Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
висока и општеполезна настављенија; успевај и расти в| мудрости и добродјетељи, на похвалу и чест рода својега, и на славу словесноју тварију создавшаго т ј а Творца.
но и всегда на трапезу своју, међу златне судове, и земљане заповедао је метати, и то је исто служило на већу славу његове вредности.
Чесна и благоразумна жена не тражи славу своју у многоцјеним одјејанијам. Луда и неразумна с хаљинама се поноси, и крадом се обгледа гледа ли је ко.
Природно, свак вредан и паметан човек љуби како славу и чест, тако и своје спокојство. Такови свак труди се и настоји да заслужи лепо име и да стече колико му је довољно да
Је ли нужда — помислиће ко — да кад човек | дође у славу и господство, да се разврати и поквари? Нипошто, ако је управ паметан.
Ови сљедујући блатогмижући разговор често од многих случавао ми се слушати: „Нашто нами наука! На каква господства, славу и богатство чрез њу уздамо се доћи!
Није ли нам милостиви Творац даровао ово неколико дана живљења на славу своју, на сладост и радост нашу? Инат за тврдоглавство и упорство!
година, које ћеду проћи и у ништа обратити се, не би ли разумније и полезније било на добро, | на чест и на вечну славу употребити, него на сујету, на будалаштине и, што је горе, на вечно бешчестије и вред?
Није ли дакле паметније и боље: разумно и добродјетелно, на нашу времену и вечну ползу, славу и благополучије ово неколико година провести, него на времено и вечно бешчестије, срамоту и злополучије?
Нико није тако славу истинаго бога искао како Исус Христос, но он у свему Евангелију показује да сва слава од стране људи к богу у томе се
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
) Како нам је свима собратим жао било, што не могосмо чинити наше намерене церемоније на славу како Карађорђа тако и целог народа!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Не треба се чудити, велико је весеље! Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору. Да већ и не помињем одабране људе из самог места —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!... Па зар да не скинем зулум са света?... — Тако је, попо!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У сребро окова безброј светих слика: Све у вечну славу благоверног цара Стефана, кад даде царству Законика. Повели сто бдења.
(„Американски Србобран“, 17. септембра 1942) НА ЦАРЕВ АРАНЂЕЛОВДАН За твоју Славу, светли Царе, Што и сад владаш у нама, Који чувамо славе старе У молитви и на струнама!
Али је црно доба за нас Откад је ово кољено: Све је на пазар пошло данас, Све слављено и вољено. За твоју Славу, светли Царе, Нека свак пехар попије — Јер су спопале путе старе Змије и љуте шкорпије...
Куда су прошли сви трофеји С војскама твојим смелима, Сад стоје слуге и лакеји Сви с обореним челима. За твоју Славу, светли Царе, Царе над трима морима! Зли жреци данас причест кваре; Губа је у свим торима...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Никуд подбогом не иду, па и на славу слабо ком да иду. А и нама су жене слабо долазиле, већ само људи, и то готово све само оне „лоле” и „пуста'ије”, као
Африка
Његови синови растурили су очеву славу и богатство повикавши се у племена. Један од њих, Батуре, муслиман и марабут, живи као што је почео његов отац и као
Нарочити певачи, гриоти звани ђале, певају уз урођеничке виолине, ударајући у њих као у тамбуре, славу Сумангуруа, хероја фетишиста.
пирога, Жув се изненада, да би ме обрадовао, решава да запише не оно што гриоти певају о Сумангуруу, већ себи и нама у славу. На једној хартији која ми и сад мирише на црначку пут и уље, он записује, реч по реч, и преводи одмах. Прва песма.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ко год се мило моли имаће осећај Божије присутности. Исакович онда рече да има своју славу, Светог Стефана Дечанског, Светог Мрату, али да је све молитве, у ратовима, заборавио.
Исаковичу, иако је молитве био заборавио, није било право што му францескан дира у славу, али није хтео да вређа те попове, који су се клањали понизно, кад их је повезао. Чудно! Чудно!
Чудно! Чудно! Они, дакле, славе францеског коњаника, већ ко зна колико година, као своју славу, а туку се са Францезима, код вароши Праг, из пиштоља, и убијају.
А да ће Исаковичи у росијским армијама имати прилике, да своје име вежу, уз славу Текелија. После те препирке, међутим, секунд‑секретар је пожурио да сврши Исаковичу потребне папире, и да се, што пре,
Костјурина да припазе у Кијеву, јер не иду ови Серби у Росију, што православље, и братску сузу, очекују, него славу и по један чин више. Са Вуичем је, код скела, Исакович, о ком је извештај, већ раније, послао, дуго разговарао.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер ово се предлаже богољубивим душама као неки пут који лако води у добродетељ, и ово доноси славу истиниту и част поуздану.
Оставивши оца да царује, и земаљску славу н све красоте презревши као непостојеће, сиромаштво Христа ради и да живи заједно с нама заволе, и ево, како видите,
А свети зачудивши се овој необичној вести, и давши славу Богу, отпусти ову часну жену кући. И тако целовавши свете цркве, цара и патријарха одмах пође на пут.
на откровење наше, да тобом познају да смо и ми истинске твоје слуге и верни поклоници Тројице и на славу твојему отачаству народа твојега, новог Израиља. Ко да се не диви твоме великом милосрђу? Слава теби, Боже, слава теби!
Јер славу и почаст, ,коју око не виде нити ухо не чу̓, од Бога прославитеља својега, јер су га узљубили, примају на небесима, и
твој вером у тебе, видевши твоје неизмерно милосрђе и бесконачНу доброту која бива међу њима, научен од нас узашље славу теби човекољупцу, са Оцем и са Цветим Духом, сада и увек и на векове векова!
И Бога који га подиже узношаше молитвом славу заједнички са оним који га је подигао. Многим корисним речима свети поучивши отрока да схвати и не заборави Божју
потребно је да се и онај који вама влада у Богу миром украси круном царства, а ово је и у вашу част и похвалу, славу и величанство. А када ово буде, говорићемо вам и друго, о Божјој доброј вери и о спасењу вашем.
врелим и свесвете горе врх обилазећи целиваше, где Христос преобразивши се показа ученицима својим божаства својега славу, малу зраку — колико могаху поднети, одакле и глас Очев из облака светла, како му сведочи да је он његов син
узимаше, наготу више од меких хаљина љубљаше, јер се радоваше умно посматрајући кринове у пољу, који и Соломонову славу, по речима Господа Бога мојега Исуса Христа у јеванђељу, красотом цвета надмашују.
Сада ћеш видети славу Бога нашега!“ И кад се приближише улазу у пештеру, двоструки напад — анђела с мачем и старца с мочугом — змија не
Архистратиг рече старцу: „Мир теби, душо која тражиш Господа! Виде ли славу Бога нашега? Гле, молбу твоју Бог преко мене испуни, и покварена и лукава змија више никада неће доћи.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Слава је после Божића и Ускрса највећи празник, али много више лични, јер свака породица има своју славу, исту коју су славили најдавнији преци.
То је прекада. Највећа је брига једне породице да има наследника који ће наследити и одржавати славу. Несрећа је бити угасник, без мушког порода.
