној земљи толика слава и чест показује?“ „Зар ви не знате” — одговори онај — „да право достојинство мало се кад у свом отечеству како ваља
И на ови начин, уверени будите да ћете бити дика и слава нашега рода и имена, и тада биће вам пред богом и пред светом светли и пресветли образ, и бићете управ свободни,
људма, с нашим правим благополучијем, временим и вечним, и с самим богом, „во Христје Исусје Господје нашем, кому слава, чест и поклоњеније во вјеки вјеков, амин!
Чиста благодарност права је слава која се богу воздаје. „Т а д е с е т о р и ц а с т е с е и з л е ч и л и, а г д и с у о н и х д е в е т?
Ово ће бити православије и благочестије, дјејствително христјанство и церковна слава и украшеније, а не празна и велеречива имена без никаква плода и разума.
за бога више да ревнују и да се старају него што сам милостиви изискује бог, и који мисле: да њих нема, сва би божја слава пропала.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А как тепер ваш вожд Георги Черни и прочи војводи, здрави ли?” — Ми: „Слава Богу, здрави и клањајут сја вашему високопревосходитељству и императору.
моју главу носио у рукама; — а што је после прирасла, — то је што су ме Турци после по други пут изнели и разменули. Слава Богу на његову дару, без кога се, тј. без Бога, ја никад не би̓ оданде избавио! То је било мало после Петрова-дне.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Тако ће бити. — А за четрнаест ће јамачно пристати. Оно, истина, нема до Митровадне много слава — славе су више зими, али опет биће сватова, па сабори толики лети су.
Преко лета биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десет. Уз то још урачуни и неколико слава. Еле, тамо-амо — извадиће близу триестину дуката. А то је заувар. — Заувар, јакако!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?... Данас... Он не смеде довршити ту мисао... Јурну да побегне од ње... И скочи у Саву!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЦАРИЦА 230 ДВОБОЈ 231 ЦАР 232 ЖИТИЈЕ 233 ЗАПИС 234 КОПЉАНИЦИ 235 РАДОВИШТЕ 236 ВЛАДИЧИЦА 237 МАНАСТИР 238 ДУБРОВНИК 239 СЛАВА 240 ПАЖ 241 МОЈА ОТАЏБИНА 242 АВЕ СЕРБИА 244 МАЋЕДОНИЈА 246 ХОРДА 248 ВАРДАР 250 ХЕРЦЕГОВИНА 252 ХИМНА
Балчак је од једног претка Бенвенута, Резан три године; и три га је пута Отровом тровао Срђ из Горничева. СЛАВА Под Серезом сву ноћ пева војска царска; Данас слави Царе, а за царским столом Сва властела и сва браћа
Само буктињама збори се кроз тмине; У зрцалу мача будућност се слика; Преко палих иду пути величине; Слава, то је страшно сунце мученика.
Света реко где се огледнула слава, Омађијан народ донео је на те, С побожношћу жреца и гордошћу лава, Своје беле орле и своје пенате.
И ми смо луч на другој страни, Предстража и мач права — И у нас подли адвокат брани Што пређе брањаше слава! И ми имамо те Лавале, Имамо и твоје Више — И бруке које не би спрале Никакве Божје кише.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А кад је насамо, често му се развуку уста, гледа на ону страну гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: „Слава теби, господе!
— Ја, — вели — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом. Тако је божја воља, нека му је слава! Али дијете ваља гледати. Шта ћу ја, стар и нејак, с њиме? Опет сви ћуте и уставили дах.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Благодарим — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба! — Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша... — А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Овај зове и Љубу, али Љуба се захваљује. Каже да би он њих желео видети у О., у својој кући. Скоро ће бити у О. слава на свету Петку, онде се иде на водицу. Љуба инвитира госпођу Персу. Дође време славе.
Африка
Ово наводим да би се видело колико су црне расе духовно сједињене мистеријом фетиша. Куликоро је слава и трпљење фетиша, и све што представља црно човечанство представљено је у њему.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КИР ЈАЊА: Пан метрон аристон¹, красно грчко мудрост. Све сос мера, све сос мера, па ћиш дођиш до велика слава. Ама проклето садашње свет оћи све високо: оћи мамузу, оћи бал, оћи кафана, оћи свилена кадифа. О тис анангис!
“ На, на, на, колико? Сто форинта. Докса си о теос! Треба да течим под мојом старостум. Имам 8 О ја нерећан! Слава Богу! деца... Пи! Што ми речи оно нотарош за неко лос? Оћим да узмим за моја Катица.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Вишњевски је томе додао гласно: „Здес говорјат по руски! Слава Богу!“ Хтео би, каже, да понуди Павлу ту мисију у Токају, да га наследи у мисији. Да дође на његово место.
Ових дана, каже, очекује производство. Сам је себи израдио, и платио положај. Слава Богу! Онако, како Вишњевски буде решио, путоваће, тако!
Вара се. Главно је, за војсковођу, да има добру нарав. Ђенералски чин добија се, преко везе, на Двору. Царства, као и слава, пролазни су. Остаје, вечно, потреба да човек буде умешан, и да ласка, суверену.
У силни, бескрајни, безбројни, росијски народ! Слава Богу! Исаковичеви сународници – говорио је Вишњевски – кад стигну у Росију, неће да говоре руски, него сербски
узвикивао је да је човек несретан, да је створење несретно, звер, коју само црне очи једне лепе жене могу припитомити. Слава Богу!
Исакович је, каже, педагог! Прокљати педагог! Слава Богу! Павла је опет доводило до беса то, што тај његов сународник, сеоског порекла, употребљава, често, стране речи,
кроз смех, споменула, жену, госпожу Јулијану, Вишњевски би, опет, ступио у везу са Богом, и узвикнуо, извињавајући се, слава Богу!
у Росију, са гомилом својих сународника, а као паун по Кијеву шета; удовац, у нади да га у Росији очекује богатство и слава.
Трифун је, од првог дана у Росији, почео да тече, сјајну, војену, каријеру. Нехотице. Слава Богу! Био је попео себи педесет и три године, на своја леђа, али се тај маторко, који се под њима, у Темишвару, био
Тако се дакле свршава слава армије, која се тукла, сирота, али чесна, и славна, по Оландији, по Прајској и на Рајни? Још се, ни сузе, на њиховим
Теодосије - ЖИТИЈА
Расуђиваше да су царство и богатство, слава и сјај, и свака срећа пуни метежа и нестални; сматраше видљиву лепоту и обиље овога света као сенку, и разумевши да је
се, и тако се светим и пречистим и бесмртним и животворним и страшним и ужасним тајнама причести, рекавши: — Слава Богу за све! Мало после тога био је као човек обузет огњем природне смрти.
