Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Чивути турски и пољски срде се на немачке Чивуте и држе их за јеретике што ови свуд наоколо подбријавају браде. Што слепо не чини сујевјерије? Жид, ако ће најзгаднији бити, он из суда из којега христјанин једе и пије неће ништа окусити.
Руга се комшија комшији, село селу, вилајет вилајету, и сви народи један другому. А зашто? За слепо самољубије. Колико крат кад смо при трезвеној памети стидимо се и срамимо сами од себе, похуждавамо се, и да можемо
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја је обухватих око паса. Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око. Она дође још тужнија — Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А нарочито да гледа, ако које слепо, кљасто просјаче личи по годинама на њено умрло чедо, она да њега највише гости, позива. — ’Оди чедо! ’Оди овамо!
Стар, тресе се од старости. Нечист. Пун сламе у којој спава. Никад опран. Лице, онако слепо, тамно и пуно блата. И, да није оне колије, не би могао човек да га гледа.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда је брзо готов. А то важи за њега, јер он није од оних покорних млакоња и улизица што само знају „разумем“ н слепо и капларски извршују што им се нареди, него он хоће да испита: је ли оно што се наређује оправдано и умесно.
Африка
Њино веровање у фетише савршено је слепо. Десет пута понуди црнац неповерљивом белцу који не верује у моћ фетиша противу убода да покуша пробости његову руку.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Проучавањем средњовековне бугарске књижевности несумњиво је доказано да је она само слепо подражавање византијске књижевности.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
га она разуме Загрљај њен једини има Облик његове жеље Мутаве и бездане Сенке је њене све У себи заробио Слепо је заљубљен И никакве друге лепоте Осим оне коју воли и која ће му доћи главе Не види ПУСТОЛОВИНА БЕЛУТКА Досадио му
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Рекли му даје ружно, па мајци дошло тужно. Нек је и глуво и слепо оно је мајци лепо. ИДИЛА И видео сам: у једном кланцу госпођа води аждају на ланцу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
нешто чини или не чини, често и дају овим правилима неку свету, неприкосновену моћ, тако да им се трудне жене готово слепо покоравају.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он почиње сумњати у оно у што је слепо веровао. Затим, видик његова духа, који се почео ослобађати, ведри се и проширује.
и брани ту своју субјективну поезију чија је прва врлина што је његова: Боље чедо и пређаволасто Нег̓ богаљче и слепо и кљасто, Да уз туђи корак нарамљује, Да га туђа рука зарањује!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
КРАСНА ТИ ПЕВАЊА СЈАЈНА ВИСО) Окрасна ти певања сјајна висо, Ка мени амо како сјајеш лепо, Мене(к)а око младо није слепо, Но везана ми стоји лака мисô; Тебика стиже ока врли пламен, А прекована мисô је о камен, О камен сињи тужна,
млађано залута, Та боље је спреда оберучке, Него страга ударати мучке; Боље чедо и пређаволасто, Нег богаљче и слепо и кљасто, Да уз туђи корак нарамује, Да га туђа рука зарањује! (7.
сруби; Стојан паде, а Осман допаде, Ману сабљом, ал' Бошко не даде, Ужди пушку Бошко, сиви соко, Па Турчина баш у слепо око. Осман паде, а Омер допаде, Али само на големе јаде: Окресну га Бошко по саруку, Одсече му ону десну руку.
Он одану, али како лако Може бити за часак инако; Та зрно је то пушчано слепо, Па не знаде што дивно и лепо; Та тек што му сунашце изађе, Како лако па опет да зађе!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
За белу је хвата руку Самсонова рука лева, а десна се слепо стрми, да се маши врата њена. десна Му се слепо стрми, ал' уместо врата бела, за грло је ухватио Астароту, мајку
За белу је хвата руку Самсонова рука лева, а десна се слепо стрми, да се маши врата њена. десна Му се слепо стрми, ал' уместо врата бела, за грло је ухватио Астароту, мајку света.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
То је већ био свршен суд, коме се он морао безусловно покорити. И он му се покорио слепо, без размишљања, без протеста.... Кад наступи пролеће дође из војске деда Миланов син Спасоје.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Држати, сваку, под контролом Као што трамвајџија управља тролом... Вртим се, слепо, попут вретена, Међ сопствене кораке уплетена. И целог века, тако, корачај: Правац и смисао немају значај!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, веле нам, ваља веровати слепо. Чудновито зактевање! Бог ми је дао очи телесне да с њима гледам и видим, и душевне, разум, да.