Али су ови морали ући у једно братство, узети славу и прилагодити се племенским навикама. Осим тога је било, нарочито у садашњој области рашких племена, још у XИВ и Ху
Имају исте обичаје као и Динарци, кадшто славе и славу. Ово је најздравије католичко становништво; куће су им пуне деце.
По предањима својих предака неки поисламљени Динарци знају и славу коју су славили док су били хришћани. Мухамеданско „братство“ Мркојевићи, у околини Бара, сачувало је хришћански
Друго једно муслиманско братство из истог краја, Вучедабићи, слави као „славу“ Св. Арханђела. Ове су успомене особито живе код мухамеданаца источно Од Неретве.
Али много говоре, а о свадбама, крсном имену и на осталим великим гозбама „пију управо само по седам здравица: у славу Божју, у славу свијех светијех, у здравље домаћиново, у здравље црквено или свештеничко, у здравље својијех старешина
говоре, а о свадбама, крсном имену и на осталим великим гозбама „пију управо само по седам здравица: у славу Божју, у славу свијех светијех, у здравље домаћиново, у здравље црквено или свештеничко, у здравље својијех старешина или поглавица,
Кадшто скоро пословењене аромунске породице, које не знају више влашки, још нису усвојиле славу и одсуство славе код неких породица централног типа махом се може свести на њихово аромунско порекло.
Међутим је Риста Николић код ових Шопова нашао задругу, славу и друге одлике српскога фолклора. Код Шопова је утицај старе византијске цивилизације био најслабији и зато се њихова
Доскора су држали свој стари обичај, славу. Али је утицајем бугарског свештенства и власти — који, с разлогом, сматрају овај обичај као специфично српски — у
од Прилепа, нарочито на селима Слепчу и Крапи где има много Аромуна недавно пословењених, тако да још нису примили ни славу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но сад, после срећно окончане, победоносне борбе, отпеваћу најпре мој тропар, па онда у твоју славу „Возбраноје“ Чамча красно отпоји, а ови му помажу. — Сад да су видиле наше жене какви смо јунаци!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Нарочито зато што ће пронети славу Срба широм света и што је таква воља Божја. Спремајући се да се коцкају Исаковичеви официри, међутим, нису били ни
Знали су да су чувени са своје мушке снаге и били су охоли што и ту славу проносе по немачкој царевини. Знали су да је Исакович био љубимац, као и цео Дунавски полк, на двору Александра
„В чест и славу нашего полка потрудитсја нахранити фамилије сиротих, на сопствено иждивение моје, да будет за поминание имена моего“ –
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Мушки потомак је, каже народ, вазда „одржавао ватру на огњиште, име и славу породице“.²⁹ БЛАГОСЛОВ И И ЗДРАВИЦЕ Благослови су лирске говорне формуле у којима је на свечан и леп начин изражена
баш тада, јер Божић је почетак годишњег, а свадба новог животног циклуса, док је крсна слава као породични празник у славу мушког претка нераскидиво везана за обавезу настављања „лозе“.
Гајић, М. Ј., С Лепенице на Радику, ГНЧ, 21, Београд 1901. Геземан, Г., „Једном мртвом песнику“, Зборник у славу Филипа Вишњића, Београд 1936. Геземан, Г., Чојство и јунаштво старих Црногораца, Цетиње 1968. Гете, Ј. В.
Секулић, Исидора, „Народни језик или — понос наш“, у: Зборник у славу Филипа Вишњића, Београд 1936. Скок, П., Етимологијски рјечник хрватског или српског језика, И—ИВ, ЈАЗУ, Загреб 1972.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Наћи ће теби Жика неки послић... Добро. Није ни очекивао да ће већ цариници на аеродрому знати за његову француску славу, али зар овде ипак нису чули да је одевао прву даму Француске у Јелисејској палати и да је Верушка секла вене када ју
Матавуљ, Симо - УСКОК
А, бјеше њешто и кичељиства, због бојева, због тога, које се племе и братство боље поднијело, то нам ђаво понио и славу и јунаштво! — А владика? — пита Марко. — А шта може владика!?
Њеко викну: — Ха, соколе Крцуне, дед запој, као што ти умијеш! На то јасан, снажан младићки глас запјева: „Све у славу бога великога, А у здравље нашег бана Драга!...“ — Пунте! Урте! Појте!
— рече Цуца. Војник Ћеклић одазва се: — Немој ти на нас пренашати ваше работе и вашу славу! — Ама, јесте, чоче! Зна се и то да је њеки ваш купио од мазге јаје, а други од ваших нашао на путу божје око!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
су за њега »најпросвештенији у Европи народ«; они »од свију народа европејских најслободније мисле, но на велику славу и дику и благополученије человјеческаго рода, и најразумније...
Оне сад на земљи и на мору царствују и премудре законе дају! Оне војују и побјеждавају! Оне славу благополучни народа до сами звезда подижу и преузвишавају.« ПЕДАГОГ.
Он не пише да ствара лична, оригинална дела, у којима ће изражавати себе и обезбедити себи књижевну славу у потомству.
Он је немачке романе посрбљавао, уносио српске владаре, јунаке и догађаје из српске историје, величао српску славу и српско јунаштво, китњасто представљао српску прошлост.
Ово дело, посвећено »роду и обшчеству србском«, имало је да представи »славу праотаца наших« — »чуствујући величину њину, а трудећи се да се и ми сравнимо њима у свему што су они добро и красно
И његово схватање историје било је скроз романтичарско. Он у њој није тражио нагу и суву истину, но поезију и славу народну.
). Он у прози опева и велича херојску прошлост, стару славу и витештво српско. Суве податке из грчких хроничара и српских летописаца и старих биографа он је огрнуо у вео поезије,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој Поцерче, ој Милошу, Наш соколе, славо мила, Ал' на славу Турком лошу, Јер им сломи пуста крила, Сруши Дрини у дубину Ону страшну орлушину: Ви звездице нашег неба, Што
И са мора, оне воде сиње, Долетеше, одма попадаше, На јаворе дрва поседаше, Запеваше српску царевину, Српску славу, српску госпоштину, И јунаке силне на стотине, Ал' и друге беше ту милине.
шуваком и зуби, Шкргутнути, злотвора шчепати, Па зубима кô јање заклати — Дати живот у дивну замену А на славу српскоме имену?
Срби освојише града, Па већ неки врћу се назада — Већ и хладне ископаше раке, У њих мртве спустише јунаке, У славу им песме запеваше — Ал' и других песама бејаше: Мајке, сеје, љубе веренице Закукаше кано кукавице, Свака своје
13. Зато из свог завичаја Овамо се млађан сломи, Да сред бољи обичаја Срце своје припитоми, Да на пусту себи славу Наспе мозга пуну главу. 14.
Пред злотвора све поврви, Дочека га, па га смрви! 39. Већ се на јад заборави, У коло се вата свако Пева, игра, славу слави, Дању, ноћу све једнако, Докле пусти топ не рикне, „На злотвора!“ момчад викне. 40.
Јово, отац мио Од крвничке руке паде, Ал' ти си га заменио, Заменио кâ ваљаде, Заменио дивну главу, Учинио роду славу. 48. Па ево те сад назада Измождена, јадна, бледа; Тешки бол те свег савлада, Те уздишеш: „Баш се не да!
