Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
вас, ту вас стаде веља дрека, Као жаба на славује крека, — Жабе луде деру се и труде Да славуји зоре не пробуде, Слављи поју, зорица се бели, Данак јасни од нојце се дели, Сунце сјаје, ритине се пуше, А по глибу жабетине гуше.
Де је злато несуђено? Ето с' небо позлатило — Сунце грану — де л' је њено? Сви ветрићи за њом туже, Слављи тужне песме вију, Врела јече, а те руже Грозне за њом сузе лију, Све се, све се о њој бави, А он?