Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— смрт; ал’ место смрти, место тужне свечаности коју народи за покој душе својим мученицима чине, место лавора, место славе, нађоше — окове, тешке, крваве. Земља је погорела и опустела.
Сами своју крв презиру; помажу туђина, подижу га, славе га... а свој рођени пород бацају у блато. Кад је ступио у собу, није ни погледао у оца, није се ни машио за шешир,
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Атине (то јест мудрости), претпочитава труде и подвиге са славом — мекости, покоју и сладострастију без имена и славе.
” Умерена љубов похвале и разумна жеља славе и лепа имена божествени су дарови, природно усађени у срца наша, која кад се разумно управљају к свакој благородној,
Кад се виногради беру и маслине купе, навале са све четири стране! Кад људи по обичају свога свеца славе и тада себе млоги затиру, видиш истом по чопор калуђера, пак да хоћеду само да једу и пију као и остали људи, пак да
Похваљивајући садашње велике људе, чрез то се не чини ни длаке умаљенија славе первих; они всегда остају и остати ће, во вјеки, велики и славни.
” — „Њој истој,” — одговори Херкулес — „зашто, да није њејзиних гоњенија било, ја ни полак моје славе не бих заслужио”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Тако ће бити. — А за четрнаест ће јамачно пристати. Оно, истина, нема до Митровадне много слава — славе су више зими, али опет биће сватова, па сабори толики лети су.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
УЖАС 363 17. ДИВОВИ 370 РЕЧНИК 377 ЈУНАКУ НАШЕГА ДОБА великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ Деветнаести век плете Ти венац славе.
другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...
Видео је да је у жицу дарнуо. — Богами, јест!... Шта ми је и то: једнако попуштати!... Ја, славе ми, не бих дао! Да је што друго, на хајд’... Али таке се ствари човеку главе мећу!... Запамти, главе се мећу!
Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: — Ама, славе ти, како ти је то име? — Као и твоје — одговори Зека. — А како се презиваш? — Селаковић.
Једино врчи на Алексу, њега не мари. Неће да чује речи о њему!... Попу прекипе. — Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? — Па ја... Што се, брате, џаба туђимо од човека!... Да је он онако каки...
— Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван. Маринко упиљи у њ. — А коме то није? Иван махну руком. — Мани се, славе ти!... Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.
Он је желео да се његов напад прича. Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... И окрете Подинама. — Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? — Богами, доста.
Међутим, у Мачви беше мирно. Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: — Па шта радите сад? — Ништа, вала. — Како ништа? — Ето тако.
И дочекаше га као војводу. То беше прави дан славе. Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком. И Станко се љубио са свима. — Све добро? — Добро.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Господ ме сеја прегрштима Пољем што вечна сунца плаве, Да будем његов знак међ свима, Његова златна труба славе. И бродолом у освит ведар, И очајников крик за снагом; И на Либану сјајни кедар, И страшна војска пред Картагом.
А вратиће се мирно тада, Све као реке које плаве, — Докле за крвав запад пада Крупно и страшно сунце славе. НЕДЕЉА Већ зора сребри хумке риђе; Пођоше најзад небом смело Сва бела стада јутра; сиђе И Недеља у немо село.
И да ли је свуда Само тамни бездан где твој фар засија? ОПСЕНА Ти си као звезда једног јутра славе, А у мени оста као црна рана; Ти си триста врела што брује и плаве — Да сва буду једна суза отрована.
Освајач, злочинац, и херој међ нама, Да те славе људи и нуде се жене; Твој брод да с великим златним катаркама Пун сјајних хорова пролази кроз пене.
победнога; Сто музичких врела што брује и плаве; Поглед који хоће да сагледа Бога; Пехар из ког пијем страшно пиће Славе.
И шта доприноси твојој величини Тај мој атом бачен у сјај једног днева? Чим ће да оснажи хор којим те славе, Мој слаби глас сумње; и чим да појача Сјај сунаца што те непрекидно плаве, Жижак оног који у тмини корача?
Овде се бораху претци с потомцима: Лавови од туча мотре живе лаве; Две твоје обале две су наше славе: Ми смо победници безмерни над свима.
Беше тада славна а сад си и света, Певај сва крвава кроз њиве и луге. Наша звезда славе сад и даље цвета: Пре свачији сужњи нег ичије слуге.
септембра 1942) НА ЦАРЕВ АРАНЂЕЛОВДАН За твоју Славу, светли Царе, Што и сад владаш у нама, Који чувамо славе старе У молитви и на струнама!
овуд сунчане одоре, У срамне врте подлих и кривоклетцима; И крв невиних носиш кроз страшне продоре — А певаш напев славе о нашим претцима. Никад у море горко твој млаз не увире, Већ као Млечни Пути сјаји са сунцима!
Носи, роде славни, тај мач без корица — Знамен крстоносца и Божјег војника! Да би штит Ахилов био славе веће, Сам Бог Хефаистос оде за ковача! И ти, роде српски, знај да никад неће Нож убице стићи дужину твог мача.
Све се купује и све прода. Увек сте тачни за пазаре: Кад је на тргу и част рода, И тријумф нов и славе старе. Крај локве крви мученика, И ту имате своја мнења... За компромис је ваша клика, И у мрак задњег поколења...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Скоро ће бити у О. слава на свету Петку, онде се иде на водицу. Љуба инвитира госпођу Персу. Дође време славе. Уочи дана дође госпођа Перса са оцем у О.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И шта? Баш тада, баш на врхунцу оне највеће славе и остварених снова ето где се урнебесно пролама вапај оних делова: ми никад несрећнији нисмо били, никад несрећнији
— Господо моја у далеким временима тамо, кад срећно човечанство буде достигло крајњу границу своје славе и величине, ону величанствену мету са које... У невиђеном делиријуму радости пијана гомила бурно вриштећи заглуши га.
Африка
Н. је директни потомак дука од Берија и маршала Д., који је, када је одлазио поломљене славе са Березине, без војске, без победа, сâм, одговарао ноћним предстражама које га питају: „Ко иде?“ — „Велика армија!
“ и радо бих се, да ме није срамота, попео на џакове са паприкама, иако се тамо кашље. Вече моје славе! Тужно вече без пића; са сланим прженим месом још у грлу! Ипак дивно звездано вече саване!
