Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Кроз ноћ се редом цркве зажаре — Свеци су с нама злочин поднели; Свуд по путима слепи стражаре, И очи су им други однели.
И децу нишчих, о Господе; За сваки полет с пуно мере, У свако вино с мало воде. За сваку светлост ви сте слепи, Само у тмини прогледате; Од свега су вам дужи џепи, Тачни сте сви у црне сате.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ех, кака је била у мог мајстора кобила!... Еј ти, слепи мишу! донеси још ракије... Кобила као срна! Па само овако савије главу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Закопани тамо у оној земљи и слепи за овај живот којим се живи у позадини, ми смо готови да поверујемо чим се жена, са оном њеном урођеном моћи да
Африка
Код некога болест иде лагано, локализује се и сасвим, код неког напада одмах на органе, и срце. Маса слепи, остаје без носа, ушију, прстију, читавих удова.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ишли су степеништу, као да су слепи. Хтео је да је одведе њеној кући. Она га, међутим, замоли да је остави – отићи ће, каже, фамилији Зимински.
Ласте су летеле око њихових глава, а, кад би се смрачило, из торњева прекопута, слепи мишеви. Тог дана, кад су чули да се Павле вратио, и да је ухапшен, били су се сасвим сневеселили.
Он, каже, иако је само лајтнант, зна да је капетан, кришом, од Руса, већ набавио пас. Нису ни лајтнанти слепи. Виде они да Исаковичи одлазе, али шта ће бити, са онима, који остају, не питају.
Људи и жене, из његовог дотадањег живота, прелетали су у сећању тог човека, на том путу, као што слепи мишеви, увече, у Темишвару, пролећу. За тренут падају на лице, сенком својом, али без трага нестају.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
год., реч је о подели животних намирница становништву; један стари, слепи ускок, кога води унука, враћа се с оним што је добио певајући песму о Краљевићу Марку а народ је у хору прихвата: сви
Због тога се просјачење овде развило готово као занимање. Многи су се претварали као да су глуви, неми, слепи итд. Последњих година су као просјаци одлазили чак у Америку.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Такође и сама средства и поступци љубавне магије носе хтонска, демонска обележја: делови нечистих животиња (слепи миш, жаба, змија, мрави, кртица), смртна свећа, земља с гроба, мртвачки прстен, смеће, олово итд.
Игре као што су „слепи миш“, „паун пасе“, „мост правити“ итд., под плаштом игре, допуштају физички контакт (додиривање, љубљење, благо
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
како се ти родитељи према њему а и иначе понашали, или га учити безрезервном поштовању свих одраслих, или му наметати слепи патриотизам, значи подучавати га неслободи и некритичности, ропској послушности и духовном таворењу.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
АХМЕД: Немој да те чује буква, да те чује камен, да те чује жаба, да те чују слепи мишеви, да те чује паучина! Јер ћеш ти да висиш, и то цео, ко што аги виси један део!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СВЕТОЗАР: Све бадава. МАКСИМ: Еј, луди Максо, будаласти Максо, слепи Максо, гди за сто дуката ослепи, те се упропасти и уби!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ГРК Јетким јутром, у цезури, с рујне трешње прут дрхтури. Са брегова преко Саве љубичице тек заплаве. Слепи Филип, у неону, изоштрује кост чеону.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Сусрет двеју судбина. Свуд око мене, до у бескрај, једино вода, ваздух, земља и небески огњеви. Птице и слепи мишеви који лете између тога. Рибе које пропливавају. Има свакако ситног језерског звериња, тј.
Затим, исто тако на изглед ефемерно и неприродно као птице и слепи мишеви, струје кроз свет електричне реке, матице зрачења и таласи.
Сваки лист има слепи напор да се одвоји од суседних листова како би што потпуније дисао. Осећам то, и онда несвесно раздвајам прсте на
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ПРАПЕСНИКА 9 ЛОВ 11 НАХОД 13 ТУЖБАЛИЦА РАТНИКА 15 У САМОЋИ ТУЖБА 17 ЧУДО С РАЗБОЈНИЦИМА 19 НОЋ 21 БОГУМИЛСКА ПЕСМА 23 СЛЕПИ КРАЉ У ИЗГНАНСТВУ 25 ПОВРАТАК ХОДОЧАСНИКА 27 ДУШАН ПРЕД ЦАРИГРАДОМ 29 ДУХ СЕ РУГА ЦАРИГРАДУ 31 ПАУНИ 33 ПОЗНА
Мали је ваш мач да читавој земљи главу посече. СЛЕПИ КРАЉ У ИЗГНАНСТВУ Из васељенске ти престонице пишем. Стојим на прозору, ја царев гост и слушам жамор на улицама иза
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Прими! — викнуше војници сложно углас и одјекну једновремено: шљап, шљап. И као да се онај мој живот у кадру слепи са овим садашњим, све ми се учини познато и блиско, а све оно што се збивало у међувремену као да ишчезну Намах,
Туторио је нешто војник по слами, док не блесну слаба светлост. Упалио је слепи фењер који је имао отвор само на једној страни.