Нека је слава и величије на висинама човекољубивоме Богу, који те је такве благодати удостојио! Слава и част и клањање благодати
Нека је слава и величије на висинама човекољубивоме Богу, који те је такве благодати удостојио! Слава и част и клањање благодати његовој, што је и мене грешнога удостојио светим својим анђелима да те видим међу њима!
Ко је кадар да опише силе твоје, или ко ће стићи да искаже твоју милост? Слава твоме милосрђу, слава твојој доброти према нама, за све, доори Господе, слава ти!
Ко је кадар да опише силе твоје, или ко ће стићи да искаже твоју милост? Слава твоме милосрђу, слава твојој доброти према нама, за све, доори Господе, слава ти!
Слава твоме милосрђу, слава твојој доброти према нама, за све, доори Господе, слава ти! После овога свршивши јутарња славословља, а за тим и божаствену свету службу, опет светога дозва прот са свима
Изнеможе ми ум, твојом добротом задивљен. Да те достојно хвалим и певам не могу. Слава теби предобром, слава теби прештедром, слава теби благопослушном са вером молитеља ти, слава теби, сабеспочетни Оцу
Изнеможе ми ум, твојом добротом задивљен. Да те достојно хвалим и певам не могу. Слава теби предобром, слава теби прештедром, слава теби благопослушном са вером молитеља ти, слава теби, сабеспочетни Оцу Сине, слава и
Да те достојно хвалим и певам не могу. Слава теби предобром, слава теби прештедром, слава теби благопослушном са вером молитеља ти, слава теби, сабеспочетни Оцу Сине, слава и беспочетноме ти Оцу заједно са
Слава теби предобром, слава теби прештедром, слава теби благопослушном са вером молитеља ти, слава теби, сабеспочетни Оцу Сине, слава и беспочетноме ти Оцу заједно са Светим и једнодушним Духом.
предобром, слава теби прештедром, слава теби благопослушном са вером молитеља ти, слава теби, сабеспочетни Оцу Сине, слава и беспочетноме ти Оцу заједно са Светим и једнодушним Духом.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Задруга нестаје потпуно као и слава. Људи се ретко сећају својих далеких предака; свако носи име свога оца. Најзад ће проматрач запазити поред неких
— Узајамна наклоност и међусобно економско помагање. — Осећајност и симпатије. — Особито поштовање предака и обичај слава. — Национална свест и национална задаћа. — Војничке врлине. — Енергични и импулсивни. — Динарска туга, историјска туга.
Каткад су спутани страхом да не учине неправду или нажао другоме. Особито поштовање предака и обичај слава. — Као што су међу собом везани љубављу, динарски су људи исто тако одани прецима; нигде толико не знају за своје
Често имају старе читуље у којима је забележена њихова генеалогија. Слава је после Божића и Ускрса највећи празник, али много више лични, јер свака породица има своју славу, исту коју су
највећи празник, али много више лични, јер свака породица има своју славу, исту коју су славили најдавнији преци. Слава је, пре свега, светковина у спомен предака: почиње верским обредом у коме се свештеник моли за душе предака.
Над свима осталим преовлађују два осећања: племенска слава и част и национална мисао или „вера Обилића“, главног косовског јунака.
, као и у шопским крајевима. Негде има и обичаја славе. Задруга и слава ређе су на источним границама централног типа и потпуно ишчезавају источно од Ихтимана и Искра.
Фолклор, слава, задруга код тих Словена неоспорно су српског порекла. Све више се пристаје уз мишљење В. Јагића, по коме су дијалекти
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рекох јој како сам сигуран да ће она на неки начин прославити Караново, али она се насмеја одговоривши да слава није нешто око чега би вредело лупати главу. - Ти, верујем, не мислиш тако?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Проиду, изчезну всја земнаја блага и слава царствујушчих. Ако жалостан, к гробу приближихсја, виновник жалости моје није ћесарка царствујушча, него чрево моје
У сивом обзорју грактала су јата врана. На месечини, појављиваху се чопори вукова. Сва крвава слава пука беше потпуно заборављена, а да је пук онолико изгинуо, било је сасвим безначајно.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁸ За крштење се обично бира недеља или неки велики празник, али никада слава. Ако се дете роди уочи поста, онда се сачека да дође мрсак, па га тек тада крсте, јер се верује да ако се дете роди у
жеља за мушким породом исказује баш тада, јер Божић је почетак годишњег, а свадба новог животног циклуса, док је крсна слава као породични празник у славу мушког претка нераскидиво везана за обавезу настављања „лозе“.
) Крсно име, главна српска слава, представља помен митског претка једне породице.¹⁰ Дабог (хроми вук), врховни национални Бог (мртвих), има свог
, Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, ЛXВ, Научна књига, 1952, с. 139. ⁹ Мићовић, Љ., исто, с. 235. ¹⁰ Чајкановић, В., „Слава“, у: О крсном имену (зборник), (ур.) Иван Ковачевић, Просвета, Београд 1985, с. 13—14. ¹¹ Чајкановић, В.
Грковић, Милица, Речник личних имена код Срба, Вук Караџић, Београд 1977. Грујић, Р. и В. Чајкановић, „Слава“, у: О крсном имену (Зборник), Просвета, Београд 1985. Данчић, Ђ.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Погледајте само како бауљају по бифеу, како спавају на столу, како праве од себе будале! Слава није никада ни постојала нити постоји!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— рече Стијепо. — Славни заиста иначе, у другим биткама по свијету! — рече Јанко. — А утолико је вама виша слава. — Он се затвори у Дубровнику, очекујући нову војску. Тако чусмо.
У тим састанцима примаху од њега поуке, које их душевно преобразише. Вацлав је обожавао Наполеона, чија слава у оно вријеме испуњаваше свијет; надао се да ће он учинити крај застарјелом поретку и у ћесаровини.
Али, поред свега тога, ми се клањамо његову генију, његова слава засјењује нас, и жалимо његову судбину! Жалост је знати да тај орао данас чама сломљених крила на малом талијанском
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
кући никад се више неће поновити, нити ће им се неко друго задовољство по снази приближити: Сјутра је Михољдан, наша слава, биће печења, гостију, ларме и читав ће се свијет претворити у заљуљан дечји сан.
Писац не бира књигу с којом ће се прославити, нити слава увек окруњује оно што је код неког ствараоца најдрагоценије.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
) Господо и браћо! Ви знате шта су Србљи били у старо доба. Од душана дрктале су стене самог Цариграда. Но ова лепа слава наша пала је као жертва бесомучне навале турске. ГАВРИЛОВИЋ: Због нас сами и наше неслоге.