Французи су затим храброшћу два-три човека, који су, без кинина, без каска на глави, славе ради само продирали кроз копно, храброшћу сићушних посада које су се данима браниле од хиљаде урођеника као од
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чудно! Чудно! Они, дакле, славе францеског коњаника, већ ко зна колико година, као своју славу, а туку се са Францезима, код вароши Праг, из пиштоља,
Решили да чак и по црквама нашим, у нашој Сервији, гречески попови гречески завијају и славе Бога, а ми, сербски, само да аминујемо. Тек да нешто и ми, Богу, ланемо. Е мој Ђурђе, па докле ћемо тако?
Морао је и сам себи признати да је био жељан, више него ма који други Исакович, славе, успеха, виших чинова у Росији.
Павле је, тако, дан преласка границе, утврдио на дан уочи своје славе, које су се Исаковичи, од старина, држали, иако нису знали, ни ко је био, и какав је био свети Мрата.
Тако се, ето, десило да је Павле, почев од своје славе, Светог Мрате, у Кијеву, био чичизбео, госпожи Јулијани, док је обилазила Подољ у раскошној тројци и делила поклоне
Теодосије - ЖИТИЈА
Молим те, господине мој, нека те због славе царства и због многога богатства не ожалосте моје речи, као у јеванђељу младића речи мојега Исуса којима га је о
смелост, да си послушао молитву моју, па ћу ти убудуће у животу своме вредније угађати, и сви људи твоји који знају и славе име твоје. И опет те прослављамо са Оцем и Светим Духом, сада и увек и на векове векова, амин!
Јер „прославићу“, рече, „оне који ме славе“. Видевши ово прот и сви с њим ужаснути чудом понављаху с њим плач, зовући: „Господе, смилуј се!
А прот много пута, хотећи се благословити од њега, присиљаваше га да прими свештенички чин. А он, бежећи од славе, називаше себе недостојним. А прот говораше: — Када бих ја био твојом недостојношћу обложен! ...
Гори најпре у туђим крајевима, тако сада и међу вама, децом његовом, у земљи народа својег, коме ће и од ове мале славе дати већу када приликом васкрсења буде давао награду, увера вајући нас тиме Бог да и ми, видевши од Бога почасти оца
А он од почетка као мрзост избегавајући хвале и славе и почасти људске, пошто му је то тешко падало, помишљаше да бежи.
што напред рекосмо, не могавши се отргнути од сладости пустињачког испосничког и ћут љивог живота, још више од људске славе бежећи, богољубљем и брата својега омрзну, и не смилова се да иде ка ономе који плаче.
О, колико богатство — да се без бриге светске Богу молим — замених за ништавило славе људске! Тешко мени, тешко мени, ко да ме не оплакује, где падох и шта добих!
и одступила од, њега и приступила млађем брату његову Владиславу, те међу браћом настаде мржња и гоњење због горке славе краљевства.
А свети увек, као што много пута рекосмо, од људске славе бежећи, помисли да остави власт првосветитељства и ако Бог изволи да изврши његову жељу, рече да ће у туђим крајевима
је у пресветли вид обући и своју палу слику подићи, и у своју прву красоту насликати и украсивши поставити на престо славе своје.
Богу служе већ и на нас саме, бедне и плача достојне, може како треба позивати, јер се зна од колике части и радости, славе и светлости због гордости отпадосте“.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Несрећа је бити угасник, без мушког порода. Напротив, Бугари не памте своје претке, немају славе и презивају се само по оцу.
Имају исте обичаје као и Динарци, кадшто славе и славу. Ово је најздравије католичко становништво; куће су им пуне деце.
У току векова су нарочито цењени телесна снага, постојаност и храброст. Ускочке песме славе људе „који су одгајани без колевке на сестриним рукама“, оне који спавајући под дрветом „тако снажно дишу да се гране
* У песмама које славе ускоке јасно се казује, да се они боре „за крст часни и слободу златну“. Андрија Качић Миошић, познати католички
, као и у шопским крајевима. Негде има и обичаја славе. Задруга и слава ређе су на источним границама централног типа и потпуно ишчезавају источно од Ихтимана и Искра.
Кадшто скоро пословењене аромунске породице, које не знају више влашки, још нису усвојиле славу и одсуство славе код неких породица централног типа махом се може свести на њихово аромунско порекло.
Сви славе и о славама певају јуначке и „кралске“ песме, и то само старији људи. Осим о Краљевићу Марку певају и о Косову и косовс
У Бугарској нема племена и задруга, а то је имало очевидних последица за породични живот. Нема славе са њеним дивним, топлим, обичајима. Бугарин се не сећа својих далеких предака и не пада му на ум да их спомиње.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Влада је, док је ишао у гимназију, био мајстор за те ствари. Сада се понашао као курва, понесен парчетом целулоидне славе.
На почетку романа он је био у зениту славе: ишао је на турнеју, жене су јуриле за њим а клубови се отимали. Он сам, и мимо фудбала, био је вешт: имао је увек
Црњански, Милош - Сеобе 1
бојећи се једнако да му у посао не умешају заменика, грубог и праскавог графа Баћанија, који је био жедан крви и славе.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
За трудницу је опасно и свако кретање изван куће, одлазак у село, на саборе, славе, свадбе, прела и села, јер где има више људи постоји могућност да наиђе на особу с „урокљивим“ погледом или „да
⁴⁹ Ако се дете роди уочи славе или Божића, одмах се зове кум да не би дете овако велики празник провело некрштено. Обред крштења увек се обавља пре
Њиме преступника и његову породицу село потпуно изолује и одбацује. Тако жигосани, презрени људи нису могли ићи на славе, учествовати у друштвеном животу, а нису се могли чак ни удавати и женити.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
оне који не умиру на време, који болују од осврта и растанака, за оне који не пале и не жаре, за старе подвиге и за славе старе, за оне чији је завичај на обалама прошлости остô, за њихово горко сећања задовољство, за оне који угашена
преобразе у поље пшенице нечију плеву, и у дворце нечије шатре и чатрље, који меховима, опсенарски, распире око неког славе вреву. За мађионичаре, којима је само садашњост дата, за њих, за све што за собом остављају једино куле од карата.
За људе који прижељкују да судба нанесе на чардаке веће од њихових земљотресе, да језик пожара стогове нечије славе лазне, а они да га мотре негде изблиза. За завиднике, њима, царе, не треба горе казне од злобе која им срце нагриза.
на посмртне критике цичу, кад сваки жудан каменовања каменом се на њих бацати стане, кад хајкачи на старе славе леденоме подвргну бичу песникове стихове недопеване.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Они су тог тренутка држали у рукама кључеве позоришне уметности, славе и богатства. – Јесте ли већ играли негде? – Нисам. – Колико имате година? – Двадесет и седам...
