Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СВИТАЊЕ Јутарњи стрњик мори слана, Из поља нешто тешко вапи, То плитку реку дави брана И кида јетки напор слани. Међ насипима вртлог хучи; И као громка обест џина, Под тешком стеном што се мучи, Из гротла стигну гласи млина.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
бисмо се накратко састали у дну сјеновите алеје малог градског парка, подно попрсја старог пјесника латинисте коме је слани морски хлап попут лепре нагризао профил и танке носнице и учинио још шупљикавијим увојке његове власуље.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ноћи усни царев син ђе му некакав чоек каже да закоље то своје дијете, па ону крв да ухвати и пошкропи онај камен слани, да ће одмах оживети опет чоек. Он то одмах, како је свануло, каже својој жени, а она му рече: — Па слободно.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сузе су ме голицале у угловима усана, осећала сам њихов слани и горки укус. Рекао је: гамад. Много пута раније говорио је како се ти проклети серби и меропси коте као зечеви.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ој, чуда чудеснога! Као златна вртешка окретало је Сунце небо, гонили се облаци лакши од морске пене, растао слани дах мора и слатки мирис рузмариновог цвета.
Једва је последњим погледом успела да обухвати сјај свога малог сунца, а већ јој се у испражњену љуштуру увуче слани морски ветар. Рибар однесе зрно бисера, а један дечак узе бачену шкољку, очисти је од песка и принесе уху.
Падао је и падао, ко зна колико је падао! Наједном, Капљица осети како јој образи постају слани и како је неко вуче у дубину. Од страха она затвори очи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
скинути — (значи и:) свући скинути се (низ кулу) — сићи: Па се скиде низ бијелу кулу скроб — ретка каша од брашна Слани Камен — Сланкамен, место у Срему служба — слава, крсно име: Службу служи славни кнез Лазаре Смиљанић Илија —