Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Страсти слепоћа и неситост жеља Лакомо срце славољубљем стреља; Краде нам санак, боде нас и мучи, Дим да докучи. Често олуја, кад се клониш беда, У кући мирно почивати