Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора, Младо, крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетњега мора.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ех, ех, тада сам први пут заплакао, осјетио сам да иза мене остаје дјетињство. Пецкао ме је у тим сузама горко-слан укус нашег завичаја. Ево, опет га осјећам, има укус пелина, који шкрто мирише на сунцем опрљеном камењару.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сачекај у реду, Немој се провлачити између жена. Пред тезгом, реци: Молим хлеб, печен и слан; А кад ти га да, ти кажи: Довиђења.” Све јој је објаснила, по реду. Добро памти своје речи јутрос изговорене.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Дотадашња слатка вода почиње се мењати и код самога ушћа добијати слан укус. Ту је већ први додир одрасле јегуље са морем.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ајте људи, мрче!“ викну први коњаник, јер се и она два пјешака бјеху уставили за првијем. „Вјере ти Р’слан-беже што ми нешто хиташ данас, чисто као да се бојиш влаха!?“ рече Имбро, крупан прикладан човјек од тридесет година.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
младић'', који непознатима ничим није хтео да покаже да је газда и трговац, увек са слугама спавао и с њима јео слан сир и ужеглу сланину, плашио се свих жена, а нарочито оних механских, због чувеног оца од свих крио презиме, хтео да
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора Младо, крупно сунце пржи, пуно плама, И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетнога мора. Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале су у дну.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
То рекавши узе чаше с вином, те испије обадвије, и намах се створи у слан камен. Послије три године добију њих двоје сина.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
ноћи слуша шуштање звезда или да стаза није само у сумраку бела него и вечно будна, односно да пролећно море има слан и модар мирис, који трепти над обалама.