Или се то нама само чини у овој мрачној ноћи. Али не смемо даље. Као да смо сатерани у неки слепи угао, застали смо немоћни, не знајући на коју страну да окренемо.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу. Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту;
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пошли смо степеницама, које су цврчале, увис, на звоник, са којег су падали слепи мишеви. Изишли смо, високо, са звоника, до једног каменог коњаника. То је краљ Гралон.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ама, здравља ти, Кајо, зар сте обоје тако слепи, да не видите са чега је то? — узвикну попадија и пљесну длановима.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Над нама ће небо трептати у сјају, Грлиће нас благо васељена нема, Лепршнуће крилом у оближњем гају Слепи миш, последњи што се на пут спрема, Па док из даљине грми градска јека И забаве пусте што низе човека, И бучно веселе
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
| Тако ми Христа спаситеља, срамота целог српског рода! Људи здрави, читави, ни слепи, ни [х]роми, ни сакати, имајући прекрасне грунтове с којима би многе фамилије изобилно могле живити, данак цару
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
мали парк у облику троугла опкољавају аутомобили у суманутој журби, из аутобуса број 27 и 28 излазе путници и, још слепи за радост, не примећују да ступају у прегршти светлости што се, у тај мах, разносе по небу над Тргом Републике.
Хаџи-Каримана, видара који је умео и са травама из Индије и који га је лечио без накнаде, он би остао не високи него слепи Мирко. Са газдом није имао невоља све док није почела 1804. година.
барут, небеса су се истицала, сва блатњава, јаукали су само рањеници, сваки час још понеког није било међу живима, ни слепи Филип, стално уз њих, није више певао, изнакажена телеса гомилала су се и у шанцу и ван шанца а под тмастим и
Зар је могло да буде другачије? Нису ни помишљали да се тај слепи певач, изломљеног гласа, невидљиво смеши над узбуђењем које је намерно изазвао а које је људе приближавало једне
Али, дани су пролазили а Вук није питао. С времена на време учинило би му се да слепи певач жели нешто да му каже и да, можда, очекује да га он, Вук, нешто пита.
година XИX века, пред његову смрт, настала је, у селу Грку, где је живео, ова прича: говорило се како Филип Вишњић, слепи гуцлар, старац, једном годишње, у августу, кад се звезде отварају, сам истера своја кола и коње у ноћ, под небеску
Али шта је, ту је, није вредело одлагати и архимандрит је наложио да му се слепи гуслар позове. Припремао се за тај сусрет, неговао стрпљење, али узалуд.
Кад је једног јутра, готово љубазно, примио свог госта, одмах се покајао: слепи Филип као да је долазио из самог предворја Хада, са том тамом на лицу, празнинама у говору, нечист.
Отпустио је гуслара а Вуку отписао да Вишњић нема нових песама и да их од њега не треба ни очекивати јер је слепи гуслар, на жалост, сасвим изгубио себе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Над нама ће небо трептати у сјају, Грлиће нас благо васељена нема, Лепршнуће крилом у оближњем гају Слепи миш последњи што се на пут спрема.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
на шиљатој голој калдрми и благом мартовском сунцу, греју се и пуше десетак просјака у похабаним војничким униформама, слепи или са патрљицама од ноге или руке, истакнутим тако да се виде на први поглед.
