Употреба речи славо у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ој Поцерче, ој Милошу, Наш соколе, славо мила, Ал' на славу Турком лошу, Јер им сломи пуста крила, Сруши Дрини у дубину Ону страшну орлушину: Ви звездице

Србијанче, огњу живи, Ко се тебе још не диви! Рваћане, не од лане Одувек си ти без мане! Ој Босанче, стара славо, Тврдо срце, тврда главо, Тврд си као кремен камен, Де станује живи пламен!

1847. ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ ЦРНОГОРСКОМ Ој владико, Црној Гори главо, Наша дико, наша веља славо! Ево тебе једне књиге беле, Чеда мила моје крвце вреле, — Крвца врела, а чедо несташно, На весеље свако је

Већ издаја свуд преоте, Задркта се царство наше, Веће, веће, ох страоте! Паде и ти, Сентомаше! А са тобом, славо мила, Скраше се Србу крила! 35. „Издаше нас!

40. Ал' тек њега што избију, Опет одма ох милоте! Коло с' игра, песме вију, Нико Срба не преоте: Хеј Србине, славо стара, Та ни сад ти нигде пара! 41.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

њену проседу гологлаву главу и раздељени јој бели затиљак, а она шапуће: — Господе, Христе, Свети Никола, чудотворче, славо моја! Погледај, Господе, смилуј се и помози. Благослови софру, хлеб твој, што га ти даде...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Моћ победа филишћанских и народа грдна беда и наслада злобе ради Самсонових славних дела. „Светла круно, славо млада,” свећенички збори деда, „мислиш ли му ти милостит, израиљски народ не да.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Како ти је у тамнилу, тамној мене! У тамнилу без виђела, виђ’ ме јади! Без честога понуђаја, доме славо! Без промјене чисте твоје, много јадна! Куда ли ћу сад без тебе? срећо доме?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Дакле и звонари долазе на ред! ПРИЈАТЕЉИ Чудим се ја шта је то !... Господе Боже милостиви и свети Атанасије, славо моја, и сви Божји угодници!... Не живимо заједно од јуче, браћо моја.... Ово је већ девета година...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Није се удала. То је мој највећи грех. Велики грех, света славо и цркво. Зашто не плаче? Грешни не могу да плачу. Бог јој неће услишити молитву.

Многа се рађају само да би слуге и мученици били. А моје дете би срећно било, Господе, света славо, Мајко божја... Ђорђе није крив што ме је тукао. Ја сам грешном телу попустила.

Отровати и рећи да је цркао од ракије. Може и сада. А поп је свештено лице. Богоугодник. Света славо и боже, опрости ми.

Он би одјурио у стају по виле, претраживао сењак, набадајући сваку гомилицу мрака и сламе. Света славо, казни само мене, само мене. Сумњао је у све мушкарце у Прерову. Јесам, боже, јесам, ђаво ми по души играо.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Србијанче, огњу живи, Ко се теби још не диви! Хрваћане, не од лане, Од увек си ти без мане! Ој Босанче, стара славо, Тврдо срце, тврда главо, Тврд си као кремен камен Где станује живи пламен!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

ја за њих, челик је то живи“; да понова зајаукне Сплиту, Котору или Дубровнику: „Море наше, сунце наше, бриго наша, славо наша! За тебе сам Албанију савладао.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ах, побеђени!... (Плаче.) Богдане! Бошко! Децо, устан’те!... Устани, моја надо крвава, Смрвљена славо! Дико! Поносе! Старости ломне ледна потпоро! Столетног старца јадни породе! Устани!... (Јелисавета Долази.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Где крај свирепој ноћи, где крај? Срце ми плам, срце ми плам. Запеваћу за Господа. О дане, де прени, славо моја, Леуте дај твој златни звук И певај Вечнога Што небу гре увис. В Вечни Бог је моје видело бескрајно.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Овде тако топло ми је Ко да уз наше огњиште бих био.'' ''Прени се. Пођи својој родној луци — Кућа те чека, моја славо жива.'' ''Не могу. Ту се тако слатко снива Кô да на твојој заспао сам руци.'' ''Вај, рано ли те сан студени срете!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности