Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сигурно је ордонанс. Али, видеће га!... Сад се враћа, застаде, ено га где леже и он. Одахнух мало. Војници се слепили са земљом, као да су укочени... Одједном грмну сложан плотун и лака прашина се диже дуж целога строја.