Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ступа напред, нити се обзире, као | слепац кад по блату бежи, иде само на срећу, куд пуче да пуче. А разуман човек, ако ће колико знати, опет слуша с великим
Тешко оном коме реку: „Врачу, исцели себе”, и „ Учитељу, научи најпре се|бе”. Слепац слепца кад води, што ће им бити, може свак ласно погодити.
очевиднога противоречија пуно и, на кратко рећи, сасвим абсурдум, тојест бесловесно, они се тога држе као слепац плота. А зашто? Низашто друго него само зато јер су то најпре чули и примили.
С.: Мени цекин! Зар сам ја Марко слепац? К.: Марку слепцу кад ја газету дам, он ми вели: Хвала, и да бог поможе, а теби и с цекином срамотан се чиним! С.
Марко, далматински слепац, често би овако говорио: „Хвала богу што у Далмацији нејма никаква чудотворца, јер би ме учинио силом да прогледам,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад се на Рељином Пољу покупе кметови, сваки из свога села доведе, ако му има слепац или богаљ или какав други сакат или убоги сирома, и све и̓ пред кнеза и кметове упараде, и кнез запита: „Ето, браћо,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Добро ће бог дати! Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу. Та ово је слепац! — А? — упитах ја очима Јоцу. Он ми руком показа таблу више главе болесникове.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Брбљају, каже, да је жена цвет, па се свет смеје томе. А ето, и он мисли тако. Цвет је жена! И слепац је могао да примети да, између Павла и Варваре, нема ничег скарадног, али кад би видела Павла, како Варвару гледа,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Са новим временом губе се и ови певачи. Имао сам прилике да чујем једнога од њих можда последњег. То је био слепац који је знао све познате песме о Краљевићу Марку и друге о догађајима из српске историје („кралске песме“); ниједна од
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁸) Срби из Сентомаша верују, ако дете не проговори до друге или треће године, да треба да га слепац удари гудалом, па ће убрзо проговорити.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
сербске писале су: »Нас мрави подилазе кад јуначке наше песме слушамо, и коса нам расти, а очи се сузама пуне кад нам слепац српски (песме) наше запева.
живео у доба када је народна поезија била у пуном цвету, и лично је познавао народне гусларе-песнике, као што је био слепац Филип Вишњић, који је опевао први устанак.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Комад копља пребијена, Бритка сабља саломљена, Пушка без пра и олова, Чим напунит пусту снова? Слепац, слепац што је био, На бездана нагазио.
Комад копља пребијена, Бритка сабља саломљена, Пушка без пра и олова, Чим напунит пусту снова? Слепац, слепац што је био, На бездана нагазио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Чуди нас само упорност командира. Батерија без осматрача је као слепац без вође. Али он још нема представу оног одступања. Уосталом, ми смо му рекли своје.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Сита сам наше запарложене провинције! Сита сам слепаца! ДРУГА ГРАЂАНКА: Немој да ти ја покажем ко је слепац! ДАРА: Глумите на неком другом месту, а не овде! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Газимо по крви као по кишници!
БЛАГОЈЕ: У шта срља? ГИНА: Зар је могуће да ти баш ништа не видиш? БЛАГОЈЕ: Ја сам за тебе одувек био слепац! А најслепљи сам био кад сам те узимо! ГИНА: А прогледо си кад си потрошио мираз!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Да више чује а мање говори) 278 — Кад је будала паметна? (Кад ћути) 279 — Кад слепац види, а хроми ходи? (Кад слепац хрома носи) 280 — Кад човеку нису потребна оба ока?
(Да више чује а мање говори) 278 — Кад је будала паметна? (Кад ћути) 279 — Кад слепац види, а хроми ходи? (Кад слепац хрома носи) 280 — Кад човеку нису потребна оба ока?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Како ће да до каже да му је исплатио његов део очевине? Све имање што је он, Ђорђе, купио... Тапије гласе на Аћима. Слепац сам. Ако, Ђорђе! Кад си слепац, нека ти и кошуљу скину! Застења и извуче руку испод покривача.
Све имање што је он, Ђорђе, купио... Тапије гласе на Аћима. Слепац сам. Ако, Ђорђе! Кад си слепац, нека ти и кошуљу скину! Застења и извуче руку испод покривача. Вукашин ће на суду да одрекне, да смањи суму...
“ ,насмејао се и прошао с навиљком поред ње, не гледајући је. „Поцрнеће детелина... Кад ти ниси мушко, кад си слепац, шоња, никакав човек“, шапутала је у пласт. Тола се смејао женама. „Предсказују време.
вечерас неће бити ништа, она више не може овако, данас се то мора догодити, а он жури да упласти сено пре мрака, он, слепац, није мушко, не види. Каква су му само леђа! Колике су му руке! Плећке су му као мотике.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
путује наилази на таму О докле ли ће тужан стићи Тај што више нема шта да каже Узалуд учене ватре с висока чела Слепац зна краћи пут до зоре И предели непокретни као нада Сричу своје име на његовој усни ПРИЈАТЕЉУ ПЕСНИКУ Танасију
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Песме: Перовић Батрић, Три сужња и још неке записао је Вук од Ђуре Милутиновића Црногорца. „Он је, као слепац, негде око 1809. године, донео Карађорђији писмо од црногорскога владике, па потом и заостао у Србији, где је до 1813.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Којом но мером мерите, со том ће вам се одмерити... Ко куца на врати отвора му се. Слепац новаца иште а не очију. Трпен, спасен. Ласно до после врло отежа. Слабо с бољим променише...
што не зна ни види свога грнчара, тако ни ствар не може видети свога створитеља, ни сазнати где ли је, што ли је. Слепац боље од окатога не може видети какво је јарко сунце. Еда у језику кости су? Плава ум на многе стране.
[Хоће] јазавац да буде вук и миш мачак. У злоби и оседесмо! Од свеца преласно слепац буде. Пропадне кроз гране и на цедилу остане. Ко милује правду, тај Бога милује. С лажом се меште губера покривамо.
Из големе невоље и многа жеља произниче. Податљива рука никад празна не остаје. Ка слепац — без очију и у подне. Млад делија а стар просјак. Без прилике ништа не ваља чинити.
И ако когод други од злочестих мојих злотвора дошао би красти, или коју ми штету учинити, то од њих неће моћи. Зашто слепац врло чује, а хромац добро мотри.
А ако би који од њих ктео и учинити што, ама не може бити зашто хромац тамо доћи не може, а слепац пак не види. А ако би и пошао тамо то би врљајући му преко хендека [пао] и стрће се.
Дотле виноград сазре и воће свако једно за другим придоспева те излази од њега леп мирис. Инди слепац осети онај леп мирис та и запита се од хромца какав и одашта тај мирис задише овамо изнапоља од врата.
— Пак на то рече слепац хромцу: — Та помагај, зашто ти ниси мени и досад казао. Та ја ако сам и слеп, те ништа не видим, то бар сам здрав на
Да зашто си ти сам чинио зло и покрао си воће по моме винограду? — На то се слепац препаде за сам себе те рече господину: — Мој добри господине, ти знаш јер сам ја слеп, та ако бих и зактео то учинити,
То од мене никако не би могло бити. — А слепац пак, к њему говораше: — А да ја слеп, еда бих ја могао тамо доћи или што узети, да ми ниси ти вођ био и пут си ми