Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Он каже да кукавица лепше кука. Изгуби славуј опклад, но утеши га пастир говорећи: „Не стиди се, мили славују за тебе је то веђе поштење што се твоје појање магарцем не допада.
| 132 Чврчак и славуј „Не поноси се већ толико с твојим појањем!”— рекне чврчак славују — „јер ти ја могу показати толике који и мене по вас цели дан баш тако падо слушају како год и тебе.” „А који су то?
Ти ваља да много лепше красо|ту небесну видиш него све ми друге птице.” — „Е, мој славују, баш си сасвим прост, и ништ не знаш! Зар ти мислиш да се ја небесној красоти за љубов тако високо пењем?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Она је једнако блиска и деци и одраслима зато што је основна мера свеколике чулности и осећајности. Дечји песник у Славују и сунцу има улогу суперсензибилног инструмента постављеног у срце природе; на нивоу предлогичке спознаје, тај
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Плачи, траво, запевај, славују, Злато моје земљица покрива! Мили Боже, подигни олују, Сред ме срца громом удри жива!
О да те тако ја не љубља жарко, Још би гледô твоје сунце јарко, Слушô грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твојој реци и твоме извиру — Мог живота вир је на увиру!
ја имао крило, Још би дуже весело трајао, Сунца твога злаћана гледао Слушâ грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твоме цвећу и твоме извору — Мог живота вир је на увору.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Вјеран је друг најбољи брат. — Чувај друга као брата. — Тешко другу без друга и славују без луга. — С добријем другом прико свијета, а са злијем ни на пир. — Боље је имати рђаву годину него рђава сусједа.
Тешко дому у ком слоге нема! Тешко другу без својега друга И славују без зелена луга. Тешко земљи куда војска прође, И ђевојци која сама дође!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Плачи, траво! запевај, славују! Злато моје земљица покрива!... Бр. Радичевић XXXИВ ЛЕМ-ЕДИМ Самац седи стар Лем-Едим На јастуку свиленоме; Седа му
О, да те тако ја не љубљах жарко, Још бих глед'о твоје сунце јарко, Слуш'о грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твојој речи, и твојем извиру Мог живота вир је на увиру! О, песме моје, јадна сирочади! Децо мила мојих лета млади'!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
53, стр. 68—9. — Нашао ју је Павле Поповић у Серпском славују, ч. ИИ Будим 1827, 21 (бр. 9; в. Прилози за књижевност ВИИ, 1927, 280, где су забележене и разлике према тексту у
Павле Поповић је забележио (Прилози за књижевност ВИИ, 1927, 283) да је песма штампана и у Серпском славују 1836, ч. ИИИ, бр. 10(в. такође и: Глас 176, 1938, 63, белешка бр. 8), да је онде назначена као Доситејева, али „у држ.
Песма се чешће сусреће у рукописним песмарицама прве половине и средине XИX века; П. Поповић ју је нашао у Серпском славују ИИ, 1827, бр. 22: „то је Велимирова песма у Св.
Поповић нашао у Српском славују ИИ, 1827, 4—6 (в. Прилози за књижевност ВИИ, 1927, 282). Међутим текст из СС не слаже се у потпуности са текстом из