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: То је зло. ЗЕЛЕНИЋКА: Сад је време да се феникс из пепела славе српске подигне. Српство не може бити вечито сенка туђе светлости, него треба сâмо да постане сунце, и јошт и другима
ЛЕПРШИЋ: Чекајте док буде славенско царство, пак ћете онда видити славе. ШЕРБУЛИЋ: Оће ли бити? ЛЕПРШИЋ: Ви јошт сумњате?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Празноверице и луди и штетни обичаји царују: вера у вампире, вукодлаке, вештице; славе и свадбе се окрећу у оргије које трају по неколико дана; појаве двоженства су доста честе, као што су морални односи
Они су стално и учестано истицали како им је штампарија потребна »као душа телу«, »ради веће славе божје и спасенија души«.
је на Цетињу његова друга збирка стихова Лиек ярости турске, са четири песме испеване у народном духу, у којима се славе сувремена јунаштва црногорска (Пјесна за Вида и Мирчету, Ударац на Мартниће, Вук пријатељ овчи и акростих Нахије).
Најглавнији његови књижевни радови јесу: Босанске даворије, патриотска призивања Срба на обнављање »порушене старе славе«; Карађурђевка, опевања Карађорђева јунаштва и обнављања Србије; затим дубровачка песничка приповетка Цвијета (Беч,
Јован Крститељ, Вознесеније, Рождество Христово, Воскресеније — постају Ђурђевдан, Ивањдан, Спасовдан, Божић, Ускрс. Славе се и црвеним словима пишу у календару српски свеци: св.
У ствари због тога, са особитим похвалама пресрео га је још 1847. Ђуро Даничић и био први трубач његове књижевне славе.
једног паметног човека који јасно види границе своје способности, готово престао писати када је био на врхунцу своје славе, у најбољим својим годинама, и дао после мало и слабијих ствари.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Је л’ ја? — пита сељак и мери га. — Ти, да! — Ама зар ја? — Ама ти, ја! — Ја, вала, из Корита. — Ама, славе ти, из Корита! — чуди се. — Е, па онда смо земљаци. Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села. — Е, вјеруј..
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
једино верно му остало, Млого тео, млого започео, Час умрли њега је помео, Место данка спустила се тама, Место славе тебе има сама, Ти си понос, ти си цела дика, Ти му слава можда свеколика.
радости и веље милоте, Гледа тамо па мисли назада, Како красно бијаше некада, Осети се српске царевине, Српске славе, српске госпоштине, Осети се последњега доба, Та краснога на Косову гроба.
Збогом, сунце, на западу јасно, Ал' за гору заилазиш красно, Тако красно и у таке славе Јуначке су тада пале главе, Угледô се један на другога, Попадао један код другога, Та рад оне красне домовине Не
Ој ти красни Дубровчане, Наш и данас бели дане, Та са песме из старине Пуне славе и милине! Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво!
лађицу, Јоште виде а за часак тили Де с' магарци тамо осилили, Укочили дугоуве главе, Па се бече и чаршијом славе.
Немој плакат, драга мати мила, Јер у мени лежи дивна сила, Крепко срце, ноге, руке здраве, Идем, мати, да наберем славе, Идем, мати, с врагом да се бијем, Душманина злобну крвцу лијем.
А ви, о друге, што вас роди данак, Можете спават заборава санак; Он вељаше да сте ми убаве, Нашто мени овде друге славе?
за те слепе мише, За слепе мише и те тице кобне, Та сове, мислим, што су дану злобне, Што таму ишту, да се светлом славе, Јер дању с' виде наказе од главе. О ноћи тавна, ти некима веро.
5. Ох мој драги Богосаве, Де ли си ми сада, брате? Јер тако ми моје славе, Све једнако мислим на те. Што л' сад чиниш на уранку? Да ли градиш каку Нанку? 6.
Книћанине, амо сада, Не дај гуји да завлада! 44. Ти чу јаде, и ево те, Та погледај, поглај јаде, Од све славе и дивоте То нам само, то остаде: Четир села, ништа више, Ма још Србаљ не уише. 45.
Четовођа у њу гледи, Баш царева града вреди. Она к њему: „Господаре, А тако ти славе старе, Коју данас под облака Диже твоја мишка јака, Ово носим млада твоме Ја јунаштву големоме.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тако би се он раколио само кад се враћао са црквеног сабора, са какве свадбе, славе, крштења или неке друге радосне догодовштине, обављене честито, од срца, људима на корист и весеље, а себи за душу, да
честито, од срца, људима на корист и весеље, а себи за душу, да му се види и припозна пред строгим испосничким лицем славе његове Киријака Михаила. Тако је то ишло све док се код нас није унајмио у службу Велики Јово.
Ђурђевдана најменик примио своју зараду, пољубио се с дједом, скрушено се прекрстио пред иконом Киријака Михаила, наше славе, под чијом је заштитом и он те године био, и отиснуо се на пут.
Дио његове необичне славе тако је нехотице прелазио и на мене, па сам убрзо постао врло познат међу сеоском дјечурлијом.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Имали су четири сина и три кћери. Једна удата, друга умрла а трећа још дете. Као што рекох, дошао св. Арханђел, а они славе. Још пред вече дошао најстарији им син код нас, донео „пангур“ ракије и јабуку, да нас позове на „славу“ и вечеру.
Тако целу ноћ, а некад сврати и на весела, славе, прошевине. Примају га сви радо. Нешто што га се боје, а нешто што су као више сигурни, кад је он као власт ту.
Али не слободно, безбрижно, већ све као у некој бризи, страху. Никад се они не проведоше, не развеселише. Кад славу славе, славе је лепо, отмено, не изостане ништа што је обичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на другим славама.
Никад се они не проведоше, не развеселише. Кад славу славе, славе је лепо, отмено, не изостане ништа што је обичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на другим славама.
— кад, као и све остале, почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седења... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Над свима обаче вечне славе и похвале достојни љубоучнејши и преизраднејши господин ЛЕОН ЂИУКА, епископ ромаски у Молдавији, којага усердије к
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
у светлиј' њених друга: Гласи мука и покаја, шапат јада, сузни бризи, неодољних уздисаја бројанички, свети низи; старе славе сетна хвала, а скорањих срамних зала осветница, — јека од гусала. Иза сна се тешког прену, Мрак је. Где сам?
У сунцу славе шар ти се крила дивно прелива, а ти почива на цветној ружи душанске силе сисајућ из ње занос и свест. Славан то беше
му је још на скрхану мачу луба ти врела: А већ се старе машаш слободе, јабуку тражиш у божју врту, сујетом славе твоје надрту, евински роде! Ал' нема раја!
