Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио. Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.
Кажи попи да сам га молио да ми дође. Младен одјури као ветар. Њих двоје остадоше сами. Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... — Што си то урадио?
И он угледа небо облачно, тамно... И као паде плаха киша и она му ороси лице... И капи се слеваху у грло његово... И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...