СВИ: Живили! ЛЕПРШИЋ: Дух Ајдук Вељка, Милоша Поцерца и Цинцар Јанка нек обузме прси достојни потомака па ће се слава српска опет обновити. СВИ: Живили! ЛЕПРШИЋ: Но, шта ја видим? Маџарске кокарде у војводини српској!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његова историја није наука, но лепа, утешна и охрабрујућа слава народне прошлости, која народу треба да дâ снаге за борбе у садашњости и наде за будућност.
Али на јавност је избио и глас стекао тек приповетком Ивкова слава која се појавила 1895. у Српском прегледу. Охрабрен тим великим успехом, он је стао живо радити, и за десетак година
Ивкова слава, у засебној књизи, имала је два издања (Београд, 1895. и 1899), а 1901. Сремац ју је драматизовао у друштву са Драгомир
Ту је одиста и почео писати, сликом из нишког живота Ивкова слава стекао је глас, као што му је друга једна слика нишкога живота, Зона Замфирова, можда најбољи књижевни посао.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
умрли њега је помео, Место данка спустила се тама, Место славе тебе има сама, Ти си понос, ти си цела дика, Ти му слава можда свеколика.
јаде свакојаке, Кушља тлачи, сабља сева, Кликће Вељко, Туре зева, О тле чалма, о тле глава, Ал' под небо српска слава!
Сва весела па збијају шалу, Па у нишан дуге пушке мећу, Нишан бију, нишан турска глава, Ој Српчићи, голема вам слава! Слава, слава свуда наоколо, Свирац свира, а вата се коло, Нога везе, дуга коса лети: „Жена био ко се не освети!
весела па збијају шалу, Па у нишан дуге пушке мећу, Нишан бију, нишан турска глава, Ој Српчићи, голема вам слава! Слава, слава свуда наоколо, Свирац свира, а вата се коло, Нога везе, дуга коса лети: „Жена био ко се не освети!
Слава, слава свуда наоколо, Свирац свира, а вата се коло, Нога везе, дуга коса лети: „Жена био ко се не освети!“ Земља тутњи,
Да тврде су поносне ти стене, Чеда твоја тврђа него стене, Стена стену гони до небеса, Твоја слава још више небеса.
Севну муња — гледај тамо горе Оне беле поносите дворе, Стоје двори, слава нека стара, Кажу двори силна господара, Ударени на стење високо — Баш се види где царује соко.
18. Та да свега баш нестане Што смозгасмо ми дојако, Само да нам вас остане, Ао квеко, ао фрако, Па нам оста слава лепа, Док под небом има репа. 19.
Свак угледа тебе, Ђоко, Свог сокола премилога; Јесте теби мана доста, Ал' ова ти слава оста. 38. Твоја слава, твоја дика, Ти тад Србу срце врну. „За мном, за мном!“ ти завика, И за тобом све нагрну.
Свак угледа тебе, Ђоко, Свог сокола премилога; Јесте теби мана доста, Ал' ова ти слава оста. 38. Твоја слава, твоја дика, Ти тад Србу срце врну. „За мном, за мном!“ ти завика, И за тобом све нагрну.
76. Та шта има женска глава, Шта кром тога има ино? Та то јој је живот, слава, То свет цели, то једино — Проклет, проклет сваки био Ко јој срећу изгубио! 77.
Боже моћни, света не разори! Севну муња... Гледај тамо горе Оне беле поносите дворе; Вељи двори, слава нека стара, Кажу двори силног господара; То разумеш из пуста камена.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
тако истом једног дана изронио из прозирне поплаве млаког михољског љета и то се одмах знало: сјутра је Михољдан, наша слава, биће печења, гостију, ларме и читав ће се свијет претворити у заљуљан дјечји сан.
Десно од пенџера, држећи јој у неку руку равнотежу, висио је свети Никола, Угарчинова слава, свјетлуцајући потамњелом позлатом.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А ко сме да им не оде? На очи после да им не изиђе. А још кад мој отац не би отишао, не би се знала слава. Његова је песма била песма!...
Без њега се није могло ништа, а камо ли слава. Ако га посао задржи, по неколико момака шаљу за њ. И пођемо. Магла пала, земља влажна, мрка, каљава.
Долазимо. Већ с капије виде се два фењера обешена на кућним вратима, да се види и зна где је слава. Велика соба осветљена. Кроз широке, с дрвеним решеткама прозоре виде се људске сенке.
Дође и поп. Сви стоје гологлави, он чита, кади, они метанишу, крсте се. Пресече се колач и онда настаје слава. Почну здравице. Чорба се по трипут поједе.
Сви, чак и ја овамо, на крај собе, осетисмо хладноћу, коју он споља собом унесе. — Срећна слава, домаћини! Скочише к њему, скинуше му сури шињел, поставише га за софром.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' ме љуто боли глава — после оних светлих снова, оних дивних витезова, оних слика, оних слава — ова јава! Немојте ме питат' саде, да вам причам старе јаде, старе јаде, нове наде, што их наша звезда знаде; већ
Славан то беше српски лепирак и српског врта заношљив мирак, слава се наша далеко чула, чула је за њу источница була, чула је за њу, па се докраде, под јаглуком јој лепирак паде занесен
свевидећ му изнеси на видик срамоте славне, славе срамотне! А што је славно, што је вечно у њ, ни ти му, круно слава, не окрун'! Ал' де ће наћи молитва те та? У рају зар? Зацело тамо, да!
Ти науч' нас том! Ал' ако мислиш, силних слава сит, да, лакоми на блага твога мит, изневеримо драго име Срб, у онај народ де се прелије ливена толко душанова
„Што ми вене дете моје?” стари краљу ћерку пита, — поносита Валадила само ћути, само снива. Нагрнуше просиоци, слава, пурпур, злато, свила, — све највећа госпоштина од Индуса па до Нила.
У очима слике златне нека мисо ко да сева гледајући испод себе каква ли се слава спрема. У храму се свадба слави, тих сватова више нема: Аскалонски цар је женик, а делила лепа нева.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је какво весеље или слава“, па пође унутра; кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у њему вечера, а поред ватре седи домаћин.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Како? Говорите! ШАЉИВАЦ: Ја сам истина обећао ћутати. ДОКТОР: Ако је дјело чисто као моја слава, нашто ћутање? ШАЉИВАЦ: Ја, ако вам и откријем, то ћу само моћи насамо и под условијем. ДОКТОР: Под каквим условијем?
