Лалић, Иван В. - ПИСМО
језером, у чипки пузавице, Ана у пени чипке свог жипона, Брбљавој прози своје реченице — Случајности се у сећање слежу Ко шећер на дно неопране чаше; Ситнице само чине равнотежу Том убрзању пролазности наше.
је све у њеној власти Још увек бол је за повратком На средокраћу, равнотежу, У стање мировања ваге: Ал године се косо слежу И мрве у архипелаге — У сабирању овом земном То двојника сам погледао; Смешим се као Агамемнон У двострукоме огледалу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
свет: све у броју од шест до девет: Земља је тешка у просторијама, Вртећи се, дубину заврће у циклон: Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја, Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја); Толико је тешка, тешка, и то од скора!