Ал' онда, онда! — Ох, не сећај ме. Не спомињи ми славе ти срамне, позлате мамне рђе ти тамне, невоље сјајне! — Сва се племена стекоше света, те ти у накит уметне косе умења
Под отим жигом? — Ох, не сећај ме! Не спомињи ми славе ти срамне, позлате мамне рђе ти тамне, невоље сјајне! Под отим жигом!
свевидећ му изнеси на видик срамоте славне, славе срамотне! А што је славно, што је вечно у њ, ни ти му, круно слава, не окрун'! Ал' де ће наћи молитва те та?
И рекох вам, у позоришту смо. А позориште? Зар то није храм? У њем се служи жртва љубави. Иако се у њему не славе боговско-људске страсти Христове, иако му не светли сунчев плам, ал' у њем трепте јасне звездице, самртних страсти
Узми Сару, имаш злата, а лепотом вреди млада филишћанске цуре три!” „Израиљке? — Некад беше, док ме славе не понеше, не знајући своје сеше, просио сам једну ја.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Извините, мени је доста. ШАЉИВАЦ: Али гди се тиче ваше славе. ДОКТОР: Како? Говорите! ШАЉИВАЦ: Ја сам истина обећао ћутати.
ДОКТОР (сам, држи једно писмо у руци): Не могу му помоћи, јер би радио против моје славе. Зар је то мало, да цео Париз за мене зна и да моја књига буде сачињена и на француски?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
боље од оне богате злочесте деце, па онда изнеси Деда Мраза, а уноси типичну југословенску породицу, као, фол, и они славе Нову годину, онако никакви, типични, кад у поноћ куц-куц!
Не бих се нимало запањио да ваша деца почну да славе свадбе у свечаној сали Српске академије наука! Богами, не бих! Па, ви то можете, брате, да платите, зашто да не?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Мој најлепши венац што сам пољем брала, Учитељу своме баш сам јутрос дала — Тим најлепшим цвећем, као даром славе, Да икону кити светитеља Саве.
Ал' над висом, што се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске снаге, српске славе, Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он стражари С ове страшне, суре стене.
ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 1 По светим пољима отаџбине моје Многе свете хумке растурене стоје, Где витези врли у данима славе Положише главе.
Осташе му мрачне горе, Где се Рудник небу пење И под небом орли боре, И остаде суро стење: И ту спомен славе старе Диже цркве и олтаре.
Она грли сина свога, И обоје славе Бога. СВЕТИ САВА Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
те гризу који те грле сви преци славног збега којима уз гусле још кост промрзла сева и све је надувено од старе славе недопеване надуле се главе и прса и бешике што нису довољно далеко стигле сад ће да прсну кад наследник донесе игле!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Рат је онда личио на олимпијаду, људи били епски јунаци, окићени венцима славе... А овде, људи се распадају ширећи страшан задах. Или их сурово бацају у јаме, као мрцине. Ни име им се не зна.
Из једних кола покривених арњевима помоли се једна глава. — Друже, где је, славе ти, та Бањица? По гласу, који личи помало на запомагање, рекло би се да дуго времена лутају по мраку београдским
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Море, прâво мушко ! Она ће и за чичу извући још пô рубље. Хоће, братићу, славе ми!... — Хајдемо да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку. Још ми глава ври од данашњих догађаја.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Здраво, наше обесне жене! Истом су сузом, болом и страшћу кошуље и свадбе нам извезене. А светковина што вино пије, славе и цркве што нас се тичу? Суза са ока још канула није, још телали место мртвих вичу.
Господо, ову чашу оном босиљку што смо га нашли у свиленој врпци око његова врата. Ову чашу у славу светог Јована, славе његове, иконе старе, коју је пољубио пре смрти.
Стаја у којој га је држао била је много скупа, а никако није долазио до „славе“. Лист за женску моду, Вогуе, донео је слику скулптуре, о којој каже да представља Краљевића Марка „чехословачког“
Кад убијете сина свог прснуће ланци, и пасти Бог. Јер лаже вас најмилије, јер срам је, што песме славе. за чим вам суза лије и боно клону главе!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
анђела и слушао песму њихову којом су величали дела његова, „Свет, свет, свет је Господ Саваот; пуно је небо и земља славе његове!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
После неколико дана шетао је онај са два жига на челу, исправљене главе, достојанствено и охоло, пун славе и поноса, и куд год прође све се живо клања и скида капе пред јунаком својих дана.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја се сагох и једва га познадох. — Јес' ти, Јово? питам га шапатом. — Ја. — Шта је? — Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. — Је л' Ђокину? — Ја, прошапта он и одмаче се.
јес' 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... — Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? — Ја но, Бог с тобом!...
Слушајте шта прича: — Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! — Ама причај нам, славе ти! — 'Оћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја.
Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. — Јаој!... зачу се из помрчине.
— Нека до Божића, да се спремим... Немо' тако, славе ти! — Ама 'оћу сад, закона ми, сад, сад 'оћу... — Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!...
— Нисам све ни опрела... — Имам пун таван вуне, па преди код мене. — Шта ће ти рећи бабо? — Не брини! — Славе ти, прођи се! — Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.
— Море, пазио ме командир, ка' рођено дијете, — хвали се он једном приликом пред сељанима. — Је л' истина, Љубиша, славе ти? — питају они Љубишу. — Тсс... тек онако...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.
Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.
Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје. Промени се човек; дође ведрији и веселији. Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на
— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. — Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ГРИГОРЕНКО ОТКРИВА СЛОБОДУ 61 ЦИГА И РАДОЈИЦА 64 РОМЕО И ЈУЛИЈА У БРАКУ 67 БРКОВИ ТЕТКА-ГОСПАВЕ 69 ЋУДЉИВОСТ СЛАВЕ 71 НЕСАНИЦА КУВАЈТСКОГ ЕМИРА 73 УЗРОЦИ НЕСАНИЦЕ 75 ОДА ХАЏИ-ТОДОРУ 77 СИРОМАШНИ И БОГАТИ 84 МАМИНА ДУЖНОСТ 86 КАКО
— У листу Цорриере делла Сера! Тако се, ето, тетка -Госпави Догодило, најзад, да се прослави! ЋУДЉИВОСТ СЛАВЕ Чувена са бркова, тетка- Госпава Волела је по подне да одспава: Сви славни људи брзо науче Да ловоров венац
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
у Каруче, на крају Црмнице, од петнаест хиљадах Тураках не пуштише жива ниједнога; и данас је побјено мраморје дивне славе Црнојевић-кнеза. Бог да прости Урошеву душу! Красне жертве што јој учинише.