Биће јунак сред белога двора; Бацио се њему на прозора, На десницу наслонио главу, Те он гледа Божу вељу славу: Како вијар облацима вије, Како муња у растове бије...
по планина, Кад не сече Ибре и Мемеде, А он бије вуке и медведе; Убије и, осече им главу, Па је носи себека на славу... Милета је отишао зором, Да лов лови каменом и гором; До оружа и срдашца свога Он не има друга ниједнога.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
На Михољдан, крсну славу нашу, Петрак је освитао код наше куће, свечан и обријан, и здравио се с дједом : — Побратиме Раде, да нам буде срећан
— Како се нећу љутити, никаква вјеро. Човјек је крштено чељаде, славу слави, душу има, а коњче... Самарџија се тужно осмијехну. — Има човјек душу, а.
— Де, ти, де, куд си попушио Свето писмо, туд и славу опорочаваш! — продундури Ђуја себи у њедра и оде да намири прасад.
Кад сљедеће јесени, као и обично, самарџија Петрак стиже на нашу славу, Михољдан, он и дјед просто се помамише око слијепог коња.
Толики кумови, пријатељи и достови, а стари Раде отишао да с парипом славу слави и чаше испија. Пречи је њему дорат него ми сви.
крупном коњу, пролазник се одмах досјећао да ће то бити онај слијепи Ћопића коњ кога су, прича се, доводили чак и на славу, међу госте.
То ли је, дакле, тај први корак у славу, пун сјаја, кад човјек просто обневиди и чека да га први сложан аплауз тргне и пробуди. Застао је, чекао и — тишина.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Још пред вече дошао најстарији им син код нас, донео „пангур“ ракије и јабуку, да нас позове на „славу“ и вечеру. — Поздравио вас татко и мајка да довече, како мож’ да мож’, дођете на славу. А ко сме да им не оде?
— Поздравио вас татко и мајка да довече, како мож’ да мож’, дођете на славу. А ко сме да им не оде? На очи после да им не изиђе. А још кад мој отац не би отишао, не би се знала слава.
А она се снебива. Али кад је већ и свекрва замоли: — Сетке, ћерко слатка, ти ми, ти прва запој, ти ми отвори славу. Тетка свекрви не може да одрече, замери се, већ саже главу.
Али не слободно, безбрижно, већ све као у некој бризи, страху. Никад се они не проведоше, не развеселише. Кад славу славе, славе је лепо, отмено, не изостане ништа што је обичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на другим
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' бадава је; ено их нема, црн им се облак сумраком свети, а ноћ ће црна скоро однети сунчеву славу и славу њину. — Ој, сунце, сунце, што тако већ оде, ала ме сећаш на сунце слободе, на српски сабор — и на мањину...
Ал' бадава је; ено их нема, црн им се облак сумраком свети, а ноћ ће црна скоро однети сунчеву славу и славу њину. — Ој, сунце, сунце, што тако већ оде, ала ме сећаш на сунце слободе, на српски сабор — и на мањину...
Самсон је певô. Певô је земљу, певô је небо, народ и бога, славу и срам: јунаштва свога минула дела, дивоту мушку дивскога тела, пребујне косе срезани прам, угасле звезде зеница
« Из ништавила y славу слâвâ, из безњенице у рај, у рај! У рај, у рај, у њезин загрљај! Све се жеље Ту да пробуде, душине жице све да
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
па му тако једном дође и позив од његова оца цара који му поручује: — Чули смо, незнани јуначе, за тебе и за славу твоју, па те молимо да нам, бога ради, поможеш, јер је дошао огњевити змај па тражи да му дамо кћер нашу и са њом све
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Ту част неће нико други добити, него моја Сока. КУМ: Како би моја ту славу другоме уступила! Или она, или ниједна! СВЕТОЗАР: То ћемо видити сутра.
ДОКТОР: Нека себи припише. ШАЉИВАЦ: Ја би опет молио за тог бједног човека. ДОКТОР: Нема му помоћи. Моју славу не дам ја тако лако из руку. ШАЉИВАЦ: Али, је л’ то писмо баш из Париза? ДОКТОР: Ко би о томе сумњао?
(Манојло оде.) ДОКТОР (Шаљивцу): Ево колико може учинити пакост и злоба. Уместо да ме убију, ја већу јошт славу добијам. ШАЉИВАЦ: Има свакојаки начина да се човек прославити може. ПОЗОРИЈЕ 5.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Није сиромах могао ни да мрдне! — Зар не знаш да је то прича за крсну славу и да долази увек после оног масирања о бирању мис 1912. године у клубу „Сумарен?“ — Е па, драго дете ...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
СГЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ: ПОЛИЈЕЛЕЈ, ВИЊЕТА 115 ХРИСТОФОР РАЧАНИН: СЛОВО У ЗОРИ БЕОЧИНСКОЈ 116 СТЕФАН РАЧАНИН: У СЛОВНУ СЛАВУ 117 БРУЈЕВИ 118 РОЅА ЦАНІНА 119 ЉУБОВИЂА 124 РУЖА
За словну румен залази ми тело. Тек листак жут сам међу иноцима. СТЕФАН РАЧАНИН: У СЛОВНУ СЛАВУ Животу збир су минуси и нуле. У словну славу јасните се, фруле.
Тек листак жут сам међу иноцима. СТЕФАН РАЧАНИН: У СЛОВНУ СЛАВУ Животу збир су минуси и нуле. У словну славу јасните се, фруле.
Ја жалост своју претачем у дивит, у дијакритик, апостроф и спирит с иницијала капље у ме чивит. У словну славу јасните се, фруле! БРУЈЕВИ РОЅА ЦАНІНА Сјани ми, сјани, дивља ружице: ово су часи распуклих сања.
То големо благо, овејану славу, закључō је тврдо у кутију плаву. Лаза Костић: Стварање света ПОНЕДЕЉАК І Гомила мрак се, расте колач тмине.
гута дане као лиске губар, те пухор-добу пукну гробна врата, а помрчини проломи се дувар: да Први Ђорђе, подижући славу, на Другог Ђорђа стави живу главу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Никад код млина видели нису празника тако светла, у славу спаса од страшног суда испекȏ Триша петла. Мачак и Жућа уз деду сели, печеног петла заједно јели . . .
“ Од тога дана делија стара изгуби славу мудрог лекара, руга се данас и врана с коца какав је лекар Јоца. Чак је и кришом, низ мутну реку, пустио апотеку.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу праотаца. И туђинац чује усклик, Са висова што се хори, И застрашен дуго блуди По суморној, тавној гори.
Надају се и чекају На минулу славу стару, Да завришти српски коњиц На Миљацкој и Вардару — Надају се, српски сине: Не превари наде њине!
И када је издахнуо, Награда му синџир беше; Но ако му одузеше Царску славу и слободу, Крепка воља опет оста, И то њему беше доста.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Отада сам на важном месту у Цариградском сенату смрти, залуд по царевини траже мој гроб и непотребно ми другу славу желе.
населимо провалије хадске, јер пре дугог премишљања у смрти и дугог делања пре ње, ни васкрс није светоме духу на славу.
