Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
изиђе у лов, а орао, не имајући тај дан шта јести ни с чим своју фамилију нахраниши, и видећи лисичиће подебеле, слети доле, узме их и однесе у гњиздо.
Чавка је најпоштенија кад се показује као чавка. | 68 Чавка и орао Чавка види орла гди слети на једно јагње, уграби га и однесе. Онда и ова залети се на овна, замрси нокше у овнову вуну, пак не може да одлети.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
гдекојим знаком твоје поште, где споменици једнолики као шињели стоје један другом иза потиљка, где певачице нема да слети, куда заљубљени не долазе да сакрију од људи своје милоште, куд пут наноси само гавране, где је шимшир једина биљка.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зов убруји у повратич: бруј раскује словоковач а мач тргне племић Радич. Под столеће орахово сентандрејско слети коло. Грабовац је неграбовац. По нечују шта лелуја?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ А када лети сунчана жега са свију страна легне врх грана, прљи га свега, храстова сена на земљу слети, на трн се свије, по њему леже, чува га, крије, док сунце жеже, до првог дашка вечери свеже.
— Пребише зато, од гнева злог, крчмару леђа, а крави рог. Тражећи гнездо, весела чавка на главу слети чупавог Славка. „Гле мога гнезда, ала је меко и још је топло, грејȏ га неко!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ил када мраз Затвори речни газ: Година каткад закасни, ал посла свог се сети Па још покоја пахуља у априлу нам слети. Све иде по свом реду: небо је књига стара, Облаци што промичу — листови календара.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Онакијех нема у Зврљеву! Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила. Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто што јој се копрца у кљуну! Изнесе рибу! Ено и друге кљуцају и лове рибу! Тице лове рибу!!
башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугим ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
тако, главо, по мало у небу: Тек понеки ниски дим ти очи такне, Свака ведра птица крај тебе замакне, Сваки гавран слети на твој кров свом хлебу. Изван тебе: сунце, мирис, смех и вода, Неки бистри корак, лаки поток, лахор.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како га је следила Пелетинка губећи папучице! Како упадале у снег до појаса јадне Кнедлице, молећи птицу да им слети на длан!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Он ће послати Духа с далека, Да цвет потера... Травка не ниче У зимње време, већ сунце чека. Па кад врх тебе Геније слети, И златним крилом крај тебе дуне, И положи ти чаробну руку На пуно срце и груди пуне Пупа ће пући!... Не копкај, чекај!
Попа, Васко - КОРА
ко је та птица На напуклом небу мога срца Једина птица Гласом ме твојим к себи зове Јер не уме бела На земљу да слети 27 Међу длановима Грејао сам улицу Којом си се вратила Глас ти је по крововима Заборавио белину Часови са којима
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
два гроша и рекне: — Одавлен четрдесет конака далеко има један мујезин и ту пере чамашире, а за један дан излети и слети уз мунару стотину пута; отиђи питај њега што то чини, па ћу ти и ја на питање одговорити.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А ти почуј птицу моју, Која пева: „Све ће проћи!“ На груди ми птица слети, Ту рашири крила мека, Па ми вели: „Ни бриге ти, Свакој рани има лека!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
не мож’ тужно ни да одумине Словом једним, надежда му не просине: Без тебе сам јадан, скорбан у бесноћи. Слети, растри тавна сврху мене крила; Дај ми покој, снит од драге ми поклони: Сновиђења теб’ у руку слатка јесу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И све док не слети зора на врх голи, Као стуб мраморни тако стоји сама На модрој стијени под оморикама, Па плаче и јеца и Богу се моли.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Она ћути чак и кад је туку, а ја се на примјер, тако славно дерњам да се пола села слети код моје куће. . Претресоше и остале ђаке какав је који и је ли погодан за дружину, а на растанку Стриц још једном