(дају му ђаци гусле) ИГУМАН СТЕФАН (поје) Нема дана без очнога вида нити праве славе без Божића! Славио сам Божић у Витлејем, славио га у Атонску Гору, славио га у свето Кијево, ал' је ова слава
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сиротињи | и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће. Био је строг и прек. Трепет не само за кућу него и за целу породицу.
их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.
Све се то унапред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати,
“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.
И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве
И даље се цела родбина ту скупљала, долазила. Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имен-дана буде увек све лепше и раскошније.
Али зато ипак на њих Софки није било криво. Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Историја славе, полета и пâда! Промичу понос, милосрђе, вера, Полет и љубав, и храброст и нада; Луд ветар мука наше жеље тера
и наде многих милиона, Ја осетим мржњу на горде и јаке; И живим у друштву оних што су знали Живети без гласа, без славе, и сами, Волели све лепо, трпели и пали Скривени у вечног заборава тами.
Јер се негде бој сад бије, Пушке праште, Крв се лије За ловоре славе таште. Ове ноћи, кобне, лепе, Многе душе Ћутом стрепе, А топле их сузе гуше.
Јер се негде бој сад бије, Пушке праште, Крв се лије За ловоре славе таште. НА ПОЉИМА МИРНИМ ПРОХУЈАЛЕ БИТКЕ Руди хоризонат мистичан и црвен; Крила страшног мрака падају на рâван, На
Побијена децо наше земље здраве! Ви сте спасли наше драге, наше миле, Попадали гордо ради наше славе На домаку бесне, неумитне силе. Сад вас носе тужно, а нико вас неће Спомињати некад, колевко уздања!
Проносе их тужно, побијене лаве, Кроз невес’о сумрак, расплакан и бео, — Крваве јунаке без награде, славе; А трагична језа свет пролази цео.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Данашње свете мисе које су се пјевале по пуку и народу кршћанскому, да буду од користи и на небу богу од славе и мртвијема душом за спасење а на земљи живијем јунацима на здравље и весеље!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И разгоревши се Духом, мољаше се Богу, говорећи: „Цару славе, једини бесмртни, Оче неба и крепости, и који промислом своје доброте ниједан човек не желиш да погине, већ сви да се
тада и почеше уобичајене песме појати, око преподобног тела, часно, и испунише речено: „Они који се боје Господа славе га“. (Пс. 14, 4) Затим и многи народи дођоше поклонити се њему, и са великом почашћу даривати појање.
Богородичан Беше, Чиста, храм славе Божије, јер из тебе, од Оца пре, роди се Бог, без семена нетљену те сачува, Чиста.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
да и[х] они наместо нас спомињу, да и[х] љубе, да им благодаре, и имена њи[х]ова од заборављења да чувају и да и[х] славе.
бити | и често многи од њи[х], ако су и простога состојанија и сељани, вечној памети и воспоминанију предају се и славе.
Сласти! Телесна угодија и воспријатија богатства! Славе и величества! Кад већ премину и кад и[х] нестане, јесу ли икада кадра оваке за собом остављати следове?
божје воље, следователно против свакога паметнога закона, возбрањавати да се људи на божји свет плоде и рађају и бога славе и познају. Али ако први муж дође? Ако дође, томе ласно има лекарство. Нек узме себи другу, пак нек је боље чува.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ја се опет враћам у свет где ме ишту: Бледа замка наде, љубав, сламка славе. Штрчи ми из лога гле читав стуб тела: Већ сам сав откривен и повратка нема.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ти Французи, сигурно немају... — Имају. Они су католици, а и католици славе Божић. — Сигурно није као наш. — Није. — Па какав им то Божић може бити, кад, кажу, немају божићњара!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ој ти красни Дубровчане, Наш и данас бели дане, Та са песме из старине, Пуне славе и милине! Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
тајном руком смјелога случаја, сиромашан, без надзиратеља, под влијањем тајнога промисла, он се сјећа прве своје славе, он снијева пресретње блаженство; ал' његови снови и сјећања крију му се јако од погледа, бјеже хитро у мрачним
човјеку је срећа непозната - права срећа, за ком вјечно трчи; он јој не зна мјере ни границе: што се више к врху славе пење, то је виши среће непријатељ.
Види човјек своје заточење, помало се прве славе сјећа и полети небу како муња; ал' га смртни ланац заустеже докле рочно одстоји сужанство.
Међу кола мећем растојање, ради славе божескога вкуса: кола даља ближа обузимљу, ка шар већи што обузме мањи; стога коло што је које даље јесте више, су
Грдне бездне, мрачне и нијеме, сном вјечнијем мртво успаване, сјутра ће се затрест јеком славе пресилнога противника њина; хоћу сјутра удар дати страшни, да га и ја могу назват силним!
прекиде; сви војници, вјерни и невјерни, к трону творца поглед обратише, ма невјерни све једнако хуле име неба и славе Господа; док свакоје небесно свјетило теченије своје заустави и свјетлости своје половину свако врати под пламену
Господ славе на трон се поврати! Заигра му круна над престолом у цијелој лучесипној слави, и остала небесна свјетила са живошћу
Дан четврти страшнога јавлења могућности Господње деснице бјеше близу свештеног одиха: химни свете славе починуше и грмљаве слаткијех музиках; легиони у дуге редове са поретком воље свемогуће - сваки к своме летијаше
музиках; легиони у дуге редове са поретком воље свемогуће - сваки к своме летијаше миру те му га је Господ славе силне назначио за вјечно блаженство.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Али се он, поред све те славе, не осећаше срећним. То опазише и његове колеге и не могоше то да објасне. Он поче да избегава њихов друштво, да пре
Те вештине служиле су једино томе да славе Бога, па су од наука обухватале само оно што служи том једном задатку. Граматика се учила због знања црквеног језика,
Тај обогаљени Сенат чији су чланови милошћу Наполеоновом дошли до моћи, части и славе збацио је Наполеона и његову династију са престола, а све Французе разрешио заклетве верности.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Еј, другови, ено мора! — Је л' оно море? — Шта? Славе ми ено мора! — Море! — Гле! Гле! — Ено мора! РЕКОНВАЛЕСЦЕНТИ И данима тако сипи, ромиња, кисне, па мокро све, и
“ „И камен би тврди попустио“, преде она упорно, али стално помирљиво, „откад ти говорим. Тако те и за славе увек морам да преклињем и пред тобом богорадим, па су нам се људи и пријатељи већ и отпадили, и нико нам скоро више и
— Бадава, пријатељу, што не могу, не могу, немој ме терати, част и поштовање. Зар ја мојим муштеријама? — Е дедер, славе ти; дедер, мој Ико!