видовита и пречудна Бес око крвоточења се мота Жри и твори праведност ову и своју и ину У име Оца и за славу Сина ту сви стану избавни Дух светлошћу се бави мало изнад живота Постим. Гледам залив морски и његову кулу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Месарска чета Дунавске дивизије — говорио је бришући зној. — Јака команда! — Највише сам мрзео куваре и посилне, славу им њину... — Без нас, бре, не можете. Ко ће вас хранити?
А Крста, возар, са коња даје налог Танасију да опипа једне бисаге... — Нема ништа... само конопци. — Пих, славу им њину, зато су и пропали! Крста љутито ошину свога дешњака.
Ипак се један коњ обурва и паде међу запрегу, одакле га једва извукоше. — Ја славу му, колишни је, а налеће као да је побеснео! — вели поднаредник Живојин узјахујући свога коња.
дурбину и војници и цокћу језиком чудећи се величанственоме призору, док им Станимир, предњи возар, не објасни: — Ја, славу му, каки је. Ама тачно знам... јесте... пази, пази рупе. Оно је од неке тешке хаубице...
Двојица се наднели над једном даском и сасвим озбиљно разговарају: — Пази, славу јој њену, колика је!... — Их, грош би на леђима носила. — Како... сламку би у устима држала.
— Ау, браћо — рикну готово. Онда скочи: Ама откуда оно дериште, славу му његову, е дође ми да га ухватим за ноге и бацим кроз прозор. Ми му честитамо на успешном прегледу.
Узјахујући коња, Груја каже: — Славу му, остадох читав горе, а овде замало да настрадам од овога лудака. Командант је отишао са онога места где смо га
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја певам тужнима: да туга од свега ослобођава. Нисам патриотска трибина. Нит марим за славу Поетика. Нећу да прескочим Крлежу, ни Ћурчина, нити да будем народна дика. Судбина ми је стара, а стихови мало нови.
А ко нас воли, нек воли камен голи. Нек пољуби мржњу и мртве. Ископане очи, вино што се точи, у славу убиства и жртве. О правди и победи светој нек умукне крик. Оцеви и браћа и сестре беху срам.
ДИТИРАМБ Столећа те дигла разапетог. О роде благословен бол. Славу сам пево мира светог, које точи убица охол. Тебе о роде јер весео мреш, а смрт је само част, гусле не дају да за
Па што би дошла тако тајно и погнула своју главу? Хоћемо да вас дочекамо сјајно са песмом у вашу славу. Лепше се вама по небу шета, по земљи има блата. Чвршће грлите но невеста заклета око млада врата.
Он јој је узвикивао; „Аве Сербиа!“ (Моритури те салутант). Ја сам написао ову песму у славу убиства и Принципа. КОМЕНТАР УЗ „ЗДРАВИЦУ“ Сарајевски атентат значио је велику промену у историји нашег народа, па и
Господо, наздравили сте сваком. Још једну пијану чашу мом Банату. Пијем у славу друга свог, Шустера Проке Натуралова, генералштабног каплара славне армаде Бечког ћесара, кога су стрељали 916,
Господо, прву чашу у славу друга мог. Шустера Проке Натуралова, генералштабног каплара славне армаде Бечког ћесара, кога су стрељали 916,
Господо, ову чашу оном босиљку што смо га нашли у свиленој врпци око његова врата. Ову чашу у славу светог Јована, славе његове, иконе старе, коју је пољубио пре смрти.
Ову чашу великој селендри Кекенди, о којој нам је причао да је најлепша варош на свету. Чашу у славу банаћанског рата, чашу генералштабном каплару, кога су стрељали у штабу банаћанске дивизије, у једној венеричној
Чашу банаћанској дивизији. Господо, у славу друга мог, кога су стрељали у једној венеричној болници. Господо, ову чашу, у славу оног дана кад му свезаше руке.
Господо, у славу друга мог, кога су стрељали у једној венеричној болници. Господо, ову чашу, у славу оног дана кад му свезаше руке. Беше јесењи дан, весео дан.
У славу измучених шајкача заробљеника што су лежали око плотова набијених жицама, трновитим и оштрим. У славу плотова високих,
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Цар се смешио од задовољства. — Ето ти рече он старцу — узми блага колико хоћеш па подигни цркву у славу моју и Божју. Старац је ћутао. — 3ашто ћутиш? — питао га је цар.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Протарем чело у страху и прекрстим се, чудећи се шта све човеку не дође у сну. „Умало ја не потамнех славу њиховог Леара”, — помислим и окренем се задовољно на другу страну, а би ми помало криво што се цео сан није завршио.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Сиромах ћир-Никола, не дочека црквену славу! ... А он је свакад први на бденију, рече Станко, гледајући далеко на више уз реку, која се преливаше под сунчевим
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.
збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! — Па како то мислиш? — запита један као од беде. — Па тако... весеље...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
које ћу срочити четири-пет година касније, могу се узети као апотеоза што ју је једно усхићено сељачко дете сачинило у славу великог града, у којем је нашло уточиште.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
сунца и зора кад гране, Остављен, тужан, у истом је ставу; Једино црне походе га вране И гракћу пропаст и срушену славу.
Прокламован владар, нечујно, у мени Противника има, мада га се плаших; И чашу што се нрелива и пени Дижем у славу традиција наших И лепих жена!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
оружнице, отра прашину ш њих, па загуди и запјева, почимљући пјесму, као што је обичај, са ова два стиха: „Све у славу Бога великога А за здравље нашег Господара...“ Момци пуцаху сваког часа с врата.
Дјела Његова повиједају славу и светост живота Његова; име Му, којијем се још за живота његова, кунијаху Црногорци, аманет је највиши који се
„Али Божија је старија и преча од свачије, па нека се његова врши, а ми ћемо, закона ради, напити у славу и прочастити наше госте, пошто су већ на прагу!
Тога дана, летурђија се одслужила раније неголи обично, јер послије службе попови се разиђоше по селу, да читају славу по кршњацима.
— Ре ћи ћеш: зар није и данас тако? Поп очати славу, па свршено! — Не, данас је мало друкчије. Данас попо натакне петрахиљ, очита из требника двије-три молитвице, помене
А онда, брате мој, иако ниједан није из књиге чатио, но говорио славу наизуст, као какву пјесму, ама је слава била много дуља. У њој се поминаху сви српски светитељи — а има их ље низ!
Еле, читаху славу као што је у србуљама, стару српску славу. А кад то обреди, засједи поп, па се причај с људима подуго, иначе би се
Еле, читаху славу као што је у србуљама, стару српску славу. А кад то обреди, засједи поп, па се причај с људима подуго, иначе би се домаћин увриједио.
“ Тако се сердар шалио ходајући око трпезе. Тако и би. На брзу руку људи заложише. Попише у славу и ваславу, обредише се по једном вином, па стругац на врата. А, богами, и вријеме је већ било.
Нијесам дошао — (не ћаше но само за себе да говори кâ увијек) — само да ме гледате, но сам дошао на славу!“ „Аферим, ђаконе! весели човјече! Ђе си ти, пуна је кућа весеља! Добро нам дошао! Ајдемо!“ прихвати Саво Петровић.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Оне се најчешће и памте по том свом најзначајнијем делу (Нека иде на славу свете Госпође, Около бого, у кућу ђаволе, Права се мука не да сакрити итд.).
