Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Почне га вода носити покрај трсака. Онда он упита трске: како то бива да оне, танке и сладе, при највећии ветрови остају на свом месту, кад силни храстови ломе се и падају.
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Црмница вам вином рађа, али га Катуњани пију; Црмница вам воћем рађа, али се други њим сладе! Све дадосте за пусте паре, а паре у замотуљак!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Хоће Срби да освоје града, Ал' га неће без турскога јада, А саде им тако шака паде, Унапред се већ срећице сладе, Свима игра срце у недрима — Ал' је Гојку око срца зима. Ено Турак' — ох ти његов јаде!
врелу ди се диже предел брежни, Ди први пут смо видели се ми, Из твога лица зрака рујни, снеж(н)и, Ди први пут ја сладе неба пи, Ди први пут ја ока т' види бај, — Ту изникô је, мила моја, знај.“ 8.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
не сину глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед, све ми то нуди за чим год чезну', јаде па сладе, чемер па мед, сву своју душу, све своје жуде, — сву вечност за те, дивни тренуте! — Ѕанта Мариа делла Ѕалуте.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
’ А, те и ви. Црмница ви вином рађа, али ви га други пију. Црмница ви воћем рађа, али други ш њим уста сладе. Све дадосте за пусте паре, а паре у замотуљке.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
забринутих стричева уплатили су тек онај минимални улог који им даје могућност да сједе за столом и да се из прикрајка сладе емоцијама а да не учествују у игри, и да иза стакла, под заштитничким окриљем филодендрона, кроз дурбин проматрају оно
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Није јој се син уплашио ни кад му је зрно срце разносило. „О, добро, сине, добро!.. Само да се Арнаути не сладе!..“ Онда повика: — У, ђецо, напокон вам било!.. Умукните! Не срамите ми мртва јунака!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Где љубав влада, Увреде нема: Одајем почаст Њима обема. ИИ Хришћани многи Са неким штедом Рибом се сладе Петком и средом. Ал’ ја не крњећ’ Хришћанства тога И свецем рибу једем У славу Бога.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Пољупци су њени дуги, Крај им се не знаде, Само што су отровани, Ал’ баш зато сладе. Ми идемо загрљени Посред бела света, А нико нас и не види, Нико нам не смета.