Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али у срџби изумреше сузе... — Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?... Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?... И ко ми то рече?... Зар он?!...