Сад дај да пијемо и да се веселимо, тако је Бог и Божић наредио, да му је за славу и милост! С ОРАХОМ — О Боже како је ови орах пун језгрица, тако да је пуна кућа здравља, тако да је пун обор
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
100. Растов труп, љесков прут, а у њему огњен јунак лежи. 101. Рогом пије, рогом једе, рогом Богу славу даје. 102. Сав мркоња лежи, а плеће му оди. 103. Сави злато, разви злато, а то злато к'о и злато. 104.
И МНОГОПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉУ Ви сте с покојнијем Копитаром највише учинили те су се Српске народне пјесме на славу народа Српскога тако разгласиле по свој Европи и по осталоме ученом свијету.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И тада, ставши пред свете двери, знаменује кадионицом лик часног крста и заједно са знамењем узашиље славу Пресветој Тројици, овако говорећи да сви чују: „Слава Светој, и једносушној, нераздељивој, животворној Тројици, и сада
(Јн. 13, 35) Знајте чији ћете ви бити ученици ово чувајући, видите коју ћемо славу и весеље постићи човекољупцем Владиком поучавани.
А Бог мира, призивајући нас у вечну своју славу због многе његове и неисказане доброте, нека усаврши све вас и утврди у светој својој вољи, због јединца Сина свога
(И Тим. 2, 4) Јер када је дошло време јасно, овај брижљиви муж сву света овог славу и част ни за што не сматраше, и красота живота овог као дим му изгледаше, а Христова љубав растијаше у њему и
владара свога с миром, да виде очи моје спасење, које је спремио пред лицем свих, светлост за откриће народима и у славу (Лк. 2, 29-31) вама, пастви мојој.
„Слава“, глас шести Преподобни оче, глас јеванђеља Господњег чувши, богатство и славу царства ни за што држећи свима повика: Љубите Бога и наћи ћете благодат вечну, и славећи љубав његову, те када дође у
Сав заволевши духовни живот, ван света и тела бивши, богоношче, зато прими премудрости славу и вечну, оче, заједницу.
Да вишње царство примиш и славу неизрециву законом покорив се Владики, залутало поиска и нађе и на раме своје узевши, преблажени, као пастир приведе у
се, блажени, огњем Духа, кал сласти омив постаде кандило у мирису миомириса Господу благопријатно, богоносни Симеоне! Славу непокрадљиву, богатство неисцрпно, мудри, врлину примивши речима украсив, сазнањем просветлив ум из кога чудеса светла
гробница веселећи твоје синове који ти испред стоје спомињући, преподобни, анђеоски твој живот, даровану ти светлост и славу, преблажени Симеоне!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
И онда ора, песме, веселе. Ако славу слави, по три дана се пије и весели, као да је први, хаџијски син. И говорим овој: Зашто, море, зашто толики трошак?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Зато имајте бога всегда пред очима, уклоњајте се зла друштва и чувајте се зли[х] обичаја; радите, да наука ваша на славу божју и на ползу отечества буде.
књигу не види, слепији је од слепо рођена; ко њејзин глас не чује, глувљи је од сиња камена, јербо „небеса поведају славу божју и тво-рење руку његови[х] возвештава земља.” Ко ово не чувствује, њему је гвоздено у прсима срце.
свакојаке науке, и чрез То велико је и бесмертно име, паче свију земљедржаца, који су пре њега на свету били, задобио; славу народа свога до сами[х] звезда узвисио и својим благополучним и високомогућим наследником, који буду по његовим
Ево, људи, на свету гди цареви своје дворове књигама мудрости и наукам дају и посвећују и себи за високу вмењавају славу с мусама заједно обитавати. Нек изиђе сад ко да ми каже шта ја нисам видио. Како ми је мучно било из Париза поћи!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Чуо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио спремити стан. То је било пред црквену славу, која бива у јесен. Тога дана, по обичају, стече се мноштво народа, свећеника и варошана.
Диже се велика граја. Ришћани викаху: „А, ко ће кô Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навалише молити фра-Бакоњу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Од беса хоће да ишчупа руке из конопаца, јер он није његов унук, јер неће да умре и славу те смрти туђа крв да наследи. Зариче се да ће пазити како му замку конопца намичу око врата.
Овде му се седина избистрила, опрала у несаницама, очврсла у упорности да смрћу заслужи славу и признање. И на молитву му личи ово Аћимово предавање сунцу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Певао му српску славу и српске јунаке Певао му љуте битке Муке свакојаке. деди око заблистало, Па сузу пролива, и унуку своме рече да гусле
А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне једном час Отеће стару славу, Добиће нови глас. А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје, сво! Ти ћеш ми родит' сина, Да чува благо то!
звучној поклони лири све звуке младости вреле; Он је прстима својим, из њених сребрних жица, Извио чаробну песму у славу невине Хеле...
Прокламован владар, нечујно, у мени Противника има, ма да га се плаших; И чашу што се прелива и пени Дижем у славу традиција наших, И лепих жена!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ево жертва с олтара чистога! Не даду јој право к небу ићи, на кога је славу сажежена. Поклоника виђи сиромаха како плови морем к светилишту: готово је смрзнут побожношћу, носи завјет на
Неће нигда Сатанина душа умножават славу противника; неће нигда Сатанина уста похвале му слова изгласити. Већ је хитра Сатанина душа мрачну тајну дивно
и вјерно воинство, и сва војнства стекшијех мировах, у облачне непрегледне хоре узлећеше по блаженој сфери, појућ славу побједника творца и љубави вјечите блаженство.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
зван Антракс, са својим магарцем, исти онај који је доцније у познатој парници о сенку тог магарца получио светску славу. Он им понуди да сву њихову робу натовари на свог сивоњу. Номофилакс прихвати тај предлог.
Тиме је Хипархос открио једну врло важну небеску појаву, која доби касније назив прецесије равнодневица. Но на славу тог открића имају своје право и поменута два претходника Хипархова, јер без њиховог каталога звезда не би Хипархос
Изван толедских градских зидова не би нико за њу ни дознао. Ја сам јој прибавио посла и пара и разнео њену славу по целоме свету, ја и моји сплеменици“. „А где нађосте купаца за своје књиге?“ „Свугде!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Никад ниједан омотач писма, мени упућеног, није доживео славу: да на њему буде у целости исписана реч за којом сам истински умирао; никад... али ко би то све могао побројати?
Потпуковник Васић је за десет дана рата стекао славу, за коју другима требају године и ратови. Да ли зато, што ми остали нисмо били јунаци или је потпуковник Васић ипак
своме личном пријатељу и уметничком колеги, ону силну страст за даске што су увек значиле прави правцати живот и пуну славу (исказану познатим, међутим поратних дана, и што је за осуду, у посмртним говорима све мање употребљаваним, но ипак
раније него што су и сами могли предвидети, постигну они онај свети циљ ради кога су се на онако далеки пут, а све у славу и успомену блажено упокојене тетке Бранкове Драге-Драгиње, заслужне Српкиње и почасне председнице женске подружине,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти. Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом. Народ се диже, као на команду.
— Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! Ђурица поче долазити к себи. — Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...
