Јакшић, Ђура - ПРОЗА
На његовим грудима бих век проплакала, у његовоме загрљају била би ми и туга сладост. О, шта и шта пута сам ја баш за тим сузама плакала; шта пута сам за том неописаном тугом тужила!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Мирно и чисто од свакога лукавства срце и блага душа јоште у овом животу почињу пречувствовати сладост царства небеснога, а лукава и зла срца јошт се овде почињу мучити.
Ко себи икада не да огладнити, не само што не чувствује какова је сладост хлеба, но јоште к тому сва јела што силом трпа у се њему су отров.
Ко никада није чувствовао горест скорби, он није кадар ни праву сладост радости чувствовати. Ко хоће да је његова радост словесна и разумна, а не само чувствена и скотска, он се мора за
За колико осећамо сладост јела и пића? Само док нам кроз грло прођу, пак ту ти им конац. Свака радост у којеј срце, разум и душа участија нејма,
једва чувствују, али могу пребивати с нами док смо год живи, и на самој смртној постељи не остављају своје љубитеље. Сладост пак и радост која се у благотворенију и добродјетељи находи, она је сасвим чрезјестествена.
Срамотни Нерон и худи Калигула, погрезнути и загушени у смрадном блату злоће и нечистоте, никад нису осетили сладост оних благородних добродјетеља које су одушевљавале Тита и Марка Аврелија.
Овако мударствујући, мислићемо као словесни људи и чувствоваће срца наша сладост и радост. Просвештена и благоразумна душа нити хоће нити може иначе мислити.
„Неразумна и луда гордости!” — рече јој ружа —„Што се с туђом сладостију поносиш? Учини ти, ако си кадра, да сладост меда уђе у плод твој, ако желиш удостојити се да те људи хвале и благосливљају.
оно што му је бог дао, он је дужан надобро употребити, пак ако то почне, тај час ће почети чувствовати задовољство и сладост великодушија и благотворенија.
употреби сву силу красноречија, и почне му изображавати преимуштества человечества и разума: благородство словесности, сладост и красоту добродјетељи, божествено сродство бесмертне душе и познанство всевисочајших божјих својства: мудрости,
Није ли нам милостиви Творац даровао ово неколико дана живљења на славу своју, на сладост и радост нашу? Инат за тврдоглавство и упорство!
Знамо чије су ове речи: чувствујмо сву сладост њихову ако желимо синови Оца небеснога бити. Ово што ћу рећи управ из ових Спаситељевих речи сљедује, то јест: „О к а
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А ваљда ја баш то пијем од беса? Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим. Јербо то је моја сладост једна!... Па велим: та добар је бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.
— ’Оћу! Све ћу урадити к’о што ми кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракији. це; јербо то је моја сладост, мој балсум! Ракија је једна моја сладост, кáсти. А је л’вама онако мало ’ладно, снаја!...
це; јербо то је моја сладост, мој балсум! Ракија је једна моја сладост, кáсти. А је л’вама онако мало ’ладно, снаја!... Баш не би шкодило да се чимгођ мало угрејем изнутра...
добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице, и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сам самцит по свиту лута. Зар да изгуби и фамилију и сладост љубави оних које мутна Тиса носи са истога сплава и скеле ко знаје куда?
Теодосије - ЖИТИЈА
су га цлушали дивили сладости језика и сили речи светога, и премудро му говорили: „Добре су речи као медно саће, а сладост је њихова души исцељење.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Отдавајте чест Императорки царствујушчој. Ничто менше, чувајте у души тиху нашу надежду: сладост православља.“ И кад виде како га зачуђено гледају, показа им опет руком да улазе и понови још тише: „сладост
“ И кад виде како га зачуђено гледају, показа им опет руком да улазе и понови још тише: „сладост православља“. Јер благородни мајор и предводитељ Славонско‑подунавског полка, Вук Исакович, завршио је дан у Печују,
да говори: – Поживе, моје православље слатко, многа љета у матери мојој, па ће во вјеки живет во вси моји потомци. Сладост јест и наша Русија. Богу творцу молим сја да узрју пут свој и Русији појду. Име Русије! Р – јер је Рождество.
” Исакович га прекиде љутито, продеравши се: „Сладост богатства ум ваш, Антоновичу, возводи суети суетства. Проиду, изчезну всја земнаја блага и слава царствујушчих.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„У нашијем је народнијем пјесмама за нас најдрагоценија чистота и сладост нашега језика: кад би књижевници наши то познавали, онда они не би кварили и грдили највећу драгоценост свога народа,
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Јер благородније чувствујете сладост љубови. Заиста, ви ћете украшавати башту живота мојега цвјетом бесконечног блаженства. ЈЕЛИЦА: Ах! Готт! 11.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
и последујући да чинимо све што је угодно Богу, гледајући на подвиге и живљење овог преблаженог оца нашег, у којима је сладост и весеље, помињући Бога, веселећи се у Богу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Љубов друж[е]ства и пријатељства — слатка ствар! Слатко име! Слатко спомињање! Чини ми се да сладост рајска довољна би ми била, такова и толика будући, колика је мојему срцу утеха и радост кад год помињем срдечну љубов
у прсима, у грљењу, у љубљенију и у сваком наслажденију, које у чистом и светом брачном сојузу уживају; коју радост и сладост чувствујући, не само добровољно но и радосно, подносе труде који следују.
