Црњански, Милош - Сеобе 2
Долазила му је, издалека, а нечујно, у провидној плавој кринолини, а силазила као неким слапом, у румени залазећег Сунца. Имала је увек своју црну лепезу у руци.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
гледати мраве, чачкати зубе зељастим тршчицама, ослушкивати кукавицу, ку-ку, ку-ку, бацати камичке у прозрачни вир под слапом, луњати около по питомини и развигору, сркутати на сламку сву ту спокојну шушкајућу, шуморовиту априлску раздраганку.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А кад би се момак од свирке уморио, стављала му је главу себи у крило, заклањала га слапом косе и чекала да се на притихлим водама језера, као румени локвањ, јави први зрак сунца.