Поседаше и остали жандарми. Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: — Прва у славу Божју. Нека ти Бог опрости!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда га отац почне ћешити и казивати да то тако ваља давати на славу божју цркви и манастиру, али дијете рекне: — Ма како га не би стид и страх од бога да нам од петоро однесе једно?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Одмани руком и затвори око, Црвљиво доба нека нагло тиска Спомене, славу, у блато дубоко, Где порок цвета и развратност ниска. За лице твоје огледала није. Живи међ људма у музици блуда.
за хумке синова, За хумке деце отаџбине ове Што су свој живот као булке дала За стару мис'о и границе нове, За прошлу славу и реч са гусала.
Место светле историје и гробова Остала нам још прашина на хартији К'о једина успомена на џинове; Сад сву славу пронађосмо у партији, Пир поруге дохватио све синове. Остала нам још прашина на хартији.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
који је у свом детињству такође био пастир, изразио у свом деветнаестом псалму моје мисли овим речима: ”Небеса казују славу божију.. “ ”Нема језика, нити има говора где се не би чуо глас њихов.
А ако зрак светлости не трепери као завибрирано тело, како могу Сунце, Месец и звезде да изражавају славу бога и како може, по Давиду, њихов глас да се чује где год има језика и говора? На та питања Кос није хтео да одговара.
Ниједно друго место на земљиној кугли није више заслуживало бесмртну славу и усхићење. Моје дивљење за овај крај више никад није угасло после овог незаборавног јулског поподнева.
А иначе свечаност у Карловцима била је, у ствари, величанствена молитва у славу слободе, која ће победити једнога дана, када се Јужни Словени пробуде и остваре оно што је природно.
Ниједно друго место на земљиној кугли није више заслуживало бесмртну славу и усхићење. Моје дивљење за овај крај више никад није угасло после овог незаборавног јулског поподнева.
А иначе свечаност у Карловцима била је, у ствари, величанствена молитва у славу слободе, која ће победити једнога дана, када се Јужни Словени пробуде и остваре оно што је природно.
учитељи математичких наука били су лорд Рејли, наследник Максвела; Џон Крауч Адамс, који са Французом Левериом дели славу одређивања положаја тада још неотркивене планете Нептуна, на основу прорачуна базираних на нерегуларности орбите
године, и на Филаделфијској изложби коња у Висахикону, у пролеће 1898., донело јс велику славу Комету и Принсес Роузи, ждрепцима које сам обучавао осамнаест месеци.
посматрао звезде на тамној позадини поноћног летњег неба, чинило ми се да је светлост звезда била језик који оглашава славу божју. Да ли је наука утицала на то да променим ову визију из моје младости?
Пре педесет година, из Давидових псалма сазнао сам да је светлост звезда небески језик који велича славу господњу, али тада нисам знао како тај глас доспева до мене, иако сам се надао да ћу то сазнати једног дана.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сада су им на догледу: распознају голе кршеве гдје се орлови тиће, али они не иду тамо да ходочасте ни на какву славу, већ да заклоне главу међу оне голети.
дућанџије и читаве породице поставише столове; удешавају и хоће да чим пре посврше све што је од потребе за данашњу славу. Марко пролази поред поређаних столова, за њим узастопце пристају Божица и стара.
Тако у тешкој радњи сачекаше славу постављања темељнога камена. У недељу рано обишла је глазба главне градске улице, а ограду окитише сваковрсним
После, господа и представници народних корпорација нађоше се уз обилато натрпану софру, наздрављајући пуним чашама у славу Христова храма.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
а у оним „великим зеленим временима“ прадревнога хромог вука из Вучје соли, за која песник каже: И урлам у твоју славу Као у велика Зелена твоја времена, огледа се ово „мало зелено дрво“ из тек објављене „Велеградске песме“: Каже ми
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Окружен члановима своје породице, која је очигледно и Станковићева породица, он одлази у течину кућу, на крсну славу.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ти нам шириш крила нади, Оче Срба млади’! Ко те не би диком звао, Славу ти одавô! Ко се не би заносио Блеском духа твога, Текелијо Саво! Буди јава твојих снова Од твојих синова!
— С тобом у руци и то је лако. Па зато и ја у чела зноју Избацих оду у славу твоју, Највиша књиго над свим’ књигама! Највиша бриго над свим’ бригама!
Ал’ ја не крњећ’ Хришћанства тога И свецем рибу једем У славу Бога. ИИИ Рибља се судба По течности врти. Риба мора пливати Пре и после смрти.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
не О смилујте се узмите натраг Слободу коју сте ми даровали Књига која се чита при светлости муње Затим злочин у славу сунчевог изласка Све је то громом запамћено И светлошћу која ме смрзава Па хоће ли ми онда бити опроштена Моја
Краков, Станислав - КРИЛА
У славу гостију два Њепора превртала се у зраку. Бароничин пас био је угодно постављен, и лежао на једном комбинезону.
Петровић, Растко - АФРИКА
Његови синови растурили су очеву славу и богатство повикавши се у племена. Један од њих, Батуре, муслиман и марабут, живи као што је почео његов отац и као
Нарочити певачи, гриоти звани ђале, певају уз урођеничке виолине, ударајући у њих као у тамбуре, славу Сумангуруа, хероја фетишиста.
пирога, Жув се изненада, да би ме обрадовао, решава да запише не оно што гриоти певају о Сумангуруу, већ себи и нама у славу. На једној хартији која ми и сад мирише на црначку пут и уље, он записује, реч по реч, и преводи одмах. Прва песма.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Дај Боже да се ова тишина замени довече песмом и весељем у славу добивене битке. — Дај Боже, али мисли ли ваше високоблагородство да ову тишину може довече заменити борба на овоме
Упитам војника зашто извлаче ствари из карантина, и он ми рече да око здања падају турске гранате и да »страшно бију, славу им њину.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Отворила си чесме Кроз горе убаве, Оснажила си песме Да славу прославе. Дочарали си птице Да лете по цвећу, Славуји да се с мојом Песмом надмећу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Па кад су зањакале, као на неком вашару, славу им њину, хтедосмо сви да изгинемо од мерзера. Где си пошао? Рекао сам му.
Осматрајте! Позади нашега заклона куљао је дим. — Како га опази? — питао сам војника. — Како да га не видим, славу му његову, велико је кô прасе. Чују се топовски пуцњи. Димови шрапнела искитише пољану.
— говорио је Драган више за себе, мислећи на припремани напад. У лагум утрчаше неколико војника. — Ух, славу му, умало да ме затрпа! Појавише се и остали. — Овај као да зна кад треба да опали. Драган изиђе, а за њим и остали.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
штампао сонет у славу Београда: Код останака твога златног века, У зидинама и сад горостасним И пределима неизмерно красним, Гди ашикује с'
Истовремено, по Бачкој се певала друга, у славу Стевана Заке, кандидата Бачке: ...Када пише, Добога уздише, Кад говори, Педесет умори.
Сад слушкиња наша бист, дала с нам под пету. И сви моји пророци славу возљубили, с чадми моји у ропству мене оставили; добро опшче презрјевше, преко мене гледе, само о том пекут се да
возљубили, с чадми моји у ропству мене оставили; добро опшче презрјевше, преко мене гледе, само о том пекут се да славу насљеде.
