Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Два-три добра дана, две-три пријатне вечери, зар могу читав низ простраданих година својом благотворном слашћу разблажити?... О, никад, никад, пријатељу!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— утишај часком наваде ти жас, разреди, слашћу желе стостраве, приклон' се смерно хромим коленом, приступи му, толико мољеном, изручи му и наше поздраве!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
са неког, пречистог и предивног, нежног, света, далеког у коме се невидљиво у видљиво мења, недокучивом, свезнајућом слашћу рођења!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Страшћу и слашћу миришу јој уста; Опија, пали њена пјесма пуста. Гомиле јуре, худе, пјане, плахе, Помамно за њом, и улице звоне Од
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ону идеалну жеђ за узвишеним, за највишим животом и поезијом, за најживљом надом и хармонијом, за најлепшом и највишом слашћу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
слободу, да би касније, набубрила и огркнула у том мраку, бујније шикнула напоље, довољно јака да се с осветничком слашћу наметне другима — то је рецепт успјеха, то је тајна јаких. Редовни, готово неизбјежни тироциниум тиранина.
Чудним преметом сила, читава сабијена виталност одједном стане у службу осветничког самоуништења с једнаком онаквом слашћу и силином с каквом је до малочас стајала у афирмацији живота.
— Али што то говориги, Иване!... — Не знам што те нагони да ми вјечито опонираш, да ми с нарочитом слашћу сузбијаш у грло сваку поједину ријеч! Да ме непрестано повријеђујеш!... Учинило ми се да му у гласу трепте сузе.
И носи својих пет одијела у борби против свјетске револуције с оним истим увјерењем и с оном истом осветничком слашћу с којом их је раније ишчекивао од свјетске револуције.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени,
нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану ; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...
Ћипико, Иво - Приповетке
Није знала зашто је наједном обузела жеља да се на сунцу огрије; чисто га ишчекује са слашћу, као да ће јој оно донијети оно о чему је ноћас снивала.
Живјела би овако до смрти, и не би се ни с ким мијењала... Али гдје су сада они што их се са слашћу сјећа? Оно чобанче што се најрадије с њом играло на жалу, одрасло, пошло је у свијет далеко, у Америку.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
чини удес худи, Ал’ ту неко виши суди; Не шаље им меке дане Да их строше и стамане; Не шаље им мазне ноћи Да их слашћу онемоћи: Патње грле српску дику Да не заспи на бранику. »Невен« 1882.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Али зложељна је Судбина ту се испречила кивно: Или је Сатана старцу уселио пагубне мисли, Или се срце потрзало слашћу прадедске му земље, Ил’ му се дугим зар ропством к слободи затупило чувство, Петар, кајући се, Ђорђеви бабо, жељаше
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Од курјака те иште лисица... ШУЛОВИЋ: Моли, госпођо! Кажи слободно, Гласића свога слашћу меденом Заслади горке збиље опоре, Које на себи носи истина; Послушаће те, кажи све: Да није права имô гонити
Ћипико, Иво - Пауци
А како је раније такове ноћи са слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре! У бакри вари, а он се до Божице грије, и њихови јаки животи дирају се, мирни,
А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу. Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја.
Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. У очевој кући нашао је Цирила; и његов
— Сада да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. — О чему? — одговори она к'о за се и — диже се. Диже се и он. — Зашто бјежиш?
њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И могло се. Мирко удешава младој дрўги, троши на њено одело што има и нема, некако са слашћу је дозива чудним њеним именом: Лагана, и ради, ради, иако су му руке све кривље и круће.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ А то му дође као кад са највећом слашћу посрчеш компот од бресака, а онај који те служи каже ти: „Е ајде сад да прогуташ и ову зелену оскорушу!