(ШАЉИВАЦ И ПРЕЂАШЊИ) ШАЉИВАЦ: Добар дан, господин доктор. ДОКТОР: Добро кад сте дошли, да чујете каква слава може постићи Србина. ШАЉИВАЦ: Како? ДОКТОР: Моје Земљеописаније побудило је највеће вниманије у Паризу.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Опрости ми, и учини да срасте Са својом кошћу кост, са стаблом грана; у сребро ћу да скујем своје красте, Да слава твоја буде моја рана; Опрости преступ моје пролазности Која се чуду као правди нада, Опрости мојој кости, мојој
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Марка уочи крсних слава, или у тренутку када нека будала викне пред општином: „Куме, изгоре ти кеса!“ — Каква сте то генерација?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Крсна слава, Марковдан: софром тамјан (тамниј бива око углова), а свијећа перасто жут заперак испреда; гости сједе, причају
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Како? По нашем обичају: ако се ко жени, ја проводаџија; ако је даћа, ја држим слово почившем; ако је слава, ја веселим госте. Али ми је све то мало помогло.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пред њим, дан хода, шири се страва, његовим трагом путује слава. ЛИЈИНО ПИСМО Једнога дана, видели нисмо, Јежић је, кажу, добио писмо.
„Нека слава прати заставу нашу! Платиће рибе јутрошњу пашу!“ Широко поље росом се купа, бисерје трепти, сунчана киша.
ЧУВАР ЗВЕРИЊАКА Ујака имам, златнога чичу, о њему хоћу да причам причу. Чудан је ујак, прати га слава, јер ваздан ради уз рику лава!!! * На крају града, за мрким зидом, одједном видиш — Африка жарка!
Гле пашњака, познати дјечаци, сложна чета под гором стасала, колико им слава иде широм, не би гица репом опасала. Прича друштво, пролазе минути, а мој путник застао па ћути.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Хоћете ли доћи? Могу вас чекати? — Мир! Сагрера, спава ли Педро? — О, нашла сам пуну кућу дерњаве. Сад слава. Свиђа ли вам се ова месечина, господине? — Нарочито језеро сад волим. Види се боље него на дану.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
4 Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом.
прохујали од чудесне оне ноћи, — Векови су прохујали и многи ће јоште проћи — Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава, Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ћемо Бога молит’ За старога за Бадњака, За младога за Божића; Божић баје по свем свету, По свем свету, по овоме. Слава и част домаћину! Тебе на част, господине! 15. Уранила, коледо! стара мајка, коледо!
Ево су ти гости дошли, Добри гости, колеђани, Који оде, Бога моле За старога за Бадњака, За младога за Божића“ Слава и част домаћину! Тебе на част, стара мајко! 16. Пођо с пушком, коледо! у ливаду, коледо!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Збаци одело своје. У целој звезданој ноћи једина радост над болом у телу твом је голом. Све нам допушта туга. СЛАВА . . . . . . . . . . . . . . . Кад се облаци роје...
на мору и збрисала ми са чела жиг мајке блуднице и роба оца, скинула ми са врата змије, жудне, жалосне, женске руке, слава, Слободо! Теби, што си ме срела овенчаног трњем сумња, закона, суза и вера и здрла ми са чела тај венац.
Теби, што си ми наруменила уста плодом добра и зла, да све знам, слава, Слободо! Теби, што си ми у тело засадила ветровито биље шума, ишчупала стид и страх.
Теби, што си ми очи помрачила тугом звери, а кожу осветлила веселошћу облака, слава, Слободо! ГАРДИСТА И ТРИ ПИТАЊА Воло бих стајати у једној црној гарди, а перјаница бела да ми лепрша високо.
Јер част везива руке, и понос рађа јауке, и срце тера преко мора у шуму, где се глође кора. Слава ће доћи, кад вас поведу убице. Кад реч вам буде крв, и пламен.
Заори се урлик са Бардањиола сиротиње бедне и клисура пустих, заплакаше свака породица гола силна слава са помодрелих усти. Теби, јер теби је сам бог дао власт јер никад ниси заборавио те стене поносне, суре, орловите.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Бог да им прости праведну родољубиву душу; лака им била земља Страдија, коју су искрено и жарко љубили! Слава им!' Ово имају изговорити сви војници и старешине одједном; али ће се изговарати побожним, скрушеним гласом.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
На зло његово, у истој чети био је и Љубиша, те се сва слава свршила »вронтом«, а да није овога сведока, — оде ти наш Ђокић на ручак код генерала...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ох, ала је ’ладно! Види, види!« Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг. Допало му се, па остао.
»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међ
да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу: Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« — Слава борцима! — додаде Срета.
имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу: Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« — Слава борцима! — додаде Срета.
своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу: Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« — Слава борцима! — додаде Срета.
« — Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо: Слава борцима за народна права! — Слава! — загрмеше
« — Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо: Слава борцима за народна права! — Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис.
« — Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо: Слава борцима за народна права! — Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис.
хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права: Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету!
— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад јуриш у пожар, онда си попут лава, А кад га угасиш, угаси ти се и слава! ШТА ЈЕ КОМЕ ДОЈАДИЛО Децо, одморите се мало од читања, Пажљиво ме слушајте, не будите брзи: Поставићу вам
Свак воли ловор, ал на свој начин: Једни као знамен, други ко зачин. Слава пролази хировито: Славан беше цар Хирохито, И његова жена, у скупој бунди ... А данас? Сиц трансит глориа мунди!
А данас? Сиц трансит глориа мунди! Ћудљива је слава, и њена су Мерила као у Лас Вегасу; Изабранике бира насумце: Једног гурне у мрак, другог на сунце; Незаслужни
рата; Он никад неће постат западњак, Нити се ишчупати из нашег блата: За Божић у Топчидеру сече бадњак, А крсна слава му је Свети Мрата...
” „Кукавни, бедни анархисто! Скитницо, љубитељу лепих предела! Женскарошу, шовинисто и мач исто, Стара ти је слава избледела, Долијао си, пропô начисто, Стиже те казна за недела!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Да ли ово светковање није на кому си сабрâ Црногорце да чистимо земљу од некрсти? И без тога ово нам је слава, на коју се врсни момци купе способности своје да кушају, силу мишце и брзину ногах; стријељањем да се надмашају и
На развале царства јуначкога засја света Милошева правда, окруни се слава вјековјечно Милошева оба побратима и лијепе ките Југовићах. Српској капи свуд име погибе.
Муж је бранич жене и ђетета, народ бранич цркве и племена; чест је слава, светиња народња! Пâс¹ свакоји своје бреме носи; нове нужде рађу нове силе, дјеиствија напрежу духове, стјесненија
Славио сам Божић у Витлејем, славио га у Атонску Гору, славио га у свето Кијево, ал' је ова слава одвојила са простотом и са веселошћу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Кад би почела да се приближава слава њихове куће, „Свети Ђурђиц“, онда на две недеље унапред настало би спремање. Видело би се како из целе родбине, а
А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем.