жалости бреме Одложити, и видети тебе ја здраву, Волео бих неже л' римску целу державу, Или словом рећи, сву земну славу.
у теплој Грецији шиље дим дувана Мухамеду на небо с ђаурска дивана, Ружећи веја имена негда славних Греков, Мрачећи их славу бивших златних вјеков В којих сја славјаше јунак за јунаком, Мудростију разума, мужа мишцом јаком; Онде, велим, није
Глигорије Трлајић ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ... Ја сам хтео Југовиће, хтео пјети Јанка, Славу српских обновити с' старине јунака, Али струне, кад се машим до моје самвике, Вострепећу о љубови, њежне звекну лике.
— На лиру нашу цвећа от сопственог На пољу браног радосном руком там' Јунаци гдено бритким мачи Немање простиру стару славу, Харите њежне жар чувствованија Из чиста серца в пјесне преливају, Потока поред среброзрачних, Којим' се диве Вијена,
Небесни огањ то да нам буде сад Не твојом, душе, дуго унивши ми Кривицом! Вижд и Феб к нам склонан, Славу Петропољу давшег певца К нам даљним посла. Потпора друга он!
“ Тронути њеним искреним гласом, сви В полк благородни, чесну под заставу, За име, чест и славу рода, Земље за слатку свободу лете, На све, как' муња, стране потекоше, Чељуст у адску вргоше тиране.
Младим — Ви’ш! — готовим се певати Сербљима, Семена сејат нежна у серца и Душе, по светој вољи твојој! Певцима име и славу дајеш. У теби гледим, серпска о јуности, Млад народ серпски. Потом си надежда Оцена.
Но Вук клети Ропством прети; Лазар пада, Све пропада, Ах, надвлада Турчин љути, — Бој ућути. Српску славу, српску сјајност, Српско име, српску знатност, Све прогута Видовдан. * Ништ’ на земљи постојаног!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
На крсним имен'ма чатô је кршњаком славу, а на пировије' приказивô дарове... Био је учеван и 'вамо разговаран ко какав калуђер. А био је и послушан.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тисуће људи, Тисуће груди, Тисућ мишица, Тисућ зеница — Све мре и гасне У славу славе часне. З. РАЗМАХ Прште небеса, јаучу кланци, Тутне долине, звоне пропланци, А деца буде Прошлост што спава
А Поколење Сунца с гора слази. 5. ФАНФАРЕ Ужежите нам луча светлост пуну, Фанфаре златне славу нека груну, И дајте палу царску круну!
Но тада и твоје погрепшће се име; И тад залуд плоче слаћеш са Синаја. Чиме славу своју доказаћеш, чиме, Оном коме смрт је игра сред сараја? Тада залуд плоче слаћеш са Синаја!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне један час — Отеће стару славу, Добиће нови глас. А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје — сво, Ти ћеш ми родит сина, Да чува благо то. 2.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И за то се знало. Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Упор. и Гримм, Кл. Сцхр. ‹2, 177 ид›). На славу званице се зову јабуком (СЕ3, 19, 194). О ј. која се носи као дар приликом просидбе в. мало доцније.
Али касније објављена веровања која се разликују од оних у »Речнику« или их у нечем допуњују — поглавито су везана за славу, свадбу и мртвачки култ. У Гружи (где се нове званице на славу позивају ј.
У Гружи (где се нове званице на славу позивају ј., СЕЗ, 58, 1948, 202, као што се тада у Горњој Ресави ј. позивају гости из других села ГЕМ, 25, 1962, 205)
У Буџаку и другде обавезни су и к. за »говеђу славу« (Св. Василија, 24. ИИ) и за »коњску славу« (Тодорову суботу, 26. ИИ, ГЕМ, 37, 218). Меси се к.
У Буџаку и другде обавезни су и к. за »говеђу славу« (Св. Василија, 24. ИИ) и за »коњску славу« (Тодорову суботу, 26. ИИ, ГЕМ, 37, 218). Меси се к.
Ћипико, Иво - Пауци
Захваљује предговорницима. Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју се надвиле црне облачине да је угуше.
ради наше слоге, јер сам и ја и моји сумишљеници „за слогу добрих у добру”, дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше наискап и запјевајмо „Липа наша домовино!
И закључи: — Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити... Нека све буде на славу божју! Иву та вијест још у цркви смути. О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.
— Онда пусти нека раде ча их је воља!... Доста је света миса... А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест' у рајску славу!.... — Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене.
” — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши? Зашто су ракете пуштали ? — У славу начелника. — Могућан је он човик! Лако је, ко јема, њега свак части!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ево је како шапицама шашољи распећа које сам с љубављу у твоју славу три године бритвицом резбарио. Три године сам, Господе, пробдео да начиним нешто својом руком што би било достојно
Они који одваљују иконостасе, дивне резбарије које је људска рука начинила у славу божију, и на њима пеку овце. Они који гребу очи светитеља на сликама по црквама.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И ти јоште живиш!... Твоју седу главу Не положи у гроб тако бурно време! Можда чекаш снова поништену славу, Тај блеђани призрак будућности неме? 1880. ЉУБИМ ТЕ, ДУШО!
Ја дижем златни пехар свој, Поклоник миле власти, И све у славу пијем њој, У славу прве сласти! Ал' шта сте стали? С вина тог Врте се до и лузи На тирс наслоњен дрема бог, Крај њега
Ја дижем златни пехар свој, Поклоник миле власти, И све у славу пијем њој, У славу прве сласти! Ал' шта сте стали? С вина тог Врте се до и лузи На тирс наслоњен дрема бог, Крај њега моји друзи; И свуд
Чуј! у даљини тавној кимвали сладосно звоне, И смех се разлеже њихов и трубе њихове јече. У славу сутрашњег дана, о громовниче Кроне, То њини пехари звече. Чујем ли варварски усклик ахајских песама бојни'?
Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу праотаца. И туђинац чује усклик, Са висова што се хори, И застрашен дуго блуди По суморној, тавној гори.
Да буктиња свести јасна На славу нас вечну сећа Као звезда неугасна Кроз године и столећа. 1891. У ОСАМИ Кад одјекне славуј-песма у даљини, И засија
“ „Господару“, абат на то, „Храним слуге, трошим злато, С благословом Бога мог, Све у славу цара свог!“ „Не, не, оче! Благо твоје У ризнице пашће моје, Ако овог часа ти Одговора не даш три.
Он је прстима својим из њених сребрних жица Извио чаробну песму у славу невине Хеле И с лиром и тугом својом остави пољане родне; И вале Јадранског мора здравећи звуцима сетним, Ипоник у
Господ ће младошћу вечно да твоју украси главу, Јер те је изабрô ноћас, да видиш његову славу. Остави пећину своју и журно потеци тада До тврдих, камених кула Бенаре, безбожна града.
