Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Онда би знала шта је сласт и храна!” То изрекавши, залети се к једној сеоској кући међу кокоши. Сељанин, који га давно с пушком вребаше, пукне на
Ово се зове сласт меда у својствени плод пренети. Имам у комшилуку једну познаницу којој је име Дијакрисис. Ова, како што напишем,
Веруј ти мени, Одисеју, ако хоћеш да знаш шта је живот и сласт овога света, буди свињче као ја што сам, пак ћеш онда знати.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
ради оплавак — батина, штап опорочава — прича, негира орјантин — хуља ороспија — неваљала жена осмочити — у сласт појести неко јело осој — место које лежи у хладовини отоич — малопре ошвањио — осрамотио се ошљарење — рад без
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму. сласт. Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. — Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!..
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
као мрак у чести, Ја испуних мржњом, кајањем и страхом — Но жеђ за издајством претвори се махом Сва у нови завет и сласт исповести.
Летописи кажу: Беше мудрост сама... Сто годишта живље за музе и паре... Но сласт женског тела не позна, од срама Умре... сед ко овца, мален као јаре... Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Какав један „систем”, какво „филозофисање”! Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу! Јер она је утеха и живот! Ето.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не видиш више опанке — које какав гурман шаров или зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преконоћ
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јер ја волим све жене света и сласт да их заводим најслађе ми је пијанство живота, и јер свака има бар нешто што она друга нема.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”. Донесу га. „Ауспрух” од десет година, мирис, сласт, снага особита. Домаћин сипа. — Хоће л’ бити, Чамчо, овај добар за Пољаке? Чамча кошта. — Особити. Кошта Кречар.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чудан и тужан, он је за њу имао поглед којим није гледао ниједно друго биће. Сласт са њим, крај свих непријатности, била је за њу још увек неупоредива и дивна.
се на коњу, који је непрестано бацао главу, и, уплашен од нечег, уступао уназад, Исакович опет осети ту телесну сласт пред напад, која му беше милија од свих других.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Окрећи, преврћи вим, подноси га под нос, питаше се Ћеклић шта ли то може бити? Најзад загризе га, па, осјетив сласт, брзо га прогута а онда се сјети шта је, те узвикну: „Ово је божје око! (боже опрости!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Усхићен оним чудом којим нас природа прожме кад год заборавимо на себе и широко отворимо очи, Ерић незасито куша сласт бурних, муњевито ухваћених слика, завршавајући своје кратке песме тачно тамо где та сласт престаје.
очи, Ерић незасито куша сласт бурних, муњевито ухваћених слика, завршавајући своје кратке песме тачно тамо где та сласт престаје.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
који је дао ову поетску слику »дивног дунавског цвећа«, српске народне поезије: »Њена одлика је љупкост у снази и сласт у смрти.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
се рад: у једном лику, једном животу, створења сву да смести дивоту, светлост и мрак да стопи, ноћ и дан, анђелску сласт и пакленички плам, непроникнута бисер-језера уз недогледна виса урнебес, славуја глас, сикута гујског бес, сред летњег
Опрости моје грешне залуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте. Две се у мени побише циле, мозак и срце, памет и сласт. Дуго су бојак страховит биле, к'о бесни олуј и стари храст: Напокон силе сусташе миле, Вијугав мозак одржа
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ширећи гране старина храст срећан је био и сунце пио, журно, у сласт. А кад би стигло невреме бурно и ветар худ, ветар зао, када се драо, он би шкрипао: „Не буди луд!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
МЛАДОСТ Раскошног пролећа крас Лептирак облеће мали И пије медену сласт, И, блажен, Господа хвали. Он не зна за тешки јад, И тражи мирисно цвеће — Тако и живот млад Весело с песмом се креће.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
века коју хвалим хлеб који се пече преко целог дана хлеб који се простире преко државне границе његова кора је сласт и благост безмерна по хлебу се човек разликује од звери хлеб је стављен преко планина да се на сунцу пече да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Хајд да се иде! — А куда ћете, бре, по ноћи? — сети се стражар да их запита. — У лов!... По сласт! — А-ха!... Причекните док се сменим. — Ће буде доцкан — и изгубише се у мраку.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
као што се фанатик-богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...