Зашто, дакле, да слепо верујем? „Ја сам свет света“, говори Спаситељ, „ко за мном ходи, неће се наћи у тами”. Свака правда и истина свет љуби
Ко ову књигу не види, слепији је од слепо рођена; ко њејзин глас не чује, глувљи је од сиња камена, јербо „небеса поведају славу божју и тво-рење руку његови[х]
вером стајало, мене у то доба нико жив није могао надверовати, јер сам ја све што год кажу пролози, житија и отачници, слепо, без никаква двојеумија и размишљенија, веровао.
Ти знаш да наши прави ревнитељи хоће и изискују да народ вавек као под уларом остаје, да слепо следује и верује све што му се каже. И што им се најмање против старим обичајем види, проклињу и, чуј - „Ето курјака!
Ево што ми је одговорио: „Ја знам да је то тако; али нека они ответ богу дају који су то тако узаконили; ми сад морамо слепо држати.” А која ће полза бити онима што страдају од тога што ћеду други ответ | богу давати? И зашто?
” А која ће полза бити онима што страдају од тога што ћеду други ответ | богу давати? И зашто? За који узрок и нужду слепо држати једну ствар кад се већ позна даје без разлога и слепа?
— свима разумљиво општество — заједница, општина, друштво оракулум — пророштво ортодокс — правоверан, који слепо верује у нешто осијати — обасјати осјазатељан — опипљив оскорбити — растужити, увредити осмејавање — смешење
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Наша нада - сен празнога сена! Поседасмо поред одра њена. Ми и сену верујемо слепо. - Она моли: - „Причај ми што лепо!“ Гладећ' косу са чела јој врела, Смишљам шта би радо чути хтела.
Дижите школе, Деца вас моле! Ил' нека зине то наше гробље; А народ наш ће остати робље, Слепо ће поћи у тај свет бели, И молит' мрве да му удели, А кад се нашег немара сети, Само ће знати неоце клети.
Попа, Васко - КОРА
дремежа Белу су кору пробиле У ЈАУКУ Високо је сукнуо пламен Из провалије у месу Под земљом Немоћни лепет крила И слепо гребање шапа На земљи ништа Под облацима Нејаке лампице шкрга И немушто запомагање алги НА ЧИВИЛУКУ Оковратници су
свих озвезданих руку на свету 22 Наш дан је зелена јабука На двоје пресечена Гледам те Ти ме не видиш Између нас је слепо сунце На степеницама Загрљај наш растргнут Зовеш ме Ја те не чујем Између нас је глухи ваздух По излозима Усне моје
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Из античке историје научило се да масе треба застрашавати Богом да би оне биле покорне, да би се оне слепо потчиниле. Је л’ тако? Али зар се данас то исто не чини?
“ Ми му веровасмо до данас, више је од тридесет година, целога живота, остаресмо и сами, а слепо веровасмо, мучисмо се, дрхтасмо и премирасмо над њим; над његовим животом, без кога се нисмо могли замислити...
Убиј се, као стока, не треба ни да живиш.“ И као узимам револвер, прислањам га на слепо око, преживљујем последње ужасне секунде, и ... цак.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре...
очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.
Он га упропасти, погуби... И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао.... Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање
али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И пусти трулеж нека слепо гази Љубав и душу, и натапа струну; Задах нек на те своју сенку плази Високу, крупну, као злоба пуну.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и на којима су исписани „врховни закони свемирске саобразности и људске узајамности без којих би наш живот остао само слепо тумарање по друмовима који никуд не воде“84.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1885. СПРАМ МЕСЕЦА У Пешти сам. Ноћ је тиха, Доба глуво, доба немо, (Чисто б’ рекô: доба слепо) — Ја се шетам по улица’, На пијаци лепој стадох, Где ј’ завеса јуче пала Са статуе Петефија.
