Употреба речи славску у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Да чудо буде још веће, дозваше с брда и онога коморџију Зекана, доратовог спасиоца, па њих тројица, увече, оставише славску софру и остале госте и преселише се у шталу, код коња.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У славу банаћанског смеха којим је то одбио. Његовој последњој жељи да му даду славску иконицу да је целива, последњи пут. У славу оног дана кад су га одвели.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Једном Му рекла: „Јатаган мојега домаћина има да се чува у овој кући док год мушка рука пали славску свећу и једе хлеб што његове њиве рађају.

ни име му неће запамтити унуци, а ово туђе надничаре ће у мојим њивама надгледати, моје коње јахати, туђа ће рука моју славску свећу да пали. Сешће у чело софре где је он, Аћим, седео... Ово више није моја кућа. Није ни била моја.

могао би мање да тугује што се више не чује лавеж у Прерову и што је на Адаму остало да у његовој кући огњиште ложи и славску свећу пали. Рака апсанџија прислони главу уза зид ближе одшкринутим вратима, љут што не чује о чему Катићи шапућу.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Појазет је (свакако) Бајазит. Алил-ага. А камоли у славу устао, тј. устао да изговорим славску молитву (која се казује кад буде око пола ручка). Јер је многу крвцу учинио, тј. јер је много крви пролио.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности