Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ДИМ Шта се оно дими насред пóљā? Оно тамо, под оним облаком? Иза оних седам жутих слама? Зар је оно насред пóљā пећ?
И узвиси, трећом руком, Тројеручице, све оне који су, стотинама руку, стотинама година, из жетвених слама, бацани на дно казана и јама!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Столице сламне, обојене зеленом бојом; у неких се већ слама одрла па виси доле. Столови обојени црвеном бојом; а тако је обојен и келнерај.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али већ одмах, пред ноћ глуху, У шупљу трску залелека, И умре на једном листу суху. НОЋ Већ сја Кумовска Слама... Јејина, сва од свиле, И с ватром у зеницама, Диже се летом виле.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и не треба, али њој, њој... — Па се потукли?!... — Мал’ га није пробô »кључем« чим се чупа слама... Срећом се стрефили ту господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели »кључ«. — Ју, жалосна, а откуд му кључ?!
То се прљи заклано свинче, и греју задовољни укућани око ватре. Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по
Африка
Пространије су, можда мало светлије и више, у њима се може и исправити. У дну је у углу слама, а заточеници нису оковани ланцима за зид, већ носе само окове на рукама.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У једном углу касарне, завијен у свој црвен гуњ, седео је на камену дворишта младић, косе смеђе као слама, свирајући уз дипле, које је чувао у недрима. Дерао се: „Темишвару, ни село, ни граде, већем један, украј воде, смраде.
Он је знао да се, за хлеб, пали слама. А ватру је знао као ватру, шумску, пањ му је у кући горео. Очекујући друштво, Исакович је, из трпезарије, изишао на
Кад је Волков устао, Исакович виде да је крупан, млад, са косом смеђом као слама – кад скиде перику. Имао је благо зелене очи и лице насмејано, а прилазећи, учтиво, официру, рече: „Хорошо! Хорошо!
љубазан и говорљив, уз воктмајстера страже, Исакович је видео, у тим подрумима, и неколико постеља, као у шталама. Слама им се, очигледно, месецима, није мењала. Они, који су лежали, лежали су покривени крпама.
Гледала је, кроз спуштене трепавице, својим бледосивим очима, Павла, као зверка. Имала је густу, жуту, као слама, косу. Две крупне, беле, минђуше, висиле су јој из ушију. Не може њој, каже, ништа, Вишњевски.
Њена је љубав била, каже, као ватра, светла, врела. Сад је као поливена. Као мокра слама. Дим, без пламена. Кад јој муж легне у постељу, и кад одлази из постеље, она се осећа као да је, она, Ана, нечија
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Да би се дете очувало у животу, најбоље је, кажу, да је колевка издељена од тисовог дрвета (и да се у њу стави слама, а испод јастука маказе). Коме умиру деца, гради колевку још и од глоговог, јаворовог, јасеновог или липовог дрвета.
(Вук, бр. 6087) — Чоек налаже, а Бог располаже. (У Дубровнику) (Вук, бр. 6144) — Некоме и олово пливје, а некоме и слама тоне. (У Црној Гори) (Вук, бр. 3413) — Што мора бити, бит ће. (Вук, бр.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
И себру, који као Кумова Слама неизбројан, и неодређен као маглина, неуништиво из земље израња, зна се путања. ЗА СЕБРА Тражим помиловање за
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ питах. „Па нашло би се увијек ма шта, само њека је доста!“ У кући бјеше једна једина стељина, жућа но слама, сва изрешетана, и то ми бјеше простирач!... „Ето ко замјера цеклинској сиромаштини и црмничком ципилуку!
Милићевић, Вук - Беспуће
га се боји, да стријепи пред њим и да уступа кад покуша да му се отме или, кад се ухвати с њиме у коштац, како га онај слама, мрви, сатире и обара, показујући своју снагу и надмоћност.
игра одбљесак од безбројних свијећа, оргуље брује, појачане одјеком, хор женских гласова у заносу пење се у небо и слама се о старинске, непробојне зидове, и наједном зашути, и онда се несигурно котрљају латинске ријечи свештеника са
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Опустила чемерна глава ко крупска марвена пијаца у понедјељак иза поноћи, све по њој само неке трице, слама и још понешто што није за причу. Шта да му радиш?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
концима; у масним, прљавим минтанима; опасан с неколико појасева; на ногама свињски опанци из којих стрчаше навек слама место обојака.
