Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” „А који су то? Ако ти је драго милости, нудер ми их кажи,“ рече славујак. — „Косачи, — отвешта чврчак — „жетаоци и остали пољски работници, који знаш да су добри и поштени људи.
Ја то чиним како ћу лакше кога зеца, корњачу или јежа на земљи упазити.” Умукне славујак и помисли у себи: Нек те одсад хвали ко хоће, ја баш нећу, кад ти и на такој висини ни о чем другом не мислиш него о
Слаткопјевни славујак, ако ће само једну годину преживити, вреднија му је него врану сто; услади нам пролеће појањем својим, излеже своје
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Војно«, »љуба«, »селе«, »чедо«, »лане«, »лаор« или »лаорић«, »миомир«, »бајна нева«, »росно цвеће«, »умилни славујак«, румена зора«, »тајни уздисај«, »слатки пољубац«, »чаробни снови«, »гусле јаворове«, »кости прађедовске«, »ране
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ „Чуда божја! И до сада Шета ја по гори, Али не чух још никада, Да славујак збори.“ Рече момак, па до џбуна Скочи млађан густа, Да он види да л' из кљуна Иде глас ил' уста.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Видиш, драга, а славујак, Њему пева срце, душа; Ох да дивне мелодије, — А лептир га слуша, слуша. Занела га дивна песма, Занеле га сласти
Ја помислим сам у себи; Душа дања, душа ноћи Загрли ме: Теби, теби! А ја што им рећи хтедох, То славујак певну прије: Од радости ништа слађе; Од жалости ништ’ светије.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
За њом скупа свила шушти, око грла сва се злати. Лепо харфу знаде бити, нуз то лепше јошт певати: К'о славујак на гранчици кад попева милосници; Ни кумрија не мож' лепше око малог свог кад лаже.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У своме станишту милом Славујак у сну се прену и нагло лепршнув крилом Отреса студену росу. Свуд блага тишина влада, Само што бистра вода с кладенца