Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Твоје благе речи, Сластију силовне, Ватру не угасу Што у мени стичу: Ах, да љубве кадгод Уверу ме, благе! Јован Пачић ТИБУЛ СРЕЋНИЈИ После
В средје твареј неишчислених Љубве сластију тољ блажених! Једин аз сам пребивају С полним серцем тјашкој туги, Цвјетним путем унивају, В живој жељи сам