Узице му се одвежу и бију га по ногама, из опанака почне да испада слама, чакшире му се смакну, јелеци, минтани све се то разлелуја,... појаси се откаче и вуку за њим те дижу прашину...
Кандило пуцкара. Миришу опајани ћилими у соби и слама из асурâ. Са улице се разабиру већ гласови. Пробија модрина кроз прозоре и ломи се са светлошћу свеће у чираку.
Испрва куће пола сеоске, пола варошке. Напред куће, гомиле ђубрета, тек сада из коњушница избачена слама која се пуши, и дворишта пуна балеге и прљавих кокошака. То су већином куће досељеника из Турске.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
удавила, па иде сад на њега, па од страха падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне, а лисици остане све жито и слама. ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ Био старац и баба, па имали два сина и двије снахе.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Маглена руна по врбацима разруни хујем орах богослов. Гдје ли жубори, кад букће слама, најлепши псалтир међу шљивама? Суморна журба - селидбен немир. Згубљено блекне овца Мраморка.
Ја горак појем: душа ми је слама, у каблу Раче борком податкана, па сињац скрбан самујем у Јегри а јесен ради као црв у језгри.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Опет си капут пропио, авај! У шталу иди, па тамо чмавај! Угаси лулу, јадна ти мама, бојим се да нам не плане слама.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Дим се вије, мота — и колути јуре У капију тврду и зидине суре. Ко је ово момче? Који јад га слама? И шта тражи ноћас од Божијег храма? Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасте власи.
То бејаше Растко. Син Немањин то је, Што је царске дворе оставио своје — Јер га љубав гони, јер га жеља слама, Да постане слугом Божијега храма. Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасти власи.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
*** Бога ти божјег, шта се то с неба слама! Зар у последњем часу псујеш? Увек си пијан ишао у битку Не али погледај заставе ни војник не може све да издржи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Општи талас масе обухвата и ове носталгичне, витла их, слама, док не навикну и онда ће сви заједно, као захуктала река, јурити тамо где им се нареди. Било их је из разних команди.
— шкрипну зубима, онда се изви изнад шатора и повика: — Јанкуљ, Живуљ! У суседном шатору зашушта слама и тек нечије мамузе треснуше пред шатором. — Одите унутра! — рече им значајним гласом.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Гроф Хојос је био нека врста дечака, са косом као слама, који је долазио у моју собу и молио да му се веже машна. Био је мешавина лепо васпитаног мондена и стидљивог
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди
Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај...
Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно. Тресу се виле у хитрим рукама,
Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја... Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...
Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна. На земљи чисто, једро жито и плева.
Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Безбројни јауци прате твоје стопе Кад ти, ко божанство страшно, сиђеш к нама, И безбројне страсти запламте ко слама, И безбројна срца црном крвљу лопе... И нико, и никад, не дотаче вреле Усне твоје, нити реч ти нежну зачу.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ватра плàмâ боље него игда, прострта је слама испред огња, прекршћени на огњу бадњаци; пушке пучу, врте се пецива, гусле гуде, а кола пјевају, с унучађу ђедови
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, | око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.
Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају. Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем. У кујни, све као свршено, и мирно, тихо. И то тако страшно тихо и грубо.
Штала је била испражњена. Једино алат остао у штали. Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
То су звали „Успоменом“ (збиљски, или тек у шали, Не знам тачно). То је, ето, као слама. Чудновато, је ли? — Тхе, будибокснама! Шта ли је ово? — Слика, боље: карта.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
И јесу, вјере ми! Бјеше у кући некаква стељина, жућа но ова слама над нама, а шупља на неколико мјеста; и та једина бјеше у кући. То ми је био простирач.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— не бојим, али ми није мило да на мене лају. 3 Питали су коња: — Каква је најгора слама? — Бобова. — А има ли горе од бобове? — Има: кад су празне јасле. 4 Питали миша: — У којем селу најбоље живи?
КУМОВА СЛАМА Срби приповиједају да је кум у кума украо бреме сламе, па како га је носио, слама испадала и просипала се путем, онако
КУМОВА СЛАМА Срби приповиједају да је кум у кума украо бреме сламе, па како га је носио, слама испадала и просипала се путем, онако бог оставио на небу за вјечни спомен.
(Мех у ковачници) 122 — Скочи срна иза трна, и где паде, ту остаде? (Варница) 123 — Слама изгоре, појата не море? (Лула и дуван) 124 — Тијело ми дрвено, а срце ми камено?