суморно вече, Он мач загрли тада и мрачно, с уздахом, рече: „Буди ми још једном веран, о друже времена славни' За славу врлине римске, што нагло у нама тавни; Крвави диктатор Цезар, подобан мрачноме богу, Са својом бешчасти руком свештену
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но, још једну сцену из његова живота. Било је то у лето 1633 године. Величанствена кугла Микеланђела уздигла се у славу Творца већ над вечним Римом, али је под њеним окриљем стојало и једно мрачно здање.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ја сам погрешио, цела је истина, У твојој сам власти, можеш ме убити; Ал' какву ћеш славу тиме задобити? Но, пусти ме жива, опрости ми сада, А ја ти згрешити већ нећу никада.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН (утишава је): Не бој се ти. Буди мирна, весела, здрава. Живи и диши са својом децом, кућом у име и славу Бога... А ја имам да видим ко су ти што хоће да си мртва, да ниси жива! Ко је умро — умро, ко живи — нека живи!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А жупник твој, ако ћеш да знаш, Лука, задовољан и срећан: труби по вароши твоју славу као да те је и он створио... Вала, у овом свету се крсно име не зна... Јулица и Срба се венчали. Без параде и чашћења.
Овде се прсти ломе за хлеб, да би твоја теза могла да се отеже у славу Чивута! Јеси ти при Богу, Бранко! Стигао и Светислав, а старији, много старији његов брат још иде у школу и дере клупе.
ђацима, али се може казати да се академцу и асистенту попела слава у главу, и да је највише волео да на ту своју славу потсећа девојчице.
Паланка има срце. Један снажан песник је писао: „Неко има славу, неко трпи срамоту. — Он може, она мора; нема ничије кривице.
— Он може, она мора; нема ничије кривице.” Докле год у овом свету један има славу да може и сме, а други има срамоту да трпи и мора, дотле је свет царство зла.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Познато је из писма, и из повседневног живота, да има и такови природе синова који и благородство, и славу, и велико име, и све што ми профані трудом задобивамо, чудним мановенијем јошт у колевки себи присвојавају.
Може бити да би исти магарац већу славу него што други списатељ има код садашњег света задобио кад би књигу једну овог истог предмета за оне сочинио који у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
После узалудних покушаја, један, посматрајући пексимит, каже: — Славу им њину, место леба, дали нам дашчице. Објашњено им је да се пексимит не гризе као хлеб, већ га треба у чају или води
Једном само приђе поднаредник Груја, колико да проба. Али одмах испљува, мљаскајући устима као да се гади. — Пих, славу му, смрди на карбол... Рибари подсмешљиво гледају војнике, и чуде се како не знају шта је сласт.
И зато брђани љубоморно погледају на пољски дивизион, где ржу коњи. Загледају мазге и разговарају: — Пази, славу јој њену, прави „кинез“. — Али откуда им ’волики магарци! — А кажу носи ка мечка.
— О, јо, јо, јо! — викну капетан Радојчић дижући руке. — Па колико се све вас отима о ту славу да сте освојили Кајмакчалан? Из званичних извештаја читамо: Кајмакчалан је освојила Дринска дивизија.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па ипак пун чежње јутра да сване За славу и путовања, за славу и путовања, са друма За корак једног детета, за покрет његов у ходу, А аероплани и птице пролећу
Па ипак пун чежње јутра да сване За славу и путовања, за славу и путовања, са друма За корак једног детета, за покрет његов у ходу, А аероплани и птице пролећу кроз облак И цепају
се, све се пробудило И пролећу поклонило, Косом земљу додирнуло, Видре капу одбацило, Купу меда испразнило: А све у славу младог срца и младих усана.
нам погледи тако унакрсно упрти Једно ће од нас истрошено склопити своје очи, И кроз њих се никада неће вратити већ у славу; Тада ће онај што надживи упети се да крочи, Па рукама хладним да застре побеђеноме главу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Није имао времена да мисли: истицало је време погодбе са Смрћу. Хтеде Варалица да дочара славу која га чека, али уместо славе пред очи му је долазио лик несрећне мајке. Убрза Варалица корак.
да купи сат, али сликар је био бржи: новцем од продате слике откупи он сат од крчмара, уверен да му је донео срећу, и славу. — Колико сам с њим путовао! — уздахну сат, уверен да није било земље у којој нису били.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У њима жене и љубав не играју никакву улогу... Оне су често испеване у славу једног јунака. У њима нема маште, као што нема ни хумора; у њима је само известан трезвен реализам у опису.
забелила“, „Честе књиге иду за књигама“; затим они који почињу речима: књигу пише, вино пије, кад се жени, коње јашу, славу слави, храни мајка, рано рани, бога моли, протужио, разболе се, санак снила, кличе вила; и најзад тзв.
улогу играли „врховни и нижи војни заповједници“, јуначке песме су „великим дијелом биле пјесме уз њих и у њихову славу“ (није јасно да ли уз њих значи и од њих); 2) кад се војна „аристократија, мало по мало, издвојила у дворце, чак(!
15 КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА Славу слави српски кнез Лазаре у Крушевцу, мјесту скровитоме. Сву господу за софру сједао, сву господу И господичиће: с
своје лице бело, и облачи господско одело, па припаса сабљу оковану, па узима кондир вина рујна, те напија красну славу божју, сретна пута и крста часнога, у свом двору, за столом својијем; војводи је то и пре и после.
“ Али Марко цару одговара: „Када брже, царе поочиме! Још се нисам вина напојио, а камоли у славу устао!“ Кад је друго јутро освануло, опет виче стража од Арапа: „Навалите, љута Арапијо!
“ Цар му даде три товара блага. Оде Марко бијелу Прилипу, оста Муса уврх Качаника. 32 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЂЕМО БРЂАНИН Славу слави Краљевићу Марко, славу слави светога Ђорђија.
Оде Марко бијелу Прилипу, оста Муса уврх Качаника. 32 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЂЕМО БРЂАНИН Славу слави Краљевићу Марко, славу слави светога Ђорђија.
Неђе Турци јесу преварили, те ришћанску славу погазили“. А кад Иван међу Турке уђе, утр сузе, па се силом смије, турски Турцим’ бога називаше: „Добро ти сте, Турци,
А све ове песме садрже славу Марка Краљевића, Новака Дебељака, Милоша Кобилића и неких других јунака“.) — У XВИИИ веку (у другој половини) Доситеј
Сву господу зове на светога са књигама и са здравицама, тј. зове на славу писмима и усменим позивима. Таман бише вина највишега, тј. „баш кад су били у највишем пићу“.
Војводи је то и пре и после, тј. (каже Вук) „и прво и пошљедње (нигда више у своме двору неће у славу напијати)“. За стих у пресвето име Исусово Вук каже: „Ја мислим да је овај стих додат у наше вријеме.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
прекројене од очева радничког комбинезона и каубојски шешир широка обода, па чим је стигао у логор, одмах је помрачио славу Стричевом припростом шеширу од сламе и картона.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И како тога не бих се, јадна, бојала, од кога но стрепи небо и земља? Доносим ја моме господу Богу, што је са мном, славу и част и дичим на велико име његово.
Та укажи ми своју славу како сам те прогласио, да не остајем овде у лажи за укор пред толиким народом! Где ти је ангелска лепа арманда
чисто се држећи милокрвно свакад, да би по њему и кроз њега небесноме нашему оцу дошли у живот горњи, небесну славу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ономад на славу једном беомо, код чорбаџи-Гана. И он си има сина... Свршија у Грац трговачку чкољу. Седимо си и чекамо да не послуже.