— Није, славе ми, газда-Ико, умро ти је он давно — каже сељак. — Лака му земља! — вели Икета дрхтавим и јако тронутим гласом; па ће
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
изнаказио руку, и тиме се упропастио и онеспособио за даљу каријеру; и то управ у часу кад је већ стајао на прагу славе — итд., итд. Обична слатка причица, добра за шипарице и за посљедње странице седмичних илустрација.
И кадра, чак, уз неки минимум спретности, да човјеку донесе кудикамо више славе него што би му икад могла донијети промашена каријера.
И за њеним проласком, куд је она помела својим црним скутом, остаје вир празнине... Кажем, дијете јој не зна имена ни славе, али у облачне и бесунчане дане оцјећа на лицу хладан дах вјетра за њеним проласком.
Колико ли се око њега намота људске славе и бола! Колико ли се живог људског истрапљеног ткива за њ залијепи! Као, уосталом, и за толике друге људске ријечи и
Био је то мој четврт сата, нећу да кажем славе, али некаквог реномеа. Упознали смо се у Паризу на једној вечери. Приступио ми је и рекао да ме је слушао на једном
На концу, то ми је и дуг самртничке солидарности!... Јест, мој тужни генерале! Ово није херојска смрт, смрт у швипсу славе, смрт као чињење. Ово је приватна, пасивна смрт, смрт као подношење. Смрт наузначке. „Ја умирем , „Ја дајем живот!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. — Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. — Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.
Нису наши доктори скупи као ваши. Писар га прекиде: — Хајде, продужи посао. — Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш. Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...
— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. — Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. — Сад паре или кукуруз, то ти је.
— Чујем — одговори дете осврнувши се. — Јеси нашао јагњад, сине ? — Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
КУМАНОВА 138 УЗДАХ СА ДУНАВА 141 КРВАВИ ДАНИ 143 ИСПОД ЗВЕЗДЕ СРЕЋЕ 144 СА КРИНОМ У РУЦИ 146 ПРОСТО ИМЕ 148 ЦВЕТОВИ СЛАВЕ 150 ШТАПОВИ И ШТАКЕ 152 БОЛ И СЛАВА 154 МНОГИХ НЕЋЕ БИТИ 155 11. АВГУСТ 1913.
Обишли смо места световна и света, Развалине славе, изворе јаука И домове, камо страх једино цвета; С буктињом слободе прогнасмо баука.
раса И видео снагу која рађа дела: Планине и воде, вароши и села Привуче загрљај огромих таласа, Проносећи цвеће славе и ужаса.
испод ноћи сиве, Да су већ ту руке спасоносне, здраве, И груди где топло сва предања живе, Да су нам пристигли носиоци славе.
ПРОСТО ИМЕ Кроз моју душу прошла су два рата, Два стара орла завета и славе, Прошла су црна, засићена јата, Пали крсташи и заставе праве.
ЦВЕТОВИ СЛАВЕ Они спавају сви до једног, редом, У плитком гробу, нескрштених руку, Без свог покрова и под тешком бедом, И труну
спавају прости, без украса, И њине груди густи црви плаве; И док се губе из свог лепог стаса, Хумке им расту у цветове славе.
11. АВГУСТ 1913. ГОДИНЕ Долазите данас уз добоше, трубе, Као кад сте пошли за слободу брата, Само што вас сада венци славе љубе, И што долазите из два срећна рата.
Долазите нама уз добоше, трубе, Као кад сте пошли за слободу брата, Само што вас сада венци славе љубе, И што долазите из два срећна рата, Што Београд цео са радошћу грли Вас, децу Србије, понос неумрли.
Ил' је то опело за већ мртве снаге И последњи поглед заспалих дубина? Можда ме то зову моје наде драге, И залазак славе и љубави старе Уз осмехе цвећа и песму ветрића?
Ил' судбина за ме спрема нове даре И гробове нове, пакао открића, И залазак славе и љубави старе? Ил' осећај страха то има да значи Мог несрећног рода пораз свију снова?
Идите и ви, моје наде здраве, Нађите себи вернијега друга: Ја морам овде, крај гробнице славе, Да плетем венце, да их носи туга, Док црне тице дан лешева плаве.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Касније у животу, имао сам обичај да кажем: “Бактерија славе је постојала у том старом граду. Други су се инфицирали али ја сам се извукао!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност пун вечне славе”. Моја мајка је била врло побожна жена, а као ретко ко познавала је Стари и Нови завет. Радо је рецитовала псалме.
којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност пун вечне славе”. Моја мајка је била врло побожна жена, а као ретко ко познавала је Стари и Нови завет. Радо је рецитовала псалме.
Али, упркос свега, моја мајка је била у праву. Кембриџ је имао своје свеце и успомена на њих била је суштина славе Кембриџа.
Зашто наука не би усвојила добар пример религија које славе своје свеце у одређене дане? У те меморијалне дане, рецимо на дан рођења Њутна, једно предавање о њему и његовом раду,
Њему је домовина била изнад његових научних истраживања и личне славе. То је био разлог, сигуран сам, што није наставио са својим истраживањима на пољу електричних осцилација.
Ћипико, Иво - Приповетке
Знали су да тамо свијет ходочасти чудотворцу св. Василију. А када су биле кућне и сеоске славе и уз гусле се појало, било је те су се заносили за оним брдинама и жељели их једном у животу видјети.
Ноћ буди успомене, јача машту. Како дању мирно је у томе дворишту! Иво Полић разгледао је разне музеје из доба турске славе и величине. Шаролике боје и облици играју му још пред очима.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Чиста истина није могла да се утврди, тим пре што се не памти да је кога о Божићу посетио, док је међутим сваке славе код Трифуна Леденичанина пио ракију до зоре и благосиљао уз сваку чашу лепше но какав најправославнији Рогожњанин.
Помисли: зар има боле вјере од наше? Чиста лијепа; Божић и Васкрс, пости и празници, цркве и манастири, сабори и славе, заветине и свадбе, поп и ђак, причешће и очишћење. Умреш и погребу те као раба божија, а не као стоку...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Све што имам теби дајем Жуљне руке дланом грубим — Не рад’ славе: само зато Што те љубим.“ — Е па хвала, драги Петре, Ти фукаро дична соја; На твом дару алеми су Скупа зноја.