А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје. Свака ју је предусретала: — О, срећно, срећно, баба Симка!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ево је минула година и у њој Божић један, па ево дође и други, мину и Ђурђевдан, наша лијепа слава, а гусле не загуђеше нити се орô поигра нигдје у пламену, као да је из сваке куће по мртвац!
Напротив: побједа и освета, слава и шићар — то у разним облицима лебдијаше им у машти. Једноме од те дружине не усни се ништа од тога, но снијеваше
А онда, брате мој, иако ниједан није из књиге чатио, но говорио славу наизуст, као какву пјесму, ама је слава била много дуља. У њој се поминаху сви српски светитељи — а има их ље низ!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); из дечјег говора (шарена лажа, прича о црвеном врапцу итд.); из писане књижевности (Кир-Јања, Ивкова слава итд.); из хазардних игара (бити у були, последњи адут, играти ва банк, итд.
Иди, ветре, у црну гору, под церову кору, где се слава не слави, где невеста не рани, где се ватра не ложи, где се кућа не чисти.
Вила му је до три добра дала: Једно биље, да се не урече, Друго биље, да ми напредује, Треће биље, да ми добро слава. Спавај, спавај, чедо, сине мили! Уроци ти под ногама били Као коњу плоче све четири!
звијездам служашчи звјездоју учахусја: тебје клањатисја солнцу правди, и тебје вједјети с висоти востока, господи, слава тебје“; а затим у кућу уђу вертепаши — цареви: Ирод, Гашпар, Валтазар и Мелхиор, — сви обучени у стихаре преко којих
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је како весеље или слава,” па пође унутра; кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у њему вечера, а поред ватре седи домаћин.
Кад дома дођу, јаве госпођи као што су се договорили и она их | обдари. Али Бог као Бог — хвала њему и слава! — у они час у који су њојзи руке осјечене, учини те оцу њезину дође у сну некакав чоек и рече му: „Врати се дома овај
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ (І Кор. 2, 9) „Јер тамо желе и анђели завирити“, (І Кор. 1, 12) и затим рече: „Није слава света овог слична слави будућег века“. (ІІ Кор.
(Јак. 2, 19) А знај, љубимче, да страдалницима припада част и слава, а леним и непотребним по упокојењу телесном мука вечна.
кадионицом лик часног крста и заједно са знамењем узашиље славу Пресветој Тројици, овако говорећи да сви чују: „Слава Светој, и једносушној, нераздељивој, животворној Тројици, и сада и увек!
Тропар „Помилуј нас, Господе, помилуј“ до краја; Слава „Господе, Господе, погледај с небеса и види“, и „Сада“, Богородичан глас шести ишти у октоиху; „Јединочедни и
“ А потом, давши целов у Господу, на одговарајуће место своје да стане. А онда да га целивају сви. По целову слава Богу да узноси се и отпуст после обичајене јерејске молитве.
због јединца Сина свога Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа и Пресветог и животворног Духа, коме припада свака слава, част и клањање и велелепност, сада и увек и на векове векова. Амин!
Јер видим како је ,све сујета, људско, што не остаје после смрти; неће остати богатство, нити ће сићи слава, јер када дође смрт, све ово ће уништити.
друга драгоценост недостојна је, јер дужина живота и године живота у десници њеној су, а у левици њеној је богатство и слава. Из уста њених излази правда, а закон и милост на језику носи. Путеви њени су путеви добри, и све стазе њене су у миру.
„Слава, и сада“, богородичан. На стиховном у октоиху, и светом, глас осми, подобан „О, преславно“. Оче преподобни, мимоиђе цар
„Слава“, глас шести Преподобни оче, глас јеванђеља Господњег чувши, богатство и славу царства ни за што држећи свима повика: Љ
„Слава Богу“ На стиховно у октоиху, и светоме, глас шести Преподобни оче, мимоиђе земаљско царство, изабрав богатство речи све
затим „Приђите да се поклонимо“ три пута, затим „Помилуј ме, Боже“, потом канон светој Богородици пој напред, затим „Слава у вишњима“, тропари, затим молитву „Господе, Господе, који нас избављаш“ пој најпосле, затим ,,Господе помилуј“ 40
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И нарече бог првој жени име живот, јер је она мати свију који на земљи живу. Ево ваша слава и високо достојинство, која чини да сви народи краснонаравни и просвештени вам свако високопочитаније показују и да
Ко и[х] [х]рани и ко и[х] одева? Благи промисал оца небеснога!” Ову књигу читајући, премудри Сократ, вечна слава Атине и свега славнога греческога рода и имена, | пре Христова пришествија мученик је био за благочестије, праштајући
По протеченију 15 година, видећи речени митрополит Неофит да слава доброд[е]|тељи Јеротејове, не токмо у Смирни него и по свој Азији, Грецији и архипелагу расти, дође у чувство;
„Их же бог чрево и слава в срамотје их.” Никада и нико не би тако лепо описао као апостол. Прекрасни мој Андреј Петрицополос Корфиот, љубећи
Славећи ја Андреја мојега, добродетељ славим, које се похвала, чест и слава к самому оцу небесному односи, зашто је он сам по јестеству корен, начало и извор свакога добра и сваке чисте и верне
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Виђенији сељаци долажаху одвојено и у гомилама да се познаду са новим парохом. Његова слава бијаше га давно претекла.
— Богами, брате, он је прави Срб! — рече један кнез ришћанин. Слава Бакоњино разнесе се надалеко. Фра-Бакоња не само што угоди својим парохијанима, не само што се кршћанлук надалеко
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Рука гужва браду, све мокрија. Мокра је и брада. Мокри су и дукати. од чега су му уста слава? Отужно му је. Уста су му отворена и из њих, кроз бркове, као из малог меха, шишти дахтаво са укусом зарђалог ножа,
Истераће Симку. Зар је то нека жена кад ноћас може да слава? Тако је. Нероткиња нема душу. Баш је брига што ће њему ноћас сва крв истећи у мучењу, несаници. Шта се кога тиче!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Што понесе са собом чудесне зделе украшене изрезбареним лишћем и цвећем? Што слава села поче да расте? Када је и како у селу настала прва резбарија, више се нико није сећао.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
се чудио откуда Добрачи, још младом, таква жеља кад нису, у просвешченију, његова посла и није, у томе, његова слава.