И она осећаше бескрајну неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ноћ ми последња остаде дивна, лековита и бескрајна. О, немој доћи, остави ми страсне јаде, сласт још једина ми је тајна. О, гле руже што се сагле беле од невиности, испод оне плаве јоргованске магле.
У бол и грех и крвопролића. Са тугом новом и безданом у сласт витлају жељом необузданом, ко свело лишће, сва бића. ПАРТЕНОН Не волим веселост пролетних башта, нити да ичија душа
Нашао сам суморну сласт тела, као ветар звезде у грању по гробљу, слађу него душа. Па не гледам милосним погледом ни по царевима ни по робљу.
Дужност је лаж из прикрајка за нас што болно гледамо. Не чини ништа ако сте мајка од тог је лепша сласт. О само је тужан човек чист, слободан, нежан и драг, ко звоно у пољу, и благ ко цвркут тица, и увео лист.
Улице су нам деца и друзи, неће наш стид у чеду да пузи. Није за живот твој поглед охол, него за сласт и сан и бол. Не дај да наше душе падну и наставе љубав нашу јадну, наш горак несрећан загрљај, нек буде свему у теби
Ах, све је то лепрш шарених тица, победе горка сласт. Отаџбина је пијана улица, а очинство прљава страст. Смех се заори да све доврши, срам се крије иза гробног плота.
У Слободу, куд, над нама, гране језде. У прах мирисан, куд липе распу звезде! Узеше нам част, али светли сласт, небесна, као понос, на нашем лицу! Наша је страст гурнула у пропаст: лажи, законе, новац, и породицу.
Победио је сваки народ, сви цареви. Победила су деца и разбојници. Победила је смрт. Победила је сласт. Једну никад не вукоше твоја кола: част. КУГА Ники Бартуловићу Свеједно родиш ли сина или кћер у славу покољења.
Мучениче, свече наш неклониче. На пепелу крвавом Црне Горе није доста горка сласт нове зоре но ти што си очувао част. Мислиш да су стене дедовина твоја. Ловћен да даје стене за пазар. Ти...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и све то чека само кућног старешину, па да се почну радосна празнична уживања, кад човек у највећој мери осети сласт и благодат породичног живота... Међу последњима изађе господин Мојсило.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Открила им се нит најтања: Сласт чистога трајања. По цео дан чекају До грла у бескрају, С ногама спуштеним у лаворе Тихи и срећни, таворе.
предзору, т уста, па дињи брашном посута уста; три је недеље, сваку вечер, месец сипао жути шећер и улио у њу сласт презрелу кроз петељку тајну, пожутелу.
У самој ствари, то сунце љушти Џакове поморанџи и лимуна... Кад заврши, седне у рачваст храст И поједе све то, у сласт. Тад плану усне видика, затрепте ко златна струна; Цео се пожар разгори на једном далеком крову.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Мож обисти кад што хоћеш причат: кад причању твоме покаже се ствар сасвијем противна пред очи, сласт и силу изгуби причање, ум се смути, а језик заплете, — чешће не знаш што си хтио рећи.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Својим примером прво благоверност показа, а потом и друге поведе, цркве освети, манастире сазда, светитеље у сласт слушајући, јереје штујући, а према монасима велику смерност и љубав имајући, безнадежним нада, убогим заступник,
“ Заповедаше му да се о црквама брине и о онима који служе у њима, светитеље у сласт да слуша и црквене слуге, и јереје да поштује, и над црнорисцима да бди, „да би се молили за тебе, и да ни у чему не
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад би знали! Да могу да јој виде лице, уплашили би се и њеног свирепог осмеха и спустили би кашике. Осећа сласт од ситних ножева изукрштаних у очима и образима, и што је сада сигурна да ће до смрти остати газдарица, а некада је и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
тамну као мрак у чести, Ја испуних мржњом, кајањем и страхом Но жеђ за издајством претвори се махом Сва у нови завет и сласт исповести.
