Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
сам седи од зоре ране, за столове тишином завејане, за бокале и за купе где ветре у оцат претворена стара вина, за сланике нетакнуте као целац јануарски, за човека који залуд очекује да се пријатељи крај њега скупе, за онога чија зла се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и безчовечан а на новце лаком, лепо их напре прихвати, дарове од њих прими себи, а после љуто се осече на њих пак, по сланике ружно празне и с прећњом оправи их на траг.