Иметак му се смањивао а и међу људима као да је било све мање оних који су га препознавали. Слава је полако чилила, године су пролазиле а он је гледао како му доносе губитак сваке врсте.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
дајте сузи да јој с ока лети; Врат'те се њојзи у наручја света; Живите зато да можете мр'јети На њеном пољу гдје вас слава срета!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
„О потчини мени војеводе, којено је славољубје сл'јепо и пламена слава брана дигла с согласијем мојим војевати на својега свемогућег творца, не дижите гласа против мене!
наказања и вјечите њине погибије; чуће сјутра удар свемогући, треск ће његов испитат ужасни, сјутра ће се одзват слава творца, ви јој сјајну ликоват побједу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он положи руку на Аристотелово раме и рече му: „Примљен си у моју школу. Уверен сам да ћеш постати њен понос и њена слава“. Седамнаест година беше Аристотелес ученик Платонов.
Али многим члановима удружења лежала је на срцу, више но углед удружења, њихова властита слава, а Њутнови проналасци доведоше је ево у озбиљну опасност.
Ти хемичари учествовали би у изградњи Ваше науке и постали Ваши сарадници. Но пошто то не учинише, остаде сва слава великог проналаска, неоспорно и неопозиво, у Вашим рукама“. „Имате право!“ „Мислим да ће се и ово догодити.
Вама припада част и слава што сте пронашли природну јединицу мера која ће, као симбол једнакости, бити нова веза међу народима.
„И Ви, дакле, мислите да је Лагранж био генијални од Лапласа?“ „Верујем у то. Но блештава слава Лапласова заслужила је.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сећао сам се свих лепота таког живота, дође ми на ум Божић и Нова година, Ускрс и моја слава Свети Ђорђе, добри и искрени пријатељи и топла соба на зимској ноћи.
постоји дубоко веровање, још вије његова племенита душа, па све до Београда, докле је чак његова неумрла хришћанска слава допрла.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Истинске преокупације великог умјетника ничу тек ондје гдје су умрле његове емпиријско-личне. А права слава, она стрпљиво чекана и огњичаво сањана слава, неминовно долази тек онда кад смо изгубили смисао за њена задовољства,
А права слава, она стрпљиво чекана и огњичаво сањана слава, неминовно долази тек онда кад смо изгубили смисао за њена задовољства, кад смо окрезубили за њене дарове, кад она већ
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Сву ноћ прелајаше, земљу гризу. Видим ја да то није тек ’нако... — Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак! Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. — Ја, море.
— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао ? — запита Станка, смејући се и сама. — Ђурица, слава га убила! Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.
— Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику. А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ... А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је како весеље или слава“, па пође унутра. Кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у њему вечера, а поред ватре седи домаћин.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ДАНИ 143 ИСПОД ЗВЕЗДЕ СРЕЋЕ 144 СА КРИНОМ У РУЦИ 146 ПРОСТО ИМЕ 148 ЦВЕТОВИ СЛАВЕ 150 ШТАПОВИ И ШТАКЕ 152 БОЛ И СЛАВА 154 МНОГИХ НЕЋЕ БИТИ 155 11. АВГУСТ 1913.
Нека чудна радост и ново буђење! Као да су дани страшни, али прошли, Као да су слава, рат и мучно бдење Били сан велики, да су из сна дошли.
БОЛ И СЛАВА МНОГИХ НЕЋЕ БИТИ Када нам синови дођу са бојишта, Запојени славом, к'о мирисом цвеће, Уморни и лепи и жељни огњишта
Јутро, подне, вече, Небо мутно, ведро, Киша, сунце, радост, Прошлост, љубав, младост, Страст, навике, жуди, Борба, слава, људи, Око сузно, чисто, Лица нова, знана — Увек сваког дана, Увек једно, исто.
О, како је дивно то доба прегнућа, Историја кад се ствара пред очима! Сваки сат се види као пожар кућа И духове слава плени и отима. Једна стара радост! Зора новог дана! То сједињен народ гледа сунце смело.
Јер исти пут Не води слави, него ужасу. Небо и земља немају кут За Сина новог сад да га спасу. Јер као слава и ужас тражи таласе. Сем Цара избрани народ пропашће, зна се.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Младом Луканићу и његовој сестри била је позната Бичерова слава. Иако су били добри католици, они су пристали да иду са мном када сам ишао да слушам Бичера у Плимутској цркви, где
овога пута чак и више него раније и уверавао ме је да је лорд Рејли велики физичар без обзира на то што његова слава није допрла до мојих ушију. Енглески лорд, велики физичар!
овога пута чак и више него раније и уверавао ме је да је лорд Рејли велики физичар без обзира на то што његова слава није допрла до мојих ушију. Енглески лорд, велики физичар!
Али није само слава и углед великих професора Кембриџа привлачила студенте да се тамо посвете математичким наукама. Била је то и кроз
У оно време, као и данас, Њутново име било је понос и слава Тринити колеџа, а име Дарвина спомиње се са истим поштовањем у Крајст колеџу.
Тиндалова слава о способности да разјашњава најтамнија места у физичким наукама, била је веома велика, а кад упоредим Хелмхолцова
Ово се збило много пре него се чуло о Морзеу. Хенријева слава међу научницима била је велика и обећавала је да даље расте, ако настави да се бави истраживањима.
што су Кастор и Полукс били познати онда када је Зевс, силазећи са Олимпа, тражио себи другове међу смртним људима. Слава близанаца, Мајкелсона и Морлиа, не само Мајкелсона, заснива се на експерименту чија је права вредност тек недавно
Ћипико, Иво - Приповетке
Најлепше жене, најлепши и најјачи људи. Врлина и порок. Девичанство и разврат. Највиша моћ и најниже ропство, слава и пропаст, — све то у једној ноћи. Све те слике су долазиле пред очи Иву Полићу. Ишао је даље к мору.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
ОД Сереза до Васјата, н од Дебра до Ћустендила спомињано је његово име и проношена хајдучка слава. Синовац чувенога Лазара Ћаје, свога оца је сахранио у православном гробљу, а муслиманство пригрљавао утолико уколико
Па то и не крију. Мисле да су и његови ћемери пуни дуката, као што је громка његова слава хајдучка. Међутим, капетан је танак домаћин. Није штедио ни код куће, ни при пустоловинама.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Звона звоне, а из њина жалостива јека Чујем гласе: „Слава теби, дико нашег века!“ Слава теби, ти узоре грађанских врлина, — Отаџбина т’ губи данас најдичнијег сина.
Звона звоне, а из њина жалостива јека Чујем гласе: „Слава теби, дико нашег века!“ Слава теби, ти узоре грађанских врлина, — Отаџбина т’ губи данас најдичнијег сина.