Летописи кажу: - Беше мудрост сама... Сто годишта живље за музе и паре... Но сласт женског тела не позна: од срама Умре... сед к'о овца, мален као јаре... Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Она ме погледа милостиво, но оклева шта да ми одговори. Но њеном женском срцу је неодољива сласт испричати какву велику тајну. Тражи томе оправдање.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
осећа се само после победе, а брак што се закључује у општој сагласности личи само онима што нису способни да осете сласт освојења, радост да на силу задобију, милину борбе.“ „Право кажеш, и ја никога не молим.
сав од мириса и од цвркута, зујања оса, веселих узвика, звона, шкрипе кола, одјека мотике што цепа мирисну земљу; сву сласт оног ђив-ђив несташних врабаца, чија неуморна и страсна препирка, уз прве сунчане зраке, узбуђује и позива на игру
на које су некако нарочито подмукло, са пуно похотљиве радозналости, упрте све њихове светле очи што оздрављују и у сласт гутају бујну и бајну сестру Степхенсон. — Ох, оуи, оуи. Ц'ест плус qуе цертаин.
Какве?... Још једну нову љубав и прву брачну ноћ, на пример, и све из почетка... и потпуно другу жену голу, и сву сласт дражесне необавештености једне нове жене, и... Ала је то срамно и гадно. Човек!
трептала покретом небеске милине, ја сам, витлајући мој мали шешир од сламе, трчао, трчао, трчао, махнито ронећи у сласт оног бескрајног мира, оног миловања, оне поезије, испуњен громком радошћу самоће, усред моје природе која ме воли, и
Ослобођен тако, ја тек тада осетих и сву сласт оне слободе да помало будем неки паша оног харема женских душа о коме говори Арцибашев.
часа лаког и пријатног пешачења, а по дивноме путу између маслина и кипариса, по коме је, после Албаније, права сласт било маршовати.
Ја сам већ почео осећати ону сласт и снагу после плача, и тако умирен и охрабрен, прво што сам урадио, било је: да опробам јесу ли сигурно и чврсто
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Треба од самог почетка бити начисто да професионалцу успјех врло брзо престаје бити сласт и постаје дужност, занатска дужност као и свака друга...
Оно што ме код примитивца највише растужује, то је крајње ограничена скала његових радости. Сласт од моћи, афирмација свога голог ја, и задовољавање примарних анималних апетита — то је више-мање све.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ако нисте, онда не знате шта је то сласт. Скренуо сам пажњу мајци да ме њена гостољубивост може променити, као пре три године, у размаженка који ће се онда
Ћипико, Иво - Приповетке
С тугом у души осјећају сву сласт пустога живота, и јавља се потајна жеља за љепотом простора и љепотом веселе свјетлости, испољава се у силној чежњи за
јадну омладину што ондје, издалека доведена, под земљом живи, жељна свјетлости и распуштена живота; и тога часа осјети сласт независности.
И, осјетивши то у себи, часом сласт заструји њеним младим животом... Али у најљепши час претрже своје мисли и настоји да себе савлада.
Маестрал носи собом свјежину, живот, и она осјети у себи животну сласт: хтјела би пожурити доље к рибарима, али се боји свога човјека, — њега се боји, који јој младост и живот заробио, а
једне кабанице, као обично кад се из вароши враћа, и кабаница била би им пространа: стопили би се уза њу и осетио би сласт у животу, и барем за час заборавио би на свакидашње бриге. А овако, не мили му се ни лећи. Биће му хладно.
А она се пушта и бесвесно за њим иде. Осећа сласт и ужива, као што све уоколо упокојено ужива у шапатљивој ноћи ленога, распасанога лета...
Бриге ме за њих!...Далеко им кућа!... — И бесвесно даље игра, и чини му се играо би тако три дана и три ноћи, кад га сласт вина, девојчин мирис и сунце до у душу прожига и топлина њена живота осваја.