Реци шта је, да с’ не дангуби.“ Старац вели: „Ето шта је, — мука, невоља: Мојој баби није доста славе бољарске, Она б’ хтела царску круну, — ето, то ти је.“ Не чуди се риба томе, мирно говори: „Хоће круну?
Сви језици нека живе, Разним збором Бога славе. То нек’ чују, то нек’ знају Сви народи, све државе. Свети душе, ти помози! Храни, брани језик свачи!
Петровић, Растко - АФРИКА
Н. је директни потомак дука од Берија и маршала Д., који је, када је одлазио поломљене славе са Березине, без војске, без победа, сâм, одговарао ноћним предстражама које га питају: „Ко иде?“ — „Велика армија!
“ и радо бих се, да ме није срамота, попео на џакове са паприкама, иако се тамо кашље. Вече моје славе! Тужно вече без пића; са сланим прженим месом још у грлу! Ипак дивно звездано вече саване!
Французи су затим храброшћу два-три човека, који су, без кинина, без каска на глави, славе ради само продирали кроз копно, храброшћу сићушних посада које су се данима браниле од хиљаде урођеника као од
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
држе читаве народе у непрегледној умној тами, те тиме праве од људи зверове; проклетство свима силницима, рад чије славе и моћи тече драгоцена људска крв по бојним пољанама; проклетство убилачким ратовима који се воде да се покоре или
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Славан сваки свом сабира, Сади, стани, слади, среће, славе, Стазу, стабла, стубе, стене, сјајност. С'тради спомен сребрној седини, Сврх светлости светила сунчана.
Нема, ах, Ђорђа, високог духа, Ком' срце зрака подиже небесна, Да Срба брани, врага му прогони, И стуб утврди славе роду — — — — — Па ипак, и поред све своје аморфности, „расутости“ и непоуздане повезаности у лабавим оквирима
Гдје надежда твоја? Ризи с мене њекоји моји раздераше, и нагу ме державним на срам објавише; себи славе тражећи, мене удручајут, само что державније јешче м' зашчишчајут.
Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Спомени се, мати наша, твоје перве славе, Твојих враждебника ти посрами главе! Дивјег јаничара терај са Врачара, Који свог истога сад не слуша цара!
Мисли моје, куд с' обрате, сретају блаженство, Сни на одру заутрашње славе предпразденство. Пак кад свега тога узрок, што је све зазид'о, Тебе помним, души мојеј возљубљена Видо, Срећа, велим,
Истини другови наши туже, За гласом чезну серпскога варвита! Више се пењи славе на лествицу. Препона тму тих љутих сеци, К дверма бесмертија спеши бодро.
Љуто ту гоњеним јест красним примером он. Ево, и теби је судбина дала задатак не лаки: Славе узлетит на врх, вечну ил' пасти у тму!
Дан ниједан не заборав' себе у несрећи овој. Пливајући ако с' на час смете, већ прогутан јест! Бивши несрећан славе на путу, ти снова се крепи: Крепкој се намери зар икада отело што? Имаш у души ти велику силу, у духу пак храброст.
Кога су бози узвисити ради, том мећу пред ноге Силних препјатствија тму. Расте победивши ту. Славе се храм из препона диже. Силе зруживше с, Тела и душе из тих степене праве ко храму. 3. новембра 1821.
Штеди за њу силе тела: Взајмном помоћ’ју ум и тело Свагда су венац славе добијали. У жару лета храбро Улису дај Следуј! „Претерпи, уздержи се!“ Те су на мудрости дверма речи.
детињства спомен слатки, Сна и мечте образ глатки, Што исказат није словом, Јошт у кући тој се баве, Родитеља памјат славе Моја чувства тим под кровом.
задржао зидом својим, Нит’ би га беснујућа Атланта талас задржао, Нити троглавне хидре отровна чељуст; Неситој жељи славе он пушта узде помамно Крвавим рукама; лети с муњом смрти.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
према истоку И метанијама богобојазним Поглед повраћам свесаздатеља На развалине царства нашега; Али пропасти славе негдашње Црни је ђаво био виновник!... ВЛ. ВАВИЛА: Не греши, сине!...
турством каљају Клањајући се полумесецу, Одричући се вере Христове; Па не тек вере, већ и имена, И прадедовске славе стиде се...
ха! А већ сам била и претрнула — Ха! ха! ха! Зар се и онде може турчити Где херувими и серавими Умилним гласом славе господа? Мртав је он!... Убијен... леш!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
― рачунати, мислити крсно име, крсна слава ― „празник у спомен онога светитеља којега поједине породице у Срба славе као свога заштитника“ кршњак ― „онај који слави крсно име, свечар; крсно име; крсни колач“ ктитор ― оснивач неке
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
— И отворише им се очи. (Матеј ИX, 29, 30) Глас је Господњи над водом. Бог славе грми. (Псалам 29, ст. 3) Благо народу који зна трубну поклич. (Псалам 89, сг. 15) Господе, да ли чујеш горде трубе?
О, пошли муње!... Но за сенку славе Они ће дати отупела чула И мрети свесно крај дедовских кула, Да. Пошљи клетве и безверје страве.
Како си поштен, ти, згажени крине! Речи су твоје од псалма гордије, Очи су твоје од славе гордије. Како си велик, ти незнани сине, Пред чијом руком падају ордије!
А под њом сазрева Вера и понос. Но свемоћ не трубе. Славе пут што га Вечни Закон дубе И грме рођај сахрањених днева, Кад расклапа се гробница царева.
Тисуће људи, Тисуће груди, Тисућ мишица, Тисућ зеница — Све мре и гасне У славу славе часне. З. РАЗМАХ Прште небеса, јаучу кланци, Тутне долине, звоне пропланци, А деца буде Прошлост што спава И
И пију жудно дах мора сиња И, осенчени пламеном славе, С косама пуним сна и иња Кланце и мора здраве! И нагле, сижу и ветре грле И кличу силни клик победа, Бизанту
4. СПОМЕН Велбужд! Дан славе, дан царског крштења, Кад први ловор свест Будућег опи И паде сребрн усклик Провиђења И лину царска крв да жезло
Ограшја ћуте. Тајац пољем гази. Белбужд! Чујеш ли, то се мртви буде, Челичном речи да славе и суде?... А Поколење Сунца с гора слази. 5.
Ископајте је из гробова, да се Заблиста сјајем уз јеку фанфара, Патријарх седи нек обнови часе, Кад небо славе вратнице отвара. И, с пуно сунца, Нек спровод крене преко царска моста.