— Па, куме, опет добро. — Није, куме, него зло, јер ми изгорје и појата и слама. — Богме, куме, сад највеће зло! — Није, куме, него сад највеће добро, јер ми у њој изгорје и грбава дјевојка!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
удавила, па иде сад на њега, па од страа падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне; а лисици остане све жито и слама. XИИ. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА.
| удавила, па иде сад на њега, па од страха падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне, а лисици остане све жито и слама. 50. ЛИСИЦА СЕ ОСВЕТИЛА ВУКУ.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Улази. Гледа Просјака.) ПРОСЈАК: Међ вама би се и арханђео угасио! Брже но слама! Ко спава с вашкама, устане препун бува! Да сте ме барем распели, да знам ко сам!...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није се једном овде радовао... Стаде уз прозор. Све је као некад: грожђе на прозорима, ораси, јабуке на столу, слама на поду, багремовина у пећи... А напољу снег и ноћ. Мора признати даје лепо. Лепо... Школовао га. Јесте.
Твој Ђорђе се Три месеца по Београду сатирао са удовицама и девојчурама, па ништа. Он није мушко, он је слама. А ја ћу те послушати, да ти грех буде лакши. Ноћас ћу отићи.“ „Иди, иди“, шапутала је излазећи на месечину.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
После неколико часака, избио је велики пожар у којем су дрвени ћепенци горели као слама и који је опустошио Стару чаршију.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
у лире и наполеоне, и нове новцате новчанице, хладнокрвно, цинички, као да играмо с туђим парама, и као да је оно слама а не новац, по групама, сатима скрштених ногу, на меким свиленим шиљтетима једне велике и видне, пуне високих прозора
Ћипико, Иво - Приповетке
С вечера их господар настани у кућици на крају дворишта. На тлеху, по учеоцима, разбацана је слама и стручје бухача и два стара гуњца.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
На пример, чим у раније наведеноме четворостишју из песме „Риба у души“ издвојимо три лексеме риба, слама и (звезда) девица и на њих се усредсредимо, културна, и језичка, меморија намеће асоцијацију са новозаветном рибом и
односно са девичанском звездом са Богородичинога мафориона на иконама (што је трансформисана Спица из Девице), а слама је божићна, али и она коју је кум од кума крао и онако му је испадала остављала је траг који је назван Кумовском
Уосталом, Девица се и налази у Кумовској Слами. Та се слама касније појављује у „Траговима хромога вука“ (из књиге Вучја со) као „света слама“: Из распорене му утробе
Та се слама касније појављује у „Траговима хромога вука“ (из књиге Вучја со) као „света слама“: Из распорене му утробе вири Оскврнављена света слама.
у „Траговима хромога вука“ (из књиге Вучја со) као „света слама“: Из распорене му утробе вири Оскврнављена света слама.
Та божићна и „света слама“, која је истовремено и звездана слама из Млечнога Пута, митска слама из народнога веровања, појављује се у Попиној
Та божићна и „света слама“, која је истовремено и звездана слама из Млечнога Пута, митска слама из народнога веровања, појављује се у Попиној песми у простору који је хијерархијски
Та божићна и „света слама“, која је истовремено и звездана слама из Млечнога Пута, митска слама из народнога веровања, појављује се у Попиној песми у простору који је хијерархијски организован као кутија у кутији:
у простору који је хијерархијски организован као кутија у кутији: у души је као у некој кутији сребрна риба, у риби слама, на слами шарена крпа, на шареној крпи три звезде девице.
различитих слика које ова реч у нашем језику меморише (употреба у фразеолошким јединицама као што су „алајбегова слама“, „млатити празну сламу“, „млатили сламу“, па придев „сламнат“, све то овој речи даје један посебан значењски слој у
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Та то нису сјајни двори, Ту је слама до појаса. Ту пастири... зар пастири? Јест, пастири духа чиста, Достојници да им руке Приме, носе, хране Христа.
Краков, Станислав - КРИЛА
Дан је свануо давно напољу и бледа светлост пала је кроз разрез на шатору на ово ружно, умрло лице, жуто као и слама крај њега. Бректање мотора. Врата шатора се отварају. Болничари се помаљају, и прихватају опружене рањене са сламе.