Бледио је и дрхтао од надражења. Да му је да се сит наједе! И глад и наслућена сексуална сласт ужурбано развијаху се једно поред другога.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Сирене биљне пустолове маме И чине свет смешним и опасним. Речи су издајство; труљење сунца вајну Сласт плода кукавичлуком означи. Муљ и прогонство звезда које тајну Казаше понору безвучно помрачи.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Мој коњ привезан за крушку једе у сласт своју зоб и потреса зобницом. Штаб ево га недалеко од мене у другој авлији, само ђенерала не видим.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и према живим проблемима раскомаданог народа све недораслије вере у Српство нису могли примити на себе ни терет ни сласт одговорности духовног вођства; једино је још омладински део штуровским идејама запојених песника ове епохе могао да
— Кад чујем какву српски брат и сека Сад песму пева, грлом милогласним А лицем ведрим и погледом јасним, — Тад осећам сласт мајчинога млека. И верујем да с' само у сто лета Из пепела свог рађа феникс птица, Па сама собом да развија крила.
Јован Пачић СНУ Сне! о, мирне, влажне, тавномрачне ноћи, Болним снагодавни, блажајши сине! Твоја сласт нам чини све да зло нас мине, Хоћеш ли ми кадгод јадном ти помоћи?
неба разговор Ти си, дивни рај к’о исти, Смеран твој сам пјеснотвор; У радости красном цвету Раскоши ја пијем сласт. Музико! Теб’, увек свету, Хвалит, славит узох власт.
Кад у срцу не мож’ чувство Тесном од весеља стат, Дај му пјесне, свирке, друштво, Сласт ће взајмно теби дат; Али тебе свјату чтити Ја научих невољом, Морала је радост бити Горком прежде жалосћом.
Није видно срећу и није сласт ту уживао, Сатани само предан Шварц нађе паклени прах... Бегао веселу зору и црвêн вечера ведрог, Затворен у ноћи
Діцтум фацтум! — Скочи У куварски стан, Да му и предочи Тај живота план; Сваку зделу нову Пуни нова сласт, А гости се зову Из крчме на част.
Том је душа и срце с плавом сиграт се косом; Мени је годет и сласт гледат у црно око. Обе хитре к’о срне, а као ласица лаке, Чикови нису тако извит се руци вешти.
Младо пржено пиле и мартско из Лизинга пиво, И к том млади Штраус: то је за Бечлије сласт. Ал’ тек што замириши прекрасно носу пиленце, Тек што прва ока отвори к пиву вољу, И тек што преко жице превуче
и зове срећа, мада је худа и зла: Колико лепих ножица, и каквих једрих листића Жељно ту око види — зналцу и туга и сласт! —, Што би без тог насвагда у незаслуженој тами Остале, судби вечни прекор, и жалост и срам! 1856.
Само живљом цвет би засин’о бојом. Твоје сад је; твоје ће да буде: ком да га чуваш? Сам без разлога сласт ту сад укидаш себи! ...Кад сам рекао, што ћу! Ма саме стало ме главе, Српска ни данас вера неће код мене слагат.
Појав’ се, блед месече, Са пратњом звездица, У сузи ока мога Огледајте лица. Певати млађан нећу Пријатну лозе сласт, Варљиво злато нека Сујетнима на част, Пријатељ свагда веран Ребра Адамова, Том’ певат и служити Биће ми радост сва.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И Турци би се и чаршилије дивили И чудили згоди и богатству Рељином, а у његовој души дизаше се сласт и топлина, свијетла и мека као незнана пјесма без ријечи што се диже од загријане земље, и миришући веже се са
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Сосана и харфи бесни оркан груну, Док је бела тела, пијана и врућа, Цар резао ножем, да сласт лоче пуну Из крвавих уда и раздртих плућа. Колутаве очи светле, никад сите, А увела уста гризу тела врућа...
Дубоко, немо жеље мру. Груди су тако песме пуне, Да жудно желе суза сласт. А зреле воље бију струне, И шушњем чезне столет храст: Господњих суза жели сласт.
А зреле воље бију струне, И шушњем чезне столет храст: Господњих суза жели сласт. Све зажарено сише, срче Расточенога сунца туч, А грех у сенци нарда хрче И загашени среће луч Мре, док га сунца
О, ја бих хтео сав тај раскош дати, Да срце кришом тајну сласт проснива У капљи светој што се ћутке слива, За којом жудно сав мој живот пати.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
То иза сна, знам, златан прах остане по њој. И у пољупцу презреле брескве сласт. Зри љубав. Подне. ГРОЗД И златан облак, драгано, натопи земљу пијанством. Љушкају воде коритима, и пуца плод.
