Употреба речи слепцу у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

С.: Мени цекин! Зар сам ја Марко слепац? К.: Марку слепцу кад ја газету дам, он ми вели: Хвала, и да бог поможе, а теби и с цекином срамотан се чиним! С.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита. — Хоћу, хоћу! — излазећи за њим из собе чу се како

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... — Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. — Свега досад пет дуката.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ВУК: А жедан? ИСАК: И жедан, јест! И глад и жеђ ме, бедног, умори. ВУК: А да си го и нâг, То већ ни слепцу не би прикрио: Кроз капу ти је коса пропала, Кроз гаће вири наго колено, Баш кâ у лонцу леђа рачија Што се у врењу

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

е да Христос не даје ли вид очима; колико је слепце просветљао с гледањем; отворио је очи слепорођеном, тако и другоме слепцу што но је код Јерихона при путу седећи просио.

А каде дозваше хромца, онда они сами се стадоше надпирати међ собом и један другога обличивати. Хромац поче слепцу говорити: — Да ниси ти мене носио, ја, будавши хром, како бих могао доћи, или се пењати по воћу?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности