Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
То су разговарали миши. — Хеј, Сланинко, шта оно тапка по кући? — чуо се један забринути гласић. — Да није случајно мачак?
— Да није случајно мачак? — Е, мој Брашнове, види се да немаш искуства — одговори му Сланинко. — Мачак иде нечујно као сјенка, а то што лупка у мраку кроз кућу...
то ће прије бити неки мали, малени коњић с тврдим копитима. — Па хајде онда, Сланинко, пењи се уз брвна — рече Брашнов.
— Па хајде онда, Сланинко, пењи се уз брвна — рече Брашнов. Шћућурих се поред самих брвана, а кад сам чуо како миш Сланинко гребе шапицама пењући се уз њих, ја се згрбих, прикупих сву снагу и — ђип!
Истог часа Сланинко престрашено цијукну: — У помоћ! Скочи коњ на мене! — Позор, браћо, ево коња мишоловца! — дочека с вреће миш Брашнов.
— Можда се тако и вама од мачка учинило да је коњ. Идем ја да то провјерим. Иако су га Брашнов и Сланинко од тога одвраћали, Миш пророк одјури кроз мрак преко дворишта и увуче се у кућу. Брашнов и Сланинко само се згледаше.
Брашнов и Сланинко само се згледаше. — Сироти наш војвода! Можда ће га унутра напасти читава коњица. ДВАНАЕСТА ГЛАВА Састанак у кући —
Трком! Ово командовање прислушкивали су у мраку иза плота мишеви Сланинко и Брашнов. Слушали су и од чуда бечили очи. — Видиш да је унутра био коњ мишоловац.
Слушали су и од чуда бечили очи. — Видиш да је унутра био коњ мишоловац. Ено га Миш пророк узјахује — рече Сланинко. — Ала је тај храбар! — забезекну се Брашнов. — Чујеш ли, одјаха да улови Шарова!