Мрзио си све што год је мрско, Волео си све што год је лепо. Пријатеље љубио си силно, Ал’ ни за ким ниси ишô слепо. Многи жале твоје миле шале Што у друштву твоме често чуше, Ал’ ја жалим, што свак’ није знао Бисер твоје душе.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Прах ружама такнут до мириса се вину На звезданој промаји где ми дан одшкрину Ватру, ватру, слепо то обожавање Елемената, које сагоре сопствену Будућност и сунце претвори у сену Небескога биља пред мрачно свитање.
Оспорени свете! Није ли страшан лет који је доказ Празнине у стварима. Цвет уместо ока Исто сунце виде. Слепо слепим само Видети можеш. Залеђени плам Огледало поста ономе што сања.
БЕЗ ПЕСНИКА Ти чекаш тренутак да се прилагодиш речима Ал нема таквог песника Ни имена потпуно слободног О горко о слепо море Заљубљено у бродолом ЕПИТАФ Уби ме прејака реч ЦВЕТ Ево цвета довољно смелог да мирише На празном месту и у
Петровић, Растко - АФРИКА
Њино веровање у фетише савршено је слепо. Десет пута понуди црнац неповерљивом белцу који не верује у моћ фетиша противу убода да покуша пробости његову руку.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Наша нада, — сен празнога сена — Поседасмо поред одра њена. Ми и сену верујемо слепо. — Она моли: „Причај ми што лепо!“ Гладећ’ косу са чела јој врела, Смишљам шта би радо чути хтела.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Брат га зове, виче, моли, Сећа г’ мајке, себе, мете, — Него свима слепо дете Мамитељки вили воли!... Ој! Краљица грли њега, Прси — вреле грудве снега, Звезде — очи, коса — злато, Све је
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Одјек се мрзне, а ноћ на ме сипа Лептира мртвих покидане главе. И док ум слепо по словима пипа, Ја чекам тице да се снова јаве.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Син, ево, прогледавам. Мрењем за живота Скидам са себе слепи рођаја знак. И не као ти Стрмоглав оплођењу Слепо на пир. Но вољом, те не саздала ме, Пут отварам, ево, Себи за уништење, Нерођен ма за мир.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1886. СУМЊА У раној младости познô сам је лепо, Њено бледо лице, замишљено чело; Ја још љубљах тада и веровах слепо, И у свему видех савршено дело.
За све што беше лепо, За отаџбину, љубав, и младог друга свог, Спокојство и дане своје ја сам жртвовô слепо, И силе духа мог.
Он смућен лагано седе, Почеша кукове лењо, поражен од ове беде, И замисли се много. Он јој је веровô слепо, И после двадесет лета она га обману лепо!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Туђа кост... Родити ваља оно што ћеш слепо волети... Слепо га нисам волела, нисам. Сметало ми је што није Србин, и болело ме што онај који је Србин, не ваља...
Туђа кост... Родити ваља оно што ћеш слепо волети... Слепо га нисам волела, нисам. Сметало ми је што није Србин, и болело ме што онај који је Србин, не ваља...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Шта је ово? — викну командир. Пут се слепо завршавао. Пред нама је била камена ограда. Батерија сто-ој! Батерија сто-ој! — командовао је капетан Лазар.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ти не знаш... Твоју ноћ светле драгуљи, Докле из таме све у окна моја Кô слепо око позни месец буљи. 1911. ЕЈ КОЊИЦУ Еј коњицу вјерни, еј ти моје крило, Гдје је доба оно, гдје су дани они
'' хладно једно другом. И уз отмен наклон ти коленце сави. 26 Ми смо се волели заносно и слепо, И слагали ипак узорно и лепо, Играсмо се често ''супруга и жене'', И не бесмо ипак главе разбијене.
Жмиркавим очима мотре Како све цвета лепо; Врабаца песму сишу Дугим ушима слепо. Но ја застирем окна Застором црне чоје; На посету ми стижу И обдан авети моје.