Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен. — Ја да моје дите унесрићим? О, о, о! Језик ми се слепија, ако ја о томе више споменем! О, о, о, бог дâ и Дивица... Бакоњи већ није друго што требало, те понесе кафу стрицу.