Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
на главу изврнутог паркета, што је у том часу личио на жуту пучину виђену из авиона, оштар бол дланова који су пекли слепљени уз дрво карика, и осећање немоћи пред овом свемогућом женом, гомилом дрекаваца и изврнутим претећим изразом професора,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.