“ Слава теби, ти узоре грађанских врлина, — Отаџбина т’ губи данас најдичнијег сина. Слава теби, јуначино, коме нема равна, Лучо правде и слободе од Бога послана!
Слава теби, јуначино, коме нема равна, Лучо правде и слободе од Бога послана! Слава теби, ти патниче јада и чемера, Огледало кристалнога мушког карактера!
Слава теби, ти патниче јада и чемера, Огледало кристалнога мушког карактера! Слава теби који знȁде оздола, озгора Стећи себи поштовања — и самих злотвора. Слава теби, чији дари и краљеве красе!
Слава теби који знȁде оздола, озгора Стећи себи поштовања — и самих злотвора. Слава теби, чији дари и краљеве красе! Ти си стекô много, много — али ништа за се.
Ти си стекô много, много — али ништа за се. Мачу правде, звездо свести, алеме поштења, Слава теби, угледниче нових поколења!
Врати се драган раздраган, Заборави се све, И луда с лудом лудује Поново, кâ и пре. ЗИМА Слава теби, убаво пролеће! Теби венци, јер је твоје цвеће! Хвала лету, кад сунце завлада, Топло грли, а пружа и хлада!
Теби венци, јер је твоје цвеће! Хвала лету, кад сунце завлада, Топло грли, а пружа и хлада! А јесени и слава и хвала, Роде, плоде она нам је дала! А шта зими, годишњој мезими? Хладна зимо, ход’ да те видимо!
Али стан’мо; то је доста, Ближе с’ тајни не сме прићи. Љубав му је кумовала. — Љубав има своја права Кâ и слава што ће да му Спомен вечно обасјава. — Па зар кога прати ваља Од божанског оног плама? Зар је љубав срам за кога?
Дично име, Даничићу, И извору твојем хвала! Слава те је у вис дигла, Ал’ је љубав кумовала. »Стармали« 1883. ДРАГОМЕ ЉУБИ НЕНАДОВИЋУ * Љубо!
А шта чека овај сметен бес? Ја осећам ране раздеране, Кад ни тебе нема задор наш. — — — — — — — — — — — Слава теби и имену твоме! Твоја дела вечан су ти крас. Јадовању коротних Хрвата Придружујем срб-братински вај.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Нека гајде поред свирца јече, Пуне чаше при весељу звече. Не завидим, на част сваком своје, Моја је сва слава стихотворство моје. ПОЗОРИЈЕ 4. ФЕМА и САРА доведу Евицу лепо накићену.
РУЖИЧИЋ: Розичићу, ти досјагнеш безчислени вјеки, Прославивсја между человјеки, Слава твоја останет до конца, Сподобивсја лавроваго вјенца. ЈОВАН: Весело, сватови!
Петровић, Растко - АФРИКА
Ово наводим да би се видело колико су црне расе духовно сједињене мистеријом фетиша. Куликоро је слава и трпљење фетиша, и све што представља црно човечанство представљено је у њему.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Сад сви виде, па и најзатуцаније монархисте, да је република једини могући трајни облик владавине у Француској. Али слава припада француским републиканцима-револуционарима што су то предвиђали још пре по века.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
То је било горе него у „Ивковој слави“. — Каква „Ивкова слава“ — добаци из шатора ветеринар. — Тамо је био један „Неко“, а ноћас их је било две стотине.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Своји својства себи срца српска. Светска свету слава светом сјаје, Срб Србљину са српством србује. Славан сваки свом сабира, Сади, стани, слади, среће, славе, Стазу,
Ждрал при води тихо ровет, у кавезу цајзел појет: О златоје пролеће! Слава Богу јединому који влада све тако, в небје њему предивному благодарност једнако, а жели се свима срећно воспјевати
Всјака сладост богатств И слава всјака! Аз старец смирени Теофан сије, Раб божиј грешни Во кратцје житије Моје здје пишу На мраморнем камени, Одаваја
1817. Сима Милутиновић Сарајлија РАЗВРАТ Шта је слава и јунаштво, Шта је образ и поштење, Шта ли спомен и похвала, Шта л' по смрти празно име? Власт и сила мало трају.
Гди Душанов златни век Што чудеса створи? Све прогута Косово, Оде српска слава, Гди су били градови, Сада расте трава.
Ах, сва бедна земља општи плачевни је гроб. Српски роде, прекидај Грозне сузе проливати: Мртва лежи твоја мати, Твоја слава, твоја дика. Црни слови неизгладни На гробу јој натпис режи: „Овде Српства мајка лежи, Од синова убијена. 14.
* Кад озбиљна смрт наступи, Зашто плачеш, о човече? Зар су буде морске прече Нег’ безбрижан мир у земљи? Слава, сила и богатство Променљив је образ мрака. И гордиња таје свака, И остаје вечно — ништа. Јован Ст.
О, слатко име од ког’ срце стрепи У српској груди, кад му спомен чује, О, примеру величествено лепи, Ког’ иста слава славно одликује Кад виспрености седмом небу лети Бесмертија да празник торжествује, Гди Клио шири златне листе
Под тешким бичем варварства не тужи, Претворимо у гробник хулна поља Гди горди Осман човечество ружи, Покажимо: да слава српског рода Јест храброст, верност, љубав и слобода!
Ал и што више губи, то више кроз то добија, Љубови победа њој свака слава је нова. И кад прекине борбу, и себе савладану призна, Онда с’ у пуној слави победе сама блиста. 1857.
О. Караџића, Бгд 1854, 30—1, без имена писца, наравно. Али је и њена слава прохујала доста брзо, најпре ће бити због језика којим је писана: већ је Седмица (1858, 4а), желећи да у једној причи
Неслога нас Турком дала, Ње ради нам слава пала! Слога ће нас узвисити, Прву славу повратити. Од дремања сви устајте, Сложно српске руке дајте, Војевати ми
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
) и спреми за алкохолно врење, комина“ контати ― рачунати, мислити крсно име, крсна слава ― „празник у спомен онога светитеља којега поједине породице у Срба славе као свога заштитника“ кршњак ― „онај који
бесплатан рад за турског господара светац — светитељ; крсно име, слава свјет — савет свјетлица — муња севап — доброчинство, добро дело, племенит поступак седра — кречњак сеирити —
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Умрла је слава херојства и скаске, А спомен немоћи, Молох свих времена, Ждере нове жртве, којима је цена Обешчашћен ловор и клик
(1913) ЈЕСЕН НА ВАРДАРУ Уморно клизиш кроз поља голема Мрк, кô да слава рику ти помела; Твој лом кроз кланце, пун даха с опела, Звони кô одјек напукнута шлема.