Петровић, Растко - АФРИКА
Пространије су, можда мало светлије и више, у њима се може и исправити. У дну је у углу слама, а заточеници нису оковани ланцима за зид, већ носе само окове на рукама.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Та у мојим грудма Пакост те не слама, У вину те купам, Лежиш на песмама. На то мени срце: Добро ј’ мени туди, Ал’ би време било Да променим груди.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На одстојањима лежале су пушке, чији су бајонети штрчали кроз пушкарнице у поље. По дну рова, била је расута слама која је била доста угажена. — Овде је наш главни ров — командир ме дохвати за рамена.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
поље, ГЗМ, б, 1894, 382); полаженик, улазећи у кућу, сипа зоб из рукавице (ужичко, ЖСС 169); о Бадњем вечеру, зоб. слама простире се по кући (ужичко, ЖСС, 161). У Лукову само се од з. плете »Богу брада« (СЕЗ, 17, 211).
и носе га у гробове (ЗНЖОЈС, 23, 266), упор. и обичај да се јело намењено душама простире по слами, и да се слама простире и по гробу (Прилози, 3, 126).
, 429). Позната су извесна врачања и забране у ш. корист. Да би боље родиле, на њих се меће божићна слама (СЕЗ, 14, 94; вероватно у намери да душе којима је слама импрегнирана — в.
корист. Да би боље родиле, на њих се меће божићна слама (СЕЗ, 14, 94; вероватно у намери да душе којима је слама импрегнирана — в. мој рад о Божићној слами, Прилози, 1923, <130> — пређу у ш.
мој рад о Божићној слами, Прилози, 1923, <130> — пређу у ш.); на Беле покладе пали се по шљивику слама (СЕЗ, 14, 33). Свакако из тога разлога о Биљаном петку магичне биљке мећу се на шљиву (иб., 58).
У Белосавцима (у Шумадији) к. се на Божић ујутру баца у воду, оставља живини у котуру од конопца у коме је донесена слама (при томе се живина не ваби, да је не би појели копци), а затим к.
— као симболи плодности (СЕЗ, 86, 1974, 449), а свакако је такав симбол и р. слама од које је постеља (на поду) за породиљу и новорођенче (ибід., 415), а можда је и утук против злих демона.
, а највише на Божић ујутру. У њу се ставља новац (за срећу у кући), слама (за овце), босиљак и трава (за здравље), пасуљ (за свиње), мало винове лозе (за виноград), делић јарма (за волове),
Ћипико, Иво - Пауци
— закликта једно момче. Била је тучна!... —Причај што би! —навали њих неколико. —Што би? .... Што и увјек кад је слама код ватре... А, бога ми, она је била ватра... А њега знате, чобанче жељно ... —А што ће отац Војкан? —Не будали! ...
Иве, с ким си дошао? —Сам... Ма ни потреба да се дижеш. —Ча ти је? Ваља да ти направим постељу. У соби шушну слама и шкрипну постеља. Мајка се дигла и одијеваше се. Дотле је Марко упалио свијећу. Врата се отворише. —Иво, синко!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гледам испресецани предео. Јаруге су се испречиле, изукрштале. Врзине и растиње сваковрсно. Оморина је — слама ми вољу. Хтела бих, а не могу да се померим с места. Не могу да учиним ни тај први корак. Да ли сам узета?
Поново је дуго и неутешно плакала, овога пута због мене. Све се поновило. Мемљиви подрум. Трула, мокра слама. Страх да нас неко не види. А кајање? Какво кајање!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Трубе од папироса гораху као сува слама, али се листови од пергамента показаше отпорнијим. Сашивени у свеске и повезани, они, одолеваху ватри и почађавише
Кудагод га упремо, видимо небројене нове звезде, а млечна стаза или кумовска слама сматрана за беличаст вео обавијен око небеске сфере, није ништа друго до скуп бесконачно многих ситних звезда.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
се орио кад је једном, цртајући на тај начин разбацану сламу, Мија повитлавао и хватао Јанину руку као мачак миша, а слама се међутим дивно нацртала. У том би зазвонило звонце.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У њему је становао ађутант и ту се обављала администрација целог пука. На земљи, у једном крају, била је прострта слама, преко ње пребачено ћебе, а на ћебету беше емаљиран тањир, у који је капала вода у правилним размацима времена, са
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
за цео свет: све у броју од шест до девет: Земља је тешка у просторијама, Вртећи се, дубину заврће у циклон: Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја, Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја); Толико је тешка, тешка, и то од скора!
Вадите, господо, ви ништа не једете. Хвала, сити смо. Ово је јело врло лако; та и сами кажете да га радо једете: као слама је. Вадите, господо, једите! Да ли је још тада била рођена ова књижица у мени?