Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Шта ће тек бити с нама? ЈЕСЕЊИ КРСТОВДАН И пре него што се - маглама, кишама, ињем, сланом и мразем - најави зима, све се са поља збира и уноси: уносе се шљиве у мишане, кукурузи у кошеве, кромпири у трап,
Лалић, Иван В. - ПИСМО
4 Већ годинама знам да нестајемо 3аједно: тако писах још у дане Кад време беше вал са сланом пеном Младости, светлом страшћу усијане; Сада све више знам да нестаћемо Као два позна плода с исте гране, Које
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Чему земан томе и вријеме. — Чему време томе и час. — Све у своје вријеме (доходи). — С временом и сланом и мушмуле зре. — Мало времена и мало сламе па и од оскоруше буде слатко воће.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Салома, Салома, бруји песма ведра И сланом се пустом крици здравља оре, Сунце пржи мушка раздрљена недра. ''Вај, како ми уста за пољупцем горе!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Он бунца. Који је још мрав својевољно отишао из племена, побунио се! Узалуд су га задржавали! Погнуте главе, са сланом куглом у грлу Белко је кренуо низ брежуљак. У ушима му је зујало: сам! У читавом овом проклетом свету он је — сам!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када буде уочи неђеље, ја ћу спалит крила Јабучилу, бритку ћу му сабљу затопити, затопити оном сланом крвљу, да се не да извадит из кора. Тако ћеш ти погубит Момчила“.
Онда млада оде у ризницу, доватила сабљу Момчилову, те је сланом затопила крвљу; пак се врну у меке душеке. Кад ујутру зора заб'јелила, поранио војвода Момчило, па говори љуби
Још зорица не забијелила, ни даница лица помолила, а од дана ни помена нема, пошетала Маргита ђевојка у Сријему по Сланом Камену; рано шета боса по камену, рано шета, танко попијева, а у пјесми кунијаше Рајка: „Бог т’ убио, Рајко војевода!