Младенци смо, што су дошли на венчање! И невеста наша, Слава Победника, Са венцима рајским свежим и опојним Чека драгог свога крвавога лика, Чека га са стегом и трубама бојним.
Тад ћеш осетити како се таласа У твом срцу љубав спржена очајно И моје ћеш око које слава греје Осетити како поносно се смеје. Појмићеш, но доцкан, шта остаје трајно. (1917) XXXВ Гуслари, где сте?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
у којој је смрт на бојном пољу једини пут да се ратнику осигура вечни боравак с оне стране живота, а вечни спомен и слава на свету овоземаљском.
Овакве црте је умногоме понео и најпопуларнији српски јунак Краљевић Марко, чија се слава проширила у свим јужнословенским народима.
У младости више слављен него схваћен, он је у старости доживео свеопште оспоравање, а права слава долазила је тек после смрти, и то врло споро.
Читаоце је привукла носталгична поезија старовременог живота полуоријенталног Ниша (Ивкова слава, Зона Замфирова) као и раскошан хумор и слике равничарског амбијента у његовом главном делу - хумористичком роману Поп
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Љубав је твоја превазилазила и љубав жена. О Јонатане, Како су најхрабрији, тамо, попадали? Зашто је наша слава морала да подлегне?
10 И снова да саставимо се, и снова да видимо се, и снова у Христу да сјединимо се, самоме том, коме слава са Оцем и са Духом Светим у бескрај на веке, амин.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
благослов, на Спасовдан, а тај дан (или неки из те сезоне) могао је некада припадати Перуну; 2) у Дубровнику постоји слава Богиша, везана за култ светог Петра Богишара (цф.
Ћипико, Иво - Пауци
царује цурска љепота; носи га међу момчад гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана. Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године! ...
откуд је жаморила шапатљивљ пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. — Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор. Уживаће да се може у униформи показати.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Што је Димитрије више тражио за лечење, више је света долазило, Доротејева видарска слава се брже ширила. Поновило се оно од пре две године када је Доротеј почео да лечи болеснике у манастиру.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1884. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо слава, На староме торњу поноћ откуцава И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
4. Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом. 5.
су прохујали од чудесне оне ноћи, Векови су прохујали и многи ће јоште проћи Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава, Јер то дете беше Растко, син Немањин, свети Сава. 1889.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Шестог маја. Слава патријаршиске цркве Светог Ђорђа. И моје крсно име. Велика литургија. Чинодејствовао патријарх уз асистенцију свих
Но већ у његовој младости засјала је његова слава као оно изненадна светлост Тихонове звезде коју је он, у својој двадесет шестој години, запазио на звезданом небу у
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ждрал при води тихо зовет, у кавезу цајзел појет: О златоје пролеће! Слава Богу јединому који влада све тако, и небје њему предивному благодарност једнако, а жели се свима срећно воспјевати
Бокор цвећа Од најлепшег прамалећа; Богом цвећа мирисава, Мирис му је: стара слава! Око њега, дике моје Чиста трака од три боје, Трака вере, миља, нада, Да ће слога свуд да влада! Шта је Српство?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
деда-Митром, Бог да га прости, док радимо црквене, наше народске ствари, — радимо; а после и ми, ако је сабор, слава, и ми сиђемо, па и ми као сви. Па, Бога ми, баш добро и понапијемо се и поиграмо и запевамо. СВИ Јест да, јест.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једне године, о вашару великогоспоинском, који празник је био и слава мајстор Костина, позове он неке своје муштерије из околине, с породицама.
И никад не фантазира о будућности! Као прави радник, одвали свој део посла за данас, и слава Богу... Врло волим да радим с вашим земљаком.
да је с трима другарицама разговарао више но са осталим ђацима, али се може казати да се академцу и асистенту попела слава у главу, и да је највише волео да на ту своју славу потсећа девојчице.
Победа наша! слава наша!... — ... слава наша, црква над гробницом!... Док су дед и унук тако разговарали, пролазио је Римском улицом, и
Победа наша! слава наша!... — ... слава наша, црква над гробницом!... Док су дед и унук тако разговарали, пролазио је Римском улицом, и баш испред њихове
А ја и жена испод цркве одмарамо се, одмарамо... слава Богу што смо живели!... Па ће и то проћи, и друго доћи. Нема више ни Софије, нема ниједног Грка...
били имућни, помрли, изумрли... слава Богу што су доживели!... А ако после и Срба више не буде... Не, не, слава Богу што ће их бити...
били имућни, помрли, изумрли... слава Богу што су доживели!... А ако после и Срба више не буде... Не, не, слава Богу што ће их бити...
„Леп је живот, слава Богу што живимо!” и Георгије Спида све отскаче у ходу, осећа се безмало бесмртан. Онога дана, кад је ишао у виноград
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но кад другу част Љубомира у Јелисијуму прочита, опет у свој први елемент дође. Ах, Бурјам, Бурјам! Каква је то слава, како мачеви севају, како штитови јече, брда се тресу, а он на коњу и пешке лети, како непријатељи пред њим као муве
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Одиста, много истине у лажљивости тога позива и много лажи у истини тога позива. — А слава? — И заборав! — Аплаузи, овације? — И звиждање. — Венци? — И празан стомак!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— каже, пун презира за подмитљиве судије и стражаре. Чему се судије љуте? Нека суде! Што тежа пресуда, то већа његова слава! — Ко зна шта би радио бог да ђаво не постоји? — шири Варалица руке, усавршава свој занат.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Не тужи! Гордо у уздању пати, Још има Бога и распете трајно С ловором чека вјечна слава мати... Ја склапам очи и кроз снове тајно Ја видим зору поврх твојих грана Гдје руже баца божански и сјајно...
сузи да јој с ока лети, Врат'те се њојзи у наручја света; Живите зато да можете мријети На њеном пољу гдје вас слава срета!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— сићи: Па се скиде низ бијелу кулу скроб — ретка каша од брашна Слани Камен — Сланкамен, место у Срему служба — слава, крсно име: Службу служи славни кнез Лазаре Смиљанић Илија — котарски јунак из XВИИ века.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПЕВАЧ У3 СТРУНЕ Ти си мој живот, моја храна и одело, мој покров и пристанак, моја слава и радост! Моје благо, сребро и злато, ти си свако моје добру поуздање и надање вечнога тамо весеља.
Камо онде тафра и слава људска, владост велика и многа и мучитељство? Где ли се дело царство, краљевство и свако господство, големо бољарство,
Како што апостол казујући вели (којено он те речи му о другоме приводи а не само за ту ствар): »Друга је слава сунцу, а друга месецу и обашка је дика звездама.« Звезда је од звезде разлика са својим сјањем.