2 И љубим ја, и љуби, на очи где из утробе је утроби самртна ова прогледáња сласт. з Слеп — или погледом мри. Јер и смрти то као живота је мало. Гине ткач, и гине ткање, и влат.
Мирис да пјани, сагорева плам, Пупи ми пупила мала. У целову ти презреле брескве сласт, Златан прах за сном да остане, Пупи ми пупила мала. Варка не варка, ја љубим! Ја љубим!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. Онда се диже и оде. Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.
Ћипико, Иво - Пауци
И не стичу ватре, па се стињала. И раније но обично разилазе се. Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу што ће се у кревету са женом разгријати. Њихова је ложница намрштена испод тавана у штали крупнога блага.
—Пусти, разговарај! ... Слатке си бесједе. —Нема међу нама дуга разговора... Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу... Чудо божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије! ...
— Је ли нам лијепо?... Што велиш? Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...
а жељну љубити... премишљаше, осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, у хитњи, винограде, поља и дрвета...
А он у томе трагању осјети зачас неисказану сласт... Али када стаде да је свјетује да већ не гријеши да се од гријеха очисти и да обећа да неће већ чак ни пожелети
Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући. Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора. У својој соби узе хартију и поче писати.
Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора. У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...
да очајава... И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... Маче се и сиђе усред села...
Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше? Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...? Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...?
Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота...
Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му
— Стави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље. Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Њему није било стало ни до какве победе, опијала га је врева боја и сласт уништавана и сигурно би био веома несрећан кад више не би имао против кога да се бије и шта да уништава.
Бадава. Лине мноме нека сласт, загргољи кладенац, шум њезиних покрета ме одведе ка оним далеким заборављеним вечерима кад сам, осећајући на себи
Горка сласт те туге ни за трун лакша од најнежнијег миловања, лепша можда, јер је у истом напону, нити расте нити сплашњава, нити
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И за владе ове звери, У пределу Кентербери, Где се лије сласт и мед, Живео је абат сед. Глас његове чудне среће До цара је стигô веће, И жељан га узе плам Да абата види сам.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако живо, да ни сада још, не могу да поверујем да Ви овде никада ни били нисте. Имате право! Илузија може имати сласт најлепше стварности, па и више, јер стварност има увек својих горчина, као што смо то и нас двоје морали окусити после
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Шта је сад опет то, Каленићу? — То ми је, господине професоре, постала права сласт. Ја те старе Јевреје видим као живи живот. Разумем их.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мени се први пољубац учинио као чаша пенушавог шампањца, од које на уснама осетиш неку сласт, затим ти узавре и узбуди се крв, засјакте ти очи и замути глава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Он махну главом, па ће рећи: — Тхе... уста мичу, трбу’ не осећа. И пошто су изнашли све мане, појели су пексимит у сласт. Чак су и мрвице покупили. БЕСПУЋЕ... Следећег дана сишли смо готово сасвим у равницу и осетили други ваздух.
— Пих, славу му, смрди на карбол... Рибари подсмешљиво гледају војнике, и чуде се како не знају шта је сласт. — Е, мој брајко — прича посилни Исајло — не знају они ни шта је крменадла, ни печено прасенце, ни ћурка, већ знају
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Блажено жмурећи, отварао је уста, па да му је она ставила у њих макар и метално дугме, он би њега, чини му се, у сласт појео. Та како дугме! Прогутао би читаву ниску цијелих ораха као ћурка коју хране за празник.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сад већ и драгопослене пчеле из кошница излазе, своју мудрост указујући им; по цвећу свуда облећу тражећи медену сласт, те једне праве сатове, пуне ш њима кошнице, а друге сносе мед, пунећи окна, — чудну око тога мајсторију нама
И то размеће н разбија бригу, срђење ташка, наглост заустеже, једовину кроча, сласт разлива, тије и растапља завист и ману, износи кицоштво, облакшава и весели надање, ако и бојању за штогод [разлога