се на унке; све детињски посли, правда, но у оному возрасту, који је сама радост и весеље, ја сам находио у том таку сладост која је превосходила свако блаженство, а кад би[х] с поља дошао, како би ме дочекала и грлила мати, како сестрица!
који нам се чисто чине да ни за што друго нису на ови свет послати били, родили се и поживили, разве на велико добро, сладост, радост и благодејаније свога времена људи, ако су они и на [х]иљаде година пре нас живили, и ми и[х] не познајемо
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Чујем гласе бесмртне музике и небесну њену армонију која сладост благодатну лије; глас њен моју душу забуњену божественим стреца електризмом.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Вијенац« 1887. ЧОВЕЧЈЕ СРЦЕ (Од А. Шелса) Ој, срце, срце, ти чудни створе! Сва рајска сладост што је живот даје У тебе стаје. Паклене муке, отровне, љуте Сместе се у те.
Лечит’ боле, јаде — забава ти жила, Утирати сузе сладост ти је била, Пријатељске везе, ма на штету своју, — Веровати многим’ трло срећу твоју.
Часови миља минуше, Радост и сладост протече, Па шта ти јадној остави Твој лаган драган, пролеће? Голу те нагу остави, И другу драгу обима, Пољупце
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
лице твоје, И сву скромност у се влила, Која краси нрави твоје, Кад би моја књига била Чиста, кано срце твоје, Кад би сладост прибавила, Коју носе речи твоје, — Јамачно би иста важност Читатеља њу достигла, Коју дјела твоји сјајност Јест пред
ЈОВАН: А гле, ви знате српски, пак шта ме мучите туђим језиком? РУЖИЧИЋ: Безумне, не знаш шта је сладост. То сам славјански казао. Би ли могао овај сат и бурмутицу гдегод заложити за десет форинти?
Зато уступите кћери вашој сладост брачнаго вјенца. ФЕМА: То је инпретиненција тако штогод мени у очи рећи. РУЖИЧИЋ: Несмислене, да ми јошт платите, да
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Иду без тебе как' јелен, в себе имеја целу смртнују стрелу глубоко. В зелених горах, в кристалних водах не имам сладост, но бедну жалост безмерно. Како грлица, друг верни тица, горко ридају, на тја помишљају, љубазна.
Здје мене внезапу заста слатки дремеж И роди еја пред очима мње мрачни метеж. С тјем ја легох спати, в сладост сна повијен, На бећарској постељи в своје мисли завијен, Но не долго ја могох безмјатежно спати, Моје воображеније
веће возиграва мени испод гора, Њива око пастирскога разботјева двора; Долина ми нову љупкост јутром даје росна, Нову сладост с хладом својим дрена плодоносна; Сунце с неба, мјесец, земља и све мира твари Рекао бих да су дужни чувствам мојим
Лобзанија уста твојих превосходе млека, Превосходе грозда сладост, росу златног в'јека; Гортану мом мед и саћа нису такве сласти, Слађи није њежни покој него тихе страсти.
Да вкусити духу даде мом твоје прелести, Пак за кратку сладост да се сад љуће одмести! У Тријесту вјековати, шта би драже било Развје Драго, ког' се име диком преузвило?
Всјака сладост богатств И слава всјака! Аз старец смирени Теофан сије, Раб божиј грешни Во кратцје житије Моје здје пишу На мраморнем
Ту пева к’о шева и разгони жал; Нит’ нужда ти јечи Чрез туђе да речи Изражаваш жар, Кад сопственог врела Јест сладост ти зрела К’о качество духа и природе дар.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота. А он? Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
блиста А деца севера тавног, журећи на базар шумни, с мазгама пролазе туда тражећи добити своје; о, они не појме сладост чудесних санова твојих, Сирото дрво моје! (СТОЛЕЋА ДРЕВНА СУ ПРОШЛА...
И светла васкрсну младост, И с њоме пропала вера у борби и у злу, И жице пукоше јасно - и нека очајна сладост Душу ми прожме сву. 1890. ХИМНА ВЕКОВА Не знам је л' на сну само ил' збиља одлазим често У чудан предео неки.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тако, на пример, кад сека Јуца код свог швалера ужива сладост пољубаца, не нада се и чисто се зачуди видећи да је наједанпут мултипликацију докучила и да дивидирати мора; тако и