Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Је ли икакав пророк из њега произишао?” Бедно сујеверије! Гнусни пород скаредне и слепе зависти! Ко је они! И шта је ови? Та ми га знамо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори. Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Немецке књиге ипак је добро схватао. А највише му се допале, слепе, очи, на скулптури – која је била цртеж бисте римског ђенерала, који се Јулије Цезар звао.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Већ данак умре, славља за њ уздише; О ноћи, дане за те слепе мише, За слепе мише и те тице кобне, Та сове, мислим, што су дану злобне, Што таму ишту, да се светлом славе, Јер
Већ данак умре, славља за њ уздише; О ноћи, дане за те слепе мише, За слепе мише и те тице кобне, Та сове, мислим, што су дану злобне, Што таму ишту, да се светлом славе, Јер дању с' виде
Свако гледа да поможе: Тај водицом сад прискаче, Они опет трти заче Слепе очи, ноге, руке, Ма су залуд њине муке. „По лекара, по лекара!“ Слузи плао проговара. „Брже, брже, седлај сместа!
— Укочена!? О драги Боже, што од ње то би? Он слепе очи њојзи таре, сује... Живота знаци неће да се врате; За грану с' маша, са ње росу тресе На њену доле малаксану
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А овамо? Ох, да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да радим. Али ти?! Нисам те сматрао за вишу од остале, али ипак си била
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тамо идем. Сви ти људи, који ће поћи са мном, не знају ме. Очи њиних старих жена зуре, као да су слепе. Звонце трамваја звони кроз овај крш тако лудо. Поћи ћемо кроз неку неизмерну пустош. Сва је земља као преорана.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ал од то доба због доброте њине, Што нису биле од зависти слепе, Мирјам им даде дражи и милине И драгоцени дар да буду лепе...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
се у Енглеску, донели собом крустацее ухваћене на дубинама од неколико хиљада метара, које не само да нису биле слепе, већ су имале необично развијене очи, које су код неких врста заузимале скоро половину главе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сурова је бура преко твоје главе Прегрмела с бесом свирепости слепе, Уништила с мржњом твоје ноћи плаве, Пролећа, лета и јесени лепе. Како си ми данас мрачан и орон’о!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Гора је рана од језика, нег’ ли од мача. — Ко хити врат ломи. — Хитња је вражије плетиво. — Брза кучка слепе кучиће рађа. — Хитар буди што чути, али тих говорити. — Брзорека пун гријеха. — Једну реци, а две чуј.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
како нас ви описујете, ми смо жене на пакост свету и, имајући таке зле и пакосне очи, не би ли боље било д[а] се слепе рађамо?” „Не дао бог, мој синко!” — одговорио је добри епископ.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Низ тебе сав крвари Медвед са венцем од иња И слепе слонови стари. Препун си змија, мајмуна. Док негде у дну тек тиња У сетном сну златна куна.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
по глави, грудима, трбуху и коленима нечим страшним, тупим, онда обема песницама једновремено са обе стране у вилице и слепе очи, осети како му сва крв јурну у срце док се у свести све поново замрсило.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Да су наше борбе, муке, Према млађим’, стидне; Да су старе очи слепе, Само млађе видне. Бранећ’ што нам српска мајка Ставила у груди, Да нећемо и све бранит’ За чим теже људи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
псе који су гризли земљу видех грешнике како их витла зли ветар небо што лаје и кишу проклетства тешку и вечиту видех слепе воде стикса и блато мржње видех град у пламену и жене чије су руке змије видех зид плача без звезда и чух речи бола у
Мртве су горе одакле та реч дође. Сфинго с птицом лажљивом уместо лица које свлада тајна иза слепе маске. Рођење је једина нада. Видим смеле мостове преко којих нема ко да прође.
ласте Сви мртви су заједно био си пун мрачних нада У пустињи си што у празној светлости расте док у двострукој тишини слепе је очи слуте Санта Маріа делла Салуте ДИС О моје сунчано порекло та потонула крв Нека се заборави пријатељство дрвећа
Ослушкујем пун наде стране света. Залази за месец време. Непокретна Реч је над светом за речи остале. Дан слепе љубави мину полустваран. Не пође памтећи свет балзамом зачаран Кад су ти две тужне птице вечност дале.
Тај сан је смели силазак под тле где слепе птице певају у тами. У свакој има једна шума. Гле што више говоримо све смо више сами.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не пази свето! Само луде слепе и жеље Роб крвави, не чује тужеће човечество, Гази његова права! Нит’ пиштећу чује децу, Мати је са кћерима раскоши
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Зато што је и карата играо, тамо у апсу. — Госпа Нола премести хладну крпу на слепе очи. И с канабета у мојој соби наједаред нема десет круна... хтела сам да платим вешерку. — Доста, Јулице!
„Нашта ће?” Млађи Папастергије патио је много од главобоље. Слепе очи просто су се утиснуле у главу од неког притиска, а крила на носу су му вечито подрхтавала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али свака част нашем војнику. Испунили су своју дужност до последњега даха. Командир заћута, обухвати прстом слепе очи и протрла их. Друмом су шкрипала кола. По некој чудној асоцијацији мисли, сетих се оног убијеног воденичара...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Толико заноса и прекора; Очи толико беху слепе; трепере сад од умора! Још те видим Сунце у свом животу. Погледај моје су руке одрубљене, Крв лопти на кључеве.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ни сам не зна колико је тако бежао док не дође до једне слепе улице, завуче се иза жбуна, отвори врећу и загледа се у њу: у врећи једно једино лице остало!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. једва је чекао да престану Цигани. Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и