И, с пуно сунца, Нек спровод крене преко царска моста. Ево ти, Граде, старога бегунца, Ево ти славе — жељенога госта.
бескрајна тишина И да мртви чују хук борбене лаве, Како врућим кључем крв пенуша њина У деци што кликћу под окриљем славе.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Међеде и вуке! Силена је војска овде становала — Наместо је војске маховина пала! Под маховом леже старе славе знаци, Оружије светло, коњи и јунаци... Све ту мирно лежи, под стеном страхоте, Из прашине њине гуштери се коте...
Немојте трошит руже убаве, Китећи њима мој вечит дом! Реците само: „Доста је славе — Веран је био народу свом“. 1858. ЈА САМ СТЕНА Ја сам стена, О коју се злоба мори, Светска чуда и покори.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Алилуја! ПСАЛМИ И Нек буде хваљен Господ у слави, Да живи Бог, творац моје славе. Одмаздом шине оног ко зада ми злед, Народе ми гони под моју моћ.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 28). На овом месту могу се споменути још неки обичаји. У Загорју када уочи славе домаћин послужи госте ракијом, они му даду ј. (БВ, б, 1891, 74).
гранчицу, и улазећи с њом пита укућане да ли славе младога Бога; кад му укућани потврде, он са гранчицом у руци благосиља за плодност, па онда забоде гранчицу више
Ћипико, Иво - Пауци
Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу” начелниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. — Учинио је за себе; то је паметније!
— Сигурно ноћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи . Пробудивши се око десете, пожури у уред.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нека свако испита своје властито дело, па ће тада једино у самом себи наћи разлог славе а не у другоме. Да, свако ће носити своје властито бреме.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
О, колико снова, надања и мука Заривено лежи у камењу твоме, Што их сруши смрти оружана рука У данима славе, у помаму своме! И ти јоште живиш!... Твоју седу главу Не положи у гроб тако бурно време!
1882. ДУХ ПРОШЛОСТИ Са старих руина, кад поноћ царује свуди, Диже се прошлости дух. Озарен буктињом славе, Он тајом жуди, ил' кроз ноћ суморно блуди, Кô бледи призрак умрлих снова и јаве И тихом песмом, и благим небеским
Коме сам граду као дете, Непознат јоште с правим злом, Прорицô дане славе свете У патриотском жару свом. У ком је све што срце иште И што напретку даје лет: Различне школе, позориште, И виши
О завичају цветни, мудрости и вечне славе, Где светла царица југа са цветног диже се трона На пепелишту своме. И храбри синови твоји, Уз громке ударе лира и
По светим пољима отаџбине моје Многе свете хумке растурене стоје, Где витези врли у данима славе Положише главе. 2. Од капија тврдих Виндобоне града До обала цветних, где пролеће влада, Гроб до гроба лежи и сведочи
Ал' над висом штô се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске снаге, српске славе. Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он стражари С ове страшне, суре стене.
1891. (НЕ ЗИДАМО ДОМ КАМЕНИ) Не зидамо дом камени Против мрачне непогоде. Но храм славе и витештва, Храм витештва и слободе.
Мојом песмом невољници васкрсење своје славе, Од те песме осветничке крунисане стрепе главе. У њеноме они такту чују звекет из даљине И топовску страшну паљбу и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Стада се одмарају на паши, дрвље и биље зелени, тице излећу из својих гнезда, а њихова крила славе тебе... Ти си, Сунце, створило годишња доба, зимску хладноћу и летњу врућину.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Волео је рад више с рачуном, него ради славе. На тој тачци, тачци славе, имао је младић нешто немладићско, нездраво скептично, сасвим стармало и малодушно.
Волео је рад више с рачуном, него ради славе. На тој тачци, тачци славе, имао је младић нешто немладићско, нездраво скептично, сасвим стармало и малодушно.
Раздвојене су кћи и мати: „да им се мало језик подвеже и смири”. Пред иконом крсне славе, у „великој соби”, гори мало кандило, а прислужује га жена која је „чиста”.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Апотекар је морао да се закуне пред иконом светога Архангела Михајла, своје кућне славе, да ће ме као мачку испребијати.
се они који га опкољују стално диве — како ономе што је написао тако и ономе што ће написати, над којим виси венац славе и пред којим су пантеонска врата широм отворена.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
За војнике би ти топови били више као неке играчке, које треба да их подсете на некадашње дане славе и туге. А коњи су били потребни да одмене војнике у ношењу терета, а нама официрима као разонода, да не идемо пешке.
Ми крећемо на далеки пут за своју земљу. И нека то буде пут наше славе, који ће украсити историју славним делима вашим... — Здесна у топовску колону. И поче да се одмотава дугачка поворка.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Као огромна плазма сред дахтања, жваћем облаке зелене шуштаве, сва могућа друштва и славе су комика тада; па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке, већ се утапам у беспримерно отупљење, и варим,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Хтеде Варалица да дочара славу која га чека, али уместо славе пред очи му је долазио лик несрећне мајке. Убрза Варалица корак.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
И док се дуван не среди, виногради не обраше — лепо, све мирно! Али чим наступише ови празници, ове славе, ове меснице, чим се напише, одмах пређоше у Турску и доведоше је! Отели је, побивши се с Арнаутима.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
37 У недељном оделу Кроз шуму филистри јуре, Кличу, кô јарад скачу, И славе чари натуре. Жмиркавим очима мотре Како све цвета лепо; Врабаца песму сишу Дугим ушима слепо.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
описа, без дугих беседа, скоро сасвим без мотива о вилама и гавранима, оне реално певају бојеве црногорске с Турцима, славе само реалне личности и кад најмање личности помињу, одржавају топографију радње увек тачно и доследно...
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
метка Јер си ружан као четка ПОНАШАМ СЕ ПОПУТ ПАШЕ Понашам се попут паше Сви се само мене плаше Доста ми је ове славе Признања ће да ме смлаве То миш рече испред мачке Па побеже наглавачке Доста ми је величине И свега што храбри
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А све горе надвишује, те их покрива висином своје славе. ДВОСТРУКО ДРВО ЖИВОТА Да будете свети људи, род избрати, царско сплетено цвеће и света лоза, господски здржан красни
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А вукао је шамаре преко целе године. Сем првога дана Божића и Ускрса, славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.
Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Манине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.
“ — „Каже да јој се допадаш“. — „Славе ти?“ — „Здравља ми!“ — „Па шта каже још?“ — „Каже да јој изгледаш горд, и вели: Шта чекаш?
и зато није никакво чудо што га је она свуда водила са собом да се подичи њиме. На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у