И то сви у име једног истог Бога. Е па зар су онда духовити ови „наоружани пророци“? Не, они то нису, него смо ми слепи и не видимо.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када бих му то рекао, изгледао је веома срећан јер га је јако привлачио слепи гуслар. Професор Мерием је несумњиво био велики познавалац грчке класике, а Билхарц је био велики грчки ”гуслар”.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
НАСТАСИЈЕВИЋ 14 ГОРАН 15 НОЋ С ОНЕ СТРАНЕ МЕСЕЦА 16 СОНЕТ 17 ТРИПТИХОН ЗА ЕУРИДИКУ 18 ОРФЕЈ У ПОДЗЕМЉУ 21 СЛЕПИ ПЕСНИК 22 ГРАЂЕЊЕ ПЕСМЕ 24 РАСПОРЕД РЕЧИ 25 РОНДЕА 26 СОНЕТ О ПТИЦИ 27 СОНЕТ О НЕПОРОЧНОЈ ЉУБАВИ 28 УСНИХ ЈЕ ОД
Мртви ако постоје прогласиће те живим. Ето то је тај иза чијих леђа наста свет ко вечита завера и тужан заокрет. СЛЕПИ ПЕСНИК Филипу Вишњићу О чело моје од сна и ветра мапо чудних открића виду испод коже, у измишљеној сенци цвете и
О чело моје од сна и ветра мапо! Одајем се мртав сунцу после мене јер несрећа и после смрти траје. Слепи јасно виде судбину пред којом шене предели небесни сатворени од издаје. Одајем се мртав сунцу после мене.
Д. Слепи ход да те од простора склони, посусталог, од ноћи осветљене позајмљеним звездама, и ту да заборавиш, заборавиш сваког
долазе нерођени по своју смрт ИИ Гледали смо како умиру стојећи они које волимо сада видимо мрак који не виде слепи склопите очи да видите оне који су дали вечној ноћи дан својих очију они држе земљу на леђима и непокретне никада их
Петровић, Растко - АФРИКА
Код некога болест иде лагано, локализује се и сасвим, код неког напада одмах на органе, и срце. Маса слепи, остаје без носа, ушију, прстију, читавих удова.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А после вашег трећег пламена Ја ћу с Проданом од’вуд напасти; Па нека их је равно стотина, У мрак ће прнут слепи мишеви... (Вук и Радак одлазе.) О, тужна земљо, пука чемера! Безглавно робље, јадан народе!
Црна кô небо око поноћи! Само што поноћ има звездице, А кућа моја — црна пештера Из које беже слепи мишеви, А шкорпије се крију пажљиво У пукотине влажног камена, Да не би онај ваздух дисале Што моје груди цепа
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А над нама су пушке праштале. У близини негде припуцаше топови. Војник припали слепи фењер, али ипак, зарад сигурности, затвори врата. Сад смо били као у гробници.
Истога дана добио је писмо од своје мајке, преко Швајцарске. Наредио је посилноме да му принесе слепи фењер, и почео да чита.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мисли бујне и големе Зелен мозак у вам’ роји, Вас штапићи воде слепи У спасења стан тај лепи, Путем пуним црне јаме, Пуним вечне шумске таме, Путем глатким и клизавим, Пуним цвећем
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Син, ево, прогледавам. Мрењем за живота Скидам са себе слепи рођаја знак. И не као ти Стрмоглав оплођењу Слепо на пир.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Речју — све. Тај слепи бес против „рашких изрода“, „који су се продали Грцима“ учинио је Брзана човеком без мере. Њега није водио здрав разум
Промајна, склиска ноћ по којој се тмасти облаци траже и сударају као да су слепи, гњечећи својим дебелим млохавим трбусима као у Црног Стевана танки исцеђени срп месеца.
Поновило се оно од пре две године када је Доротеј почео да лечи болеснике у манастиру. Хроми, кљасти, слепи, глуви, опседнути, сушичави, шугави, просути, опсели су долину, начичкали падине земуницама и колибама од грања и
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ти не знаш да преда мном сада Ноћ друга стоји, пуста, и у чами, С развалинама... Изнад глуха града Свуд слепи миши круже, и у тами Буљина буче...
У двору чара, где кристал стрепи, Сада је витез био; Као кип стоји, гледа и слепи Од блеска што се свуд лио, Но ипак уза њ нимфа је била — Витез је женик, а нева вила; Ту цитре звони звук мио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„Један извештај града Сплита сенату млетачкоме 1547. године спомиње да је неки слепи војник певао песму о Марку Краљевићу, а цео га народ пратио, јер су је сви знали.
5 Поводом израза ситна књига каже В. Јовановић: „Гуслари који су народне песме казивали, и онда кад нису били слепи, нису знали ни читати ни писати. Све што је било писано, њима је изгледало написано одвећ ситним словима.
ослободити душу греха. Уз стих И го Иви нико не припозна В. Јовановић каже: „Филип Вишњић, слепи гуслар који је 1815.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
с благом, свише росом, учитељи неучени свакад се учећи а никад не бољем не просвештујући се, ближњи Христови раби а слепи с двојим очима, безгрешни а обтоварни с тући и са својим греси.
Речено је у писму, кад се човек жени, онда остала свога оца и мајку те се слепи са својом женом